Aktuelnosti

Uvođenje čvrste hrane

Uvođenje čvrste hrane kod beba značajan je događaj u životu deteta i njegovih roditelja. Naše su bake počinjale deci da daju nemlečne obroke već sa četiri meseca, a danas su preporuke da beba isključivo sisa do šestog meseca, ili ako joj je potrebna dohrana, da to bude adaptirano mleko. Razgovarali smo sa prof. dr Ljiljanom Abramović Savić, specijalistom pedijatrije, nutricionistom iz Doma zdravlja Dr Ristić.

Idealna, kompletna hrana u prvoj bebinoj godini jeste majčino mleko. No, ako beba zbog opravdanih razloga ne sisa (bolest majke i slično), onda treba da se hrani adaptiranim mlekom.

– Ta prva godina jeste matrica za ceo život. Emotivna sigurnost koju dete dobija dok ga majka doji, dodiruje, ljubi, pomaže mu da se pravilno razvije u čoveka. Dojenjem dete ostvaruje pun emotivni odnos s majkom, otpimalan rast i razvoj, sazrevanje imunog sistema i emocionalnu stabilnost – počinje priču dr Abramović Savić.

Između četvrtog i šestog meseca, u zavisnosti od toga kako beba napreduje na majčinom mleku, nastavlja se isključivo dojenje ili ishrana adaptiranim mlekom, ako beba od početka ne sisa.

– Majčino mleko, za razliku od adaptiranog, pa i druge nemlečne hrane, ima malu osmolarnu gustinu i ne opterećuje nezrele bebine bubrege – kaže dr Abramović Savić.

Čvrstu hranu treba uvoditi polako i oprezno. Prvo se uvodi voće, povrće, žitarice, a zatim žumance i meso. Čvrsta hrana uvodi se s navršenih šest meseci života, ukoliko pedijatar koji prati bebino napredovanje ne proceni da je to potrebno uraditi ranije. Prve kašice mogu biti od voća ili od povrća. Dobro je u te prve obroke dodati majčino ili adaptirano mleko, ako se beba njime hrani, kako bi novu namirnicu lakše prepoznala i prihvatila. Novi obrok davati u jutarnjim satima, nekoliko kašičica, pa postepeno povećavati količinu. U početku se nove namirnice uvode tokom sedam dana, a kasnije se to vreme može skratiti na pet dana.

– Bitno je da beba pojede obrok ujutro da bi do uveče moglo da se vidi da li ima neku reakciju kao što je urtikarija, bljuckanje, proliv. Ako do toga dođe, obavezno otići kod pedijatra – objašnjava dr Abramović Savić.

Dobro je paralelno davati detetu i sok i kašicu, jer su za bebu važni i vitamini i vlakna iz voća i povrća. Što se soka i vode tiče, neophodno je da beba nauči da razlikuje jedno od drugog i nije dobro razblaživati sok vodom.

Od povrća obično se prvo daje šargarepa, zatim brokoli, karfiol, krompir, blitva, spanać. Grašak, pasulj i ostale mahunarke mogu se uvesti od sedmog ili osmog meseca, a celer i cveklu kao alergene ne treba davati do godinu dana. Kuvan kupus dosta je težak za stomak, ali je zato svež i usitnjen prihvatljiv za decu.

Bebe vole šarenilo i naša sagovornica savetuje majke da odvoje hranu na tanjiru tako da bude zanimljiva – zeleni grašak, beli karfiol, crvena šargarepa…

Posle voća i povrća uvode se žitarice – pirinač, kukuruz, a po najnovijim preporukama i pšenica, pod uslovom da u porodici ne postoje oboleli od celijaklije.

Veoma je važno zadržati mlečne obroke, a žitarice ne treba davati u preteranoj količini bebama koje brzo napreduju i sklone su gojenju. Gojazna deca mogu se videti već u vrtiću i treba biti pažljiv u ishrani od samog početka uvođenja nemlečne ishrane.

Prerano uvođenje nemlečne ishrane jedan je od uzroka gojaznosti u najranijem uzrastu. Deci ne treba davati gotovu hranu u komadićima kao što su flips i čips, to nije hrana za njih jer je mnogo slana i ona gube apetit.

– Zdravo je da deca budu gladna i da pokazuju interesovanje za hranu. Deca u drugoj polovini prve godine jedu pet-šest puta dnevno. Voćni obrok je dobro uvesti u prepodnevnim   satima, što će kasnije postati voćna užina. Povrće s dodatkom mesa ili žumanceta poželjno bi bilo ponuditi između 12 i 14 časova. Taj obrok će u starijem uzrastu prerasti u ručak. Jedan slatki i jedan slani i tri-četiri mlečna obroka dovoljni su za dobro napredovanje u drugoj polovini prve godine života – kaže dr Abramović Savić.

Što se tiče žitarica, žitne kaše izuzetno su zdrave. Kačamak sa jogurtom ili mlekom veoma je zdrav večernji obrok.

Pri odabiru hrane potrebno je, naravno, voditi računa o žvakanju i zubićima, jer ako bebi zubi nisu izrasli, ona i ne može da jede hranu koja nije izmiksirana.

Od integralnih žitarica treba dodavati oljušteni proso, integralni pirinač, ali ne treba preterivati s tim, već jednu trećinu integralnih mešati sa dve trećine oljuštenih žitarica.

Nakon žitarica uvode se mesne supe. Pokazalo se da jagnjetina najređe izaziva alergije, mlada junetina dobra je zbog sadržaja gvožđa, a zatim se uvode piletina i ćuretina.

Žumance može da se daje s navršenih sedam meseci, i to prvo jedna četvrtina tvrdo kuvanog, da bi se postepeno količina povećala do celog žumanceta.

– Treba paziti da li je u porodici bilo osoba s povišenim holesterolom ili ranim infarktom miokarda ili moždanih udara. U porodicama kod kojih postoji takav rizik, žumance ne davati više od dva puta nedeljno. Ako u porodici nema rizika, onda je dozvoljeno žumance četiri puta nedeljno, a tri puta meso, pa naizmenično. U slučaju da je dete anemično, žumance se može davati i češće. Inače, žumance se uvek meša s drugim namirnicama, ne daje se samo – objašnjava dr Abramović Savić.

Jagodičasto i bobičasto voće treba izbegavati u toku prvog leta detetovog života, dok mu imuni sistem ne ojača. Citrusno voće ne bi trebalo davati u prve dve godine života jer kiselina u njemu može da izazove rubni karijes od koga se dečji zubi gotovo istope. Enamel, zaštitni sloj zuba, formira se tek nakon  druge godine.

Orahe, bademe, lešnike i kikiriki treba uvoditi što sporije i veoma oprezno jer su jaki alergeni. Kikiriki može čak da izazove i alergijski šok.

Nakon šestog meseca beba može da konzumira mleko, jogurt i ostale mlečne proizvode.

– Važno je da majke znaju da je pavlaka mnogo masna i ne treba je davati kao jogurt. Ako se primeti da je dete sklono gojaznosti, sa dve godine preporučuju se mlečni proizvodi sa manje masti – kaže dr Abramović Savić.

U slučaju da se primeti da beba oko usana ima crvenilo, treba se konsultovati s pedijatrom jer je moguće da je alergična na proteine kravljeg mleka. Učestalost alergije na kravlje mleko u Srbiji je od osam do deset odsto. Ipak, te alergije kod dece uglavnom su prolaznog karaktera i iščezavaju najčešće do pete godine života.

Psihofizički razvoj kod beba je isprepletan, i ako one pokazuju želju da se same hrane, treba ih pustiti koliko god to bilo nespretno. Najbolje je da deca sede za stolom, u visokoj stolici. Polako im treba uvoditi pravilan raspored obroka: doručak, ručak, večeru i dve užine. Treba ih što ranije odviknuti od bočice i uvesti im šolju, kašiku, tanjir, specijalni dečji pribor sa zaobljenim vrhom da se ne povrede.

– Ršumović je to lepo rekao: „Što pre dete smatraš čovekom, pre će čovek i postati.“ Za stolom deca se uče porodičnoj hijerarhiji, tu se stiču zdrave navike u svakom pogledu, veština komunikacije sa ostalim članovima porodice. Uvođenje čvrste hrane poseban je deo vaspitanja. Odnos prema hrani je odnos prema životu. Deca ne treba da jedu tokom igre, već da nauče da sednu za sto, da poštuju hranu i onog ko ju je spremio. Za stolom se uči odnos prema životu i sopstvenom zdravlju, odnos prema ljudima oko sebe. Sve to dajemo im mi svojim primerom. Ako roditelj ne jede povrće, ne može da očekuje od deteta da ga voli. Deca nas gledaju i pokušavaju da nas imitiraju – zaključuje dr Abramović Savić.