Ostale Teme

Urinarne infekcije

Urinarni trakt sačinjavaju: uretra, ureteri, bešika i bubrezi. Svi delovi sistema za mokrenje mogu biti pogođeni infekcijom, ali su ipak najčešće inficirani bešika i uretra. Urinarne infekcije veoma su česta pojava i ne spadaju u polno prenosive bolesti, ali polno prenosive bolesti  predstavljaju bitan faktor u razvijanju i prenošenju urinarne infekcije

 

U infekcije urinarnog trakta spadaju:

uretritis,

upala bešike (cistitis) i

upala bubrega (pijelonefritis).

 

Urinarna infekcija nastaje pošto bakterija uđe kroz uretru i počne da se razmnožava u bešici, nakon čega urin (mokraća) postaje inficiran. Kada nema infekcije, u mokraći nisu prisutne bakterije. 

Ženama preti veći rizik od infekcije nego muškarcima, jer je bešika mnogo bliža vagini i anusu, tj. ženskim polnim organima, nego muškim. 

U pogledu urinarne infekcije kod dece, veoma je važno naglasiti da se, za razliku od odraslih, kod dece mnogo češće javlja groznica (tj. visoka temperatura) bez drugih simptoma urinarne infekcije. Ako dete stalno, neobjašnjivo ima povišenu temperaturu, trebalo bi posumnjati da je možda u pitanju urinarna infekcija. Nove epizode mokrenja u krevetu jesu sledeći znak koji bi mogao da sugeriše prisustvo urinarne infekcije kod deteta.

Urinarne infekcije kod starijih znatno povećavaju rizik od komplikacija, čak opasnih po život, kao što su infekcija bubrega ili infekcija koja se širi u krv. Kod starijih ljudi, urinarna infekcija može takođe voditi u infekciju prostate, koja je teška za lečenje. Zbog tih razloga, veoma je važno da se na urinarnu infekciju kod starijih osoba reaguje pravovremeno odgovarajućim lečenjem.

 

Bakterije koje izazivaju infekcije mokraćnih puteva jesu:

Citrobacter,

Enterobacter,

Escherichia coli (ešerihija koli, E. coli),

Klebsiella,

Proteus,

Pseudomonas,

Serratia,

Staphylococcus aureus i

Streptococcus fecalis.

 

Infekcija mokraćnih puteva koja pogađa samo bešiku, može biti veoma bolna. Ukoliko se ne leči, infekcija se širi na bubrege i tada se mogu javiti ozbiljne komplikacije.

 

Infekcija urinarnog trakta može se dobiti:

polnim odnosom,

uzdržavanjem od mokrenja,

zbog uvećane prostate (kod muškaraca),

zbog nečistoće tela, 

zbog nehigijene toaleta,

nekom od polnih bolesti, kao što su klamidija ili gonoreja.

 

Najčešći simptomi urinarne infekcije mogu biti:

češće mokrenje,

blago peckanje pri mokrenju,

mutna mokraća, nekad s crvenkastim primesama ukoliko ima i krvi,

neprijatan miris mokraće,

bol u bešici.

 

Dijagnoza se postavlja analizom urina (opšti pregled i urinokultura).

Laboratorijska analiza urina može pouzdano otkriti da li infekcija postoji ili ne. Ako se opštim pregledom mokraće nađe masa ili dosta bakterija, broj leukocita veći od 5, prisustvo svežih i smežuranih eritrocita veći od 3, onda je u pitanju urinarna infekcija. U takvom slučaju obavezno se radi urinokultura s antibiogramom, radi identifikacije prisutnih bakterija i njihove osetljivosti na određene antibiotike. Urinarne infekcije treba lečiti čim se primete neki od navedenih simptoma. Odlaganje lečenja može da dovede do komplikacija, kao i do hroničnih infekcija urinarnog trakta. 

 

Najčešći antibiotici koji se koriste za lečenje urinarne infekcije jesu:

Amoksicillin (Amoksil, Trimox),

Nitrofurantoin (Furadantin, Macrodantin),

Ciprofloksacin (Ciprofloxacin),

Levofloksacin (Levaquin) i

Baktrim.

 

Antibiotsku terapiju određuje urolog ili ordinirajući lekar. Najmanje tri dana posle završetka antibiotske terapije treba ponovo uraditi opšti pregled mokraće. Analiza kontrolnog pregleda mokraće može da pokaže da bakterija više nema u mokraći ili pak da ih ima, ali u manjem broju. Tada ponovo treba uraditi urinokulturu s antibiogramom, kako bi u terapiji mogao da se primeni drugi antibiotik na koji je bakterija osetljiva.

Primena prevencije najvažnija je u sprečavanju urinarne infekcije. Svakodnevna lična higijena i čistoća predstavljaju važan preduslov zdravlja. Svakako, ovo je prvi i najvažniji faktor u sprečavanju pojave urinarne infekcije. 

Treba stalno voditi računa o higijeni prilikom svakog odlaska u toalet. Naglašavamo da je većina urinarnih infekcija uzrokovana rektalnom bakterijom (Escherichiom coli). Važno je napomenuti i da je potrebno piti dosta vode i čajeva (najmanje 2 l) svakodnevno.

Voda pomaže spiranje bakterija u urinarnom traktu i na taj način smanjuje rizik od urinarne infekcije. Bledožuta boja mokraće pokazuje da se unosi dovoljno tečnosti.

Uvek kada se oseti potreba za mokrenjem, bešiku treba odmah isprazniti. To se ne sme trpeti i odlagati. Pravovremeno pražnjenje veoma je važno za očuvanje zdrave bešike.

Za prevenciju, preporučuje se češće tuširanje, a ređe kupanje u kadi. Topla kupka (sedenje i ležanje u kadi) stvara dobro okruženje za razvoj loših (patogenih) bakterija.

Važno je sprečiti i tvrdu stolicu (zatvor). Za dobar i lakši rad creva najbitnija je pravilna ishrana.

Svakodneno treba unositi voće i povrće bogato vitaminom C. 

Vitamin C ojačava imuni sistem i proizvodi kiselost urina koja pomaže da se smanji prisustvo bakterija. Korisno je da jedan obrok sadrži jogurt i/ili sok od brusnice. Sok od brusnice povećava kiselost mokraće. Ta kiselost snižava pH vrednost mokraće, otežavajući na taj način lošim bakterijama da se zadrže na zidu bešike.  

Konzumiranje alkohola, kafe i gaziranih pića treba svesti na minimum.

Osluškivanje organizma i blagovremeno reagovanje na promene, najbolji je način zaštite i očuvanja ličnog zdravlja. 

Za pregled urina i/ili urinokulture neophodno je uzeti, nakon lične higijene (toaleta toplom vodom i sapunom), prvi jutarnji urin (srednji mlaz) u sterilnu posudu i u najkraćem roku doneti ga u laboratoriju. Ako ste u tome sprečeni, urin se do dolaska u laboratoriju može držati u frižideru neko vreme.

Pregled uzorka urina treba da se uradi najkasnije dva sata od njegovog uzimanja, a maksimalno četiri ako je čuvan u frižideru.

Uzorke za mikrobiološko ispitivanje treba dati pre antibiotske terapije Ili najmanje 12 sati posle lokalne aplikacije antiseptičkog sredstva.

Uzorak za praćenje efikasnosti antibiotske terapije treba dati najranije tri dana posle završene terapije.

 

Leave a Comment