Istražujemo

Ušteda ili šteta?

po generičkom nazivu

Uvođenje CJN lekova po generičkom nazivu

Nedavno predloženo uvođenje centralizovanih javnih nabavki (CJN) lekova na recept po generičkom nazivu (INN) uzdrmalo je javnost. Dok se u Ministarstvu zdravlja pozivaju na analizu Svetske banke u kojoj se navodi da bi prelaskom na taj način sprovođenja javnih nabavki uštede za budžet bile milionske, pacijenti se brinu kako će se sve to odraziti na njihovo zdravstveno stanje. Postavlja se pitanje kako će česte izmene lekova uticati, pre svega, na pacijente, potom na domaće proizvođače lekova, a onda i na celokupni zdravstveni i farmaceutski sektor…

 

Postojeća regulativa podrazumeva da se javne nabavke lekova koji se izdaju na recept sprovode po zaštićenom nazivu leka (brendu), što znači da je pacijentima dostupan veći broj lekova različitih proizvođača koji se finansiraju o trošku RFZO-a. Prelaskom na centralizovanu nabavku lekova po generičkom nazivu koji su građanima na recept dostupni u apotekama, na tenderu bi po kriterijumu najniže cene bio odabran samo jedan lek koji bi finansirao Fond, dok bi osiguranik svaki drugi lek morao da plati iz sopstvenog džepa i u celosti.

Česte promene lekova mogu da ugroze zdravlje pacijenata

Kako kaže prim. dr sc. Predrag Vukomanović, specijalista toksikološke hemije i doskorašnji predsednik Udruženja privatnih apotekara Srbije (SPAS), svi lekovi koji se nalaze na našem tržištu imaju dozvolu za promet, dobijenu od ALIMS-a, tako da, uopšteno govoreći, ne postoji razlog za pogoršanje bolesti usled prelaska s jednog leka na drugi koji je njegova paralela.
– Naravno, treba naglasiti da su jedino za originalne lekove rađene kliničke studije i da se rezultati tih studija odnose samo na originalni lek, a ne i na njegovu generičku paralelu. Pogotovo treba voditi računa o lekovima koji se, bez obzira na to što su u istom obliku i istoj dozi, ne smatraju paralelama, npr. hormoni štitne žlezde, pumpice, lekovi za ulcerozni kolitis i Kronovu bolest, antikoagulanti… Postoji i realna mogućnost da će pacijenti od tendera do tendera, u zavisnosti od toga koji će ponuđač proći na centralnim javnim nabavkama (CJN), piti stalno različite lekove. Treba se truditi, naročito tamo gde postoji više paralela po istoj ceni, da se omogući da pacijent izabere lek koji je već koristio. Ne znam da li je zakonodavac predvideo, ali svakako bi bilo korisno da postoji mogućnost doplate za originalni lek ili neku skuplju paralelu koju je pacijent već koristio – smatra Vukomanović.
S farmakološkog stanovišta, nabavku po INN-u, prema rečima mr farm. spec. Miomira Nikolića, predsednika Grupacije veledrogerija Privredne komore Srbije, ne bi trebalo sprovoditi za lekove sa uskom terapijskom širinom.
– Kao i kada su u pitanju lekovi iz određenih terapijskih grupa kao što su antiepileptici, eventualna zamena lekom istog INN-a za koji je ponuđena najpovoljnija cena u postupku javne nabavke mogla bi uticati na destabilizaciju stanja pacijenata koji su već duže vreme na terapiji tim lekovima. U tom smislu, ako nabavka lekova po INN-u i bude uvedena, prethodno bi trebalo odrediti na koje bi se lekove mogla odnositi da ne bi bilo negativnih efekata u terapiji – napominje Nikolić.
Nasuprot farmaceutima, ministar zdravlja Zlatibor Lončar smatra da promene za pacijente ne bi trebalo da budu problem.
– Razlika je samo u nazivu, sastav je apsolutno isti – navodi ministar Lončar.
Kako nam je rečeno u pres-službi Ministarstva zdravlja, razmatra se mogućnost uvođenja nabavke lekova po principu generičkog naziva, tj. INN-a, u skladu sa svim raspoloživim činjenicama i mišljenjima struke. Ministarstvo zdravlja insistiralo je da se pre ikakve konačne odluke uradi sveobuhvatna analiza efekata uvođenja takve vrste nabavke i analiza efekata obezbeđivanja dugoročnijih ugovora s farmaceutskim kompanijama (na tri godine) pod trenutnim uslovima. Interes Ministarstva zdravlja je sigurno, redovno i kvalitetno snabdevanje tržišta svim neophodnim lekovima, pod najpovoljnijim uslovima.

Uštede za državu samo prve dve godine

Studija eksperata Svetske banke (Ruth Lopert, 2014) zaključuje da bi se tim promenama uštedelo 5,7 milijardi dinara (oko 50 miliona evra godišnje) po principu „kada bi svi lekovi u Srbiji bili po najnižim cenama tih lekova u tim zemljama”. Međutim, kako ističe prof. dr Dragan Lončar, profesor Ekonomskog fakulteta, metodologija te studije je upitna.
– Ipak, studija potvrđuje nepobitnu činjenicu da se uštede mogu očekivati zbog dodatnog cenovnog pritiska na provajdere lekova unutar INN grupe. To se može očekivati u prvoj i eventualno drugoj godini, dok tržišni mehanizam ne odreaguje, tj. dok se značajno ne smanji broj ponuđača po pojedinačnim partijama nabavke. Taj mehanizam suštinski smanjuje broj ponuđača, a time i cenovni pritisak, pa se može očekivati vraćanje cena na stari nivo već od treće godine primene tog modela. To je pokazalo i iskustvo drugih zemalja, recimo Holandije – navodi Lončar.

 

Novi model CJN šteti i domaćim proizvođačima lekova

Kako navodi Sanda Savić, predsednica Grupacije proizvođača lekova i predsednica Odbora Udruženja za farmaceutsku i medicinsku privredu, činjenica je da bi novim modelom tendera bio primenjen kriterijum najniže cene i izabran samo jedan ponuđač, što bi značilo i uvođenje monopola i kršenja načela slobodnog tržišta i konkurencije.
– Time bi se ostali proizvođači doveli u neravnopravan položaj, situaciju da obustave proizvodnju ili se povuku sa tržišta Srbije. U prilog tom stavu govori i istraživanje koje je, istim povodom, sprovela ugledna konsultantska revizorska kompanija, a čiji rezultati kažu: da bi uvođenjem INN tendera država mogla da ostvari značajne uštede tokom prve godine, ali bi gubici kao posledica svih negativnih efekata gotovo u celosti poništili ostvarenu uštedu – ističe Savićeva.
Uvođenjem centralizovanih javnih nabavki po INN-u, osim pacijenata, bili bi oštećeni i domaći proizvođači lekova, koji u ovom trenutku zapošljavaju 5020 radnika i beleže rast zaposlenosti od 15,5 odsto. Savićeva navodi da na godišnjem nivou samo tri domaća proizvođača pune državni budžet sa oko 30 miliona evra, dok je na poslednjem tenderu čak 75 odsto pakovanja lekova koji se izdaju na recept bilo domaće proizvodnje.
– Novi model nabavke doveo bi u praksi do znatnog pada domaće proizvodnje, zatvaranja pogona, otpuštanja radnika, znatnog umanjenja prihoda za kompanije, a posledično i umanjenja dobiti za samu državu. Reč je o gubitku više hiljada radnih mesta, šteti od 10 milijardi dinara bruto dodate vrednosti na godišnjem nivou i gubitku od oko četiri milijarde dinara državnih prihoda u vladinom sektoru, takođe na godišnjem nivou – kaže Savićeva.
Često se ističe da je očuvanje domaće farmaceutske industrije presudno za redovno i sigurno snabdevanje tržišta Srbije svim neophodnim lekovima, a kako kaže Savićeva, pre svega visokokvalitetnim lekovima po povoljnijim cenama.
– Proizvodnja lekova u svim državama sveta predstavlja jednu od najznačajnijih privrednih grana i zato Srbija treba da čuva svoju industriju lekova – ističe Savićeva.

Da li nam je potreban CJN lekova?

Kako naglašava Milomir Nikolić, ako se uzme u obzir da je učešće privatnih apoteka u ukupnim sredstvima koja RFZO uplaćuje na ime lekova izdatih na recept u ovom momentu čak 63 odsto, a očekuje se i dalje povećanje, kao i da sve veći broj državnih apoteka postaje nelikvidan, postavlja se pitanje opravdanosti sprovođenja postupka centralizovane javne nabavke za lekove koji se izdaju na recept.
– U praksi imamo situaciju da RFZO planira i opredeljuje sredstva u budžetu zasnovana na nerealnim količinama i raspisuje centralizovanu javnu nabavku s nerealnim procenjenim vrednostima. Za ponuđače, zato, nastaju neopravdano visoke obaveze i troškovi za obezbeđivanje bankarskih garancija, i to kako prema naručiocu tako i prema dobavljačima, kao i problemi u ugovaranju i planiranju nabavke od dobavljača. Izabrani dobavljači dolaze u situaciju da su zbog neizvršenja isporuka, iako za to postoje objektivni razlozi, pre svega nelikvidnost apoteka, izloženi riziku plaćanja ugovorne kazne predviđene pojedinačnim ugovorima – navodi Nikolić.
Zbog svega toga, Grupacija veledrogerija uputila je Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i Ministarstvu zdravlja inicijativu za potpuno ukidanje centralizovanih javnih nabavki lekova sa A i A1 liste. Kako ističe Nikolić, predloženo je da se donese Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o planiranju i vrsti robe i usluga za koju se sprovodi CJN i da nabavka tih lekova bude izuzeta iz postupka centralizovanih javnih nabavki.
– Cenu lekova sa A i A1 liste koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrđivao bi RFZO, kao i do sada. Prihvatanjem inicijative apotekama iz Plana mreže praktično bi se omogućilo da po utvrđenoj ili nižoj ceni nabavljaju lekove od dobavljača koje sami odaberu, te na taj način budu stavljene, barem po ovom pitanju, u ravnopravan položaj s privatnim apotekama. Nabavka lekova učinila bi se efikasnijom, a propisivačima i pacijentima omogućila potpuna dostupnost lekova – zaključuje Nikolić.
Po rečima Sande Savić, uvođenje centralizovanih javnih nabavki lekova na recept po generičkom nazivu (INN) u potpunosti nije primenjen ni u jednoj evropskoj zemlji, a u nekima, poput Holandije, primenjuje se ograničeno. Hrvatska i Slovenija odbacile su pomenuti model nabavke lekova na recept, dok su se Makedonija i Crna Gora, u kojima je model bio uveden, suočile sa ozbiljnim posledicama. Makedonija ga je zato ukinula već posle godinu dana, a Crna Gora postupno odustaje posle četiri godine brojnih problema s kojima se suočio njihov zdravstveni sistem poput neodgovarajuće terapije za pacijente, porasta broja komplikacija, odugovlačenja procesa nabavke, čestih nestašica lekova, dodatnih troškova nabavke lekova za kojima nema velike tražnje itd. Verujemo da navedena iskustva jesu važno upozorenje i otuda su predstavnici farmaceutske industrije, ali i stručna javnost i predstavnici udruženja pacijenata, apelovali na Vladu Srbije i Ministarstvo zdravlja da pre konačne odluke detaljno sagledaju i pažljivo odmere sve rizike uvođenja novog sistema. Veoma je ohrabrujuća činjenica da su oni saslušali našu argumentaciju i obećali ozbiljnu analizu pre donošenja tako važne odluke. PN