Intervju

Prof. dr Branko Beleslin, kardiolog KCS

Prof. dr Branko Beleslin, kardiolog KCS: Život se produžava promenom faktora rizika

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut, uzrok smrti svake druge osobe u Srbiji jesu bolesti srca i krvnih sudova. Srećom, poslednjih godina mnogo se uradilo na smanjenju broja obolelih i umrlih od kardiovaskularnih oboljenja u našoj zemlji. Velika zasluga za to pripada i Kliničkom centru Srbije (KCS), pa smo sa prof. dr Brankom Beleslinom, kardiologom KCS, razgovarali o faktorima rizika, o tome zbog čega je važna primarna prevencija koja podrazumeva izbegavanje pušenja, promene navika u ishrani i fizičku aktivnost, kao i o projektima te ustanove.

 

Koji je razlog tolikog broja obolelih od kardioloških bolesti kod nas?
– Razlog velikog broja obolelih i umrlih od kardiovaskularnih oboljenja može se pronaći među klasičnim faktorima rizika. Zato smatram da je važno da se govori o faktorima rizika koji mogu da se promene ili da se leče.
– Prvi faktor je pušenje, te bi zabrana pušenja na javnim mestima znatno doprinela smanjenju broja obolelih. Zabrana pušenja doprinela bi ne samo smanjenju broja obolelih od kardioloških oboljenja i karcinoma već i od mnogih drugih hroničnih bolesti. Sve to, naravno, moraju da podrže državne institucije. Pušenje deluje tako što ubrzava proces arteroskleroze, pa su kod pušača mnogo češća kardiološka oboljenja.
– Drugi faktor je ishrana, koja se kod nas razlikuje od one u razvijenom svetu. Treba smanjiti unošenje mesa i mesnih prerađevina i bar dva puta nedeljno jesti masnu plavu ribu. Važno je unositi bar po 200 grama voća i povrća dnevno, što nije mnogo. Izuzetno je bitan i način uzimanja jela. Treba jesti opuštenije, nikako halapljivo, i izbegavati brzo gutanje. Preporučljivo je više manjih obroka tokom dana. Problem je što veliki broj ljudi dan počinje kafom i cigaretom, a pritom ima samo jedan obilni obrok dnevno, što nije dobro za zdravlje. Pitanje ishrane jeste pitanje stila života koji treba da se promeni.
– Treća stvar koja je veoma važna jeste fizička aktivnost. Mi pripadamo naciji koja ima manje fizičke aktivnosti od mnogih drugih u razvijenijim zemljama, a naročito su problematične srednja i starija generacija. Srećom, mlađi ljudi više se bave fizičkim aktivnostima, što je pohvalno. Preporuka nas kardiologa jeste da se i muškarci i žene bave fizičkom aktivnošću bar 150 minuta tokom jedne nedelje. Fizička aktivnost treba da bude takva da se čovek lako oznoji. To može da bude hodanje, plivanje, vožnja bicikla ili neka grupna sportska aktivnost. Ako neko baš nema ni toliko vremena, onda je dovoljna i energičnija fizička aktivnost kraćeg trajanja, oko 15 minuta pet puta nedeljno.
U slučaju da već postoje faktori rizika poput povišenog holesterola koji ne može da se reguliše ishranom, neophodno je da se uzimaju lekovi. Takozvani loš holesterol, tj. LDL, treba da bude ispod tri milimola po litru ukoliko nema bolesti, što će se naći kod oko petnaestak odsto stanovništa. U slučaju da bolest postoji, LDL treba da bude manji, kod pacijenata koji su imali infarkt ispod 1,8 mmol/l. Osim toga, i hipertenzija je još jedan ozbiljan faktor rizika.

Doskoro je važilo da su granične vrednosti krvnog pritiska 140 sa 90, međutim to je promenjeno. Koliki treba da bude fiziološki krvni pritisak?
– Granične vrednosti su promenjene, pa je na osnovu američkih preporuka za dijagnostiku i lečenje povišenog krvnog pritiska ciljna vrednost 130 sa 80. Preporuke se obično izdaju na četiri ili pet godina, a na osnovu novih naučnih podataka i analiza u velikim studijama, zaključilo se da najmanji morbiditet i komorbiditet imaju osobe s pritiskom 130 sa 80. Naravno, da li će se odrediti terapija nekom ko ima malo povišen pritisak zavisi i od drugih faktora poput pušenja, holesterola i uzrasta. Dakle, krvni pritisak nikada se ne posmatra izolovano.

Koja su najčešća srčana oboljenja?
– Izuzimajući iznenadnu srčanu smrt, infarkt je najteža manifestacija koronarne bolesti. Uz infarkt je česta i hipertenzija, kao i valvularne mane, a sve su češći i poremećaji srčanog ritma, kao i srčana slabost koja nastaje posle infarkta miokarda.
Moram da istaknem da se u poslednjih petnaest godina na nivou cele zemlje mnogo uradilo da pacijenti kod kojih se sumnja na infarkt što pre stignu do sale za kateterizaciju. Samo organizovanjem mreže za lečenje pacijenata uspeli smo da smanjimo smrtnost od infarkta. Zahvaljujući saradnji s Hitnom pomoći Beograda i drugim klinikama, imamo jasan raspored gde se upućuju pacijenti. Preporuka je da pacijenti stignu u roku od dva sata od početka bola. Pacijente prevozi Hitna pomoć i još u toku vožnje kada se na EKG-u dokaže infarkt dobijaju terapiju. Po stizanju u dežurnu ustanovu pacijent se hitno upućuje u salu za kateterizaciju. Dobro je što sale za kateterizaciju postoje širom zemlje, pa svi pacijenti mogu da stignu u roku od dva sata.

Bili ste deo tima koji je lečio oslabljeno srce matičnim ćelijama. Kakvi su bili rezultati?
– Nažalost, studije u kojima smo mi učestvovali nisu pokazale značajno poboljšanje kod pacijenata. Matične ćelije koristili smo kod pacijenata koji su imali infarkt miokarda. Mi smo uzimali njihove matične ćelije, koje su potom obrađivane u laboratorijama u inostranstvu, pa smo ih onda ubrizgavali preko katetera. U prvoj fazi te studije dobili smo umereno pozitivne rezultate, pacijenti su imali funkcionalno poboljšanje. Međutim, u većoj internacionalnoj studiji gde je bilo preko 200 pacijenata rezultati su bili skromniji, tj. postignuto poboljšanje nije bilo dovoljno da bi taj način terapije dobio komercijalnu primenu.

Godinama ste sarađivali s kolegama s klinike Mejo. Da li se i dalje konsultujete s njima?
– Mi smo prošle godine u okviru Kongresa srpske lekarske dijaspore imali čitavu delegaciju s klinike Mejo. Najbližu saradnju ostvarili smo kada smo zajedno radili na projektu lečenja matičnim ćelijama, budući da je koncept potekao od dr Andre Terzića, koji je šef programa za regenerativnu medicinu na klinici Mejo. Još smo u kontaktu i uvek kada se pojavi nešto interesantno konsultujemo se s njima. Sarađujemo i s mnogim drugim centrima širom sveta. Pravimo i kongrese, pa u našu zemlju dolaze najpoznatija imena iz oblasti kardiologije. Najveću korist od toga, posle pacijenata, koji će dobiti najbolje lečenje, imaju mladi lekari koji dobijaju priliku da uče od svetskih eksperata.

Da li trenutno radite na novim projektima i istraživanjima?
– Uvek radimo na nekoliko projekata. Posebno volim naše originalne projekte koji su vrlo interesantni, a radimo ih u saradnji s kolegama iz Evrope. Trenutno radimo na interdisciplinarnoj studiji koja se bavi lečenjem pacijenata kod kojih su iscrpljene druge mogućnosti lečenja. Radimo s malim brojem delikatnih pacijenata i razvijamo program čiji je cilj da se treningom i lekovima poboljšaju prirodni mostovi koji postoje u našem organizmu.
– Na samom početku je i studija koja uključuje neurologe, endokrinologe i kardiologe, a koja se bavi pacijentima s blagim kognitivnim poremećajima, tj. početnim oblicima demencije. Ta studija ima dve faze. U prvoj proveravamo njihovo kardiovaskularno i metaboličko stanje, dok druga podrazumeva primenu novih vidova terapije koji će, verujemo, popraviti njihovo stanje.

Kada je kardiologija u pitanju, gde smo mi u odnosu na svet?
– Mislim da imamo prostora da se popravimo. U pojedinim oblastima idemo u korak sa svetom, ali u pojedinim poput, na primer, savremenog lečenja valvularnih mana, prilično zaostajemo. Te mane kod nas se leče samo hirurški, a hirurgija je veoma rizična kod pacijenata koji imaju dodatne bolesti. Savremena medicina je skupa, ugradni materijali koji se koriste uopšte nisu jeftini. Smatram da mladi lekari treba da dobiju više šansi, tu pre svega mislim na one iz unutrašnjosti naše zemlje. Kada lekar ima 55 godina, za njegovo mesto treba da se školuju dva lekara kako bi imao ko da ga zameni. Imamo talentovane lekare i odlične studente. Mnogo mladih kolega odlazi u inostranstvo u sredine koje pružaju više mogućnosti ne samo za zaradu već i za profesionalnu realizaciju. Da bi se to sprečilo, veći broj lekara treba da dobija posao i mogućnost specijalizacije.


Posavetujte lekare opšte prakse šta da rade s pacijentima koji imaju kardiološka oboljenja.

– Lekari opšte prakse trebalo bi da pacijentima skrenu pažnju na faktore rizika, zatim da insistiraju na promeni životnih navika i, najvažnije od svega, da u brojevima izaraze rizik od smrtnosti na osnovu tablica Evropskog kardiološkog društva. Sada postoje aplikacije koje pokazuju koliki je rizik da u sledećih 10 godina umrete od kardioloških bolesti. Jedino tada pacijenti će se zapitati i potruditi da eliminišu faktore rizika. Dakle, brojevima se skreće pažnja i ukazuje na to koliko se smrtnost smanjuje samo promenom faktora rizika. Naravno, značajan faktor rizika jesu i godine, koje ne mogu da se promene. Osoba od 60 godina bez faktora rizika ima veću verovatnoću da će umreti od osobe od 40 godina bez faktora rizika, dok čovek od 40 godina s faktorima rizika ima istu verovatnoću da će umreti kao i onaj od 60 godina, ali bez faktora rizika. Pacijentima se mora ukazati na to da se život kupuje promenom faktora rizika. To se, nažalost, vrlo retko radi.

Leave a Comment