Ostale Teme

Urgentni centar Kliničkog centra Srbije

https://pharmanetwork.rs/teme/ostale-teme/1358-urgentni-centar-klinickog-centra-srbije
Tekst: Nađa Božović
Foto: Dragana Đorović
 
 

U sobi predviđenoj za devet pacijenata leži njih četrnaest, a o svima njima brinu četiri medicinske sestre, po dve u svakoj smeni – tako trenutno izgleda jedna od soba na odeljenju hirurgije Urgentnog centra. 

– Neretko imamo prekomeran broj pacijenata i zaista je teško posvetiti se svakome u meri u kojoj bi trebalo. Ipak, mi se trudimo da sve postignemo. Na celom odeljenju imamo 24 kreveta, ali u svakom trenutku imamo šest, sedam, pa i osam pacijenata više – kaže za Pharma network Biljana Blagojević, jedna od medicinskih sestara s tog odeljenja.

I ne čudi onda što kao jedan od prioriteta radi poboljšanja uslova rada i pružanja što kvalitetnije nege pacijentima, dr Dušan Jovanović, zamenik direktora Urgentnog centra, za naš časopis ističe povećanje broja medicinskih sestara. 

– I po svetskim i po našim standardima odnos bi trebalo da bude jedna sestra na jednog pacijenta u intenzivnoj nezi i jedna sestra na dva ili tri pacijenta u poluintenzivnoj nezi. Mi trenutno nemamo dovoljno ljudi za to. Imamo 330 kreveta, a od ukupno 1.200 zaposlenih u Urgentnom centru, oko 350 je lekara i oko 640 sestara i tehničara – ističe dr Jovanović. 

Na odeljenju intenzivne nege nedavno su dobili pojačanje u vidu pet novih medicinskih sestara, što će umnogome olakšati rad s najtežim pacijentima. Ksenija Đekić, koja već 13 godina radi na tom odeljenju, za Pharma network kaže da novim koleginicama rado prenosi znanje i upućuje ih u sve tajne posla, budući da se ono što su učile u školi u velikoj meri razlikuje od prakse. 

– Najteži trenuci u našem poslu su kada izgubimo pacijenta, ali ono što je za mene najlepše jeste kada neko ko je izlečen od teške bolesti dođe da nas obiđe – kaže Đekićeva, koja je jedno vreme radila i kao glavna sestra na intenzivnoj nezi.

Mnogo nove opreme od donacija

Otkako je došao na čelo Urgentnog centra u novembru prošle godine, dr Zlatibor Lončar, direktor te ustanove, sa svojim kolegama uspeo je da od donacija obezbedi važnu novu opremu za brojna odeljenja.

– Nabavili smo aparat za prepoznavanje sepse, dva sterilizatora, dva operaciona stola, dva stuba za laparaskopiju, G-aparate, kuke za operacionu salu, novi ultrazvuk srca. Osim toga, dobili smo i donaciju od 200.000 evra da se uradi rekonstrukcija intenzivne nege, operacione sale i dva apartmana. To je namenjeno za transplantaciju jetre i bubrega, koju imamo u planu. Nabavljeno je i još dosta sitnih neophodnih stvari kao što su aparat trombonestrografin, aparat za endogaciju trombocita i mobilni rendgen aparat. Ukupna vrednost nove opreme iznosi više od pola miliona evra – kaže za Pharma network dr Lončar.

Sve to, prema njegovim rečima, radi se da bi se pacijentima pružila bolja usluga i da bi osoblje moglo što kvalitetnije da obavlja svoj posao, jer Urgentni centar radi 24 časa dnevno i vek trajanja opreme mnogo je kraći nego u drugim uslovima.

Kvalitetnijem radu doprinosi i stručni kadar koji prati najnovija medicinska dostignuća u svetu i stalno se usavršava.

– Stalno šaljemo lekare, medicinske sestre i tehničare na usavršavanje. Šaljemo ih najčešće po Evropi, u Hrvatsku, Sloveniju, Češku, Nemačku. Skoro svake nedelje po neko ode na usavršavanje, a njegova obaveza po povratku jeste da s kolegama podeli nova saznanja – ističe dr Lončar.

Ipak, kako ističe, više voli rad po smenama. 

– Smenski rad pruža mi mogućnost da se u potpunosti posvetim pacijentu, a to je suština našeg posla – kaže Đekićeva.  

Pacijent je na prvom mestu, i kako objašnjava dr Dušan Jovanović, u Urgentnom centru kao jedinom centru za urgentnu medicinu u Srbiji nije važno da li je pacijent došao s knjižicom ili ne, da li je knjižica overena ili nije, niti da li je došao iz Beograda, Kikinde, Kraljeva, Leskovca ili bilo kod drugog mesta u Srbiji i okolnim zemljama. Nijedan pacijent koji dođe u Urgentni centar neće biti vraćen.

– Dnevno naš prag pređe između 600 i 800 pacijenata, a zdravstveno stanje većine njih zahteva više od jednog lekara specijaliste. Kao veliki uspeh stručnjaka iz Urgentnog centra istakao bih to što za 25 godina rada iz dana u dan napredujemo i sistemski smo doveli do toga da pacijent kome je ugrožen život ubrzo nakon dolaska kod nas, ukoliko je potrebno, završava na operacionom stolu, gde hirurške ekipe zbrinjavaju i najteže slučajeve. Kažem sistemski zato što ne gledamo lične interese, već funkcionišemo kao dobro uigran tim. Svako od nas putovao je po svetu, usavršavali smo se na brojnim klinikama, videli i dobre i loše primere iz prakse, a od svega toga trudimo se da uzmemo ono što je najbolje i da to primenimo u našim uslovima – ističe dr Jovanović.  

Međutim, uslovi u kojima rade, kako dodaje, trebalo bi da budu mnogo bolji. Veliku ulogu u tome igra i starost zgrade, koja je izgrađena 1904. godine i kojoj bi dobro došla kompletna rekonstrukcija. 

– Druga važna stvar kada govorimo o uslovima rada jesu plate zaposlenih. Budući da lekari neretko urade i po 40 operacija dnevno, a da sestre rade posao za troje, u toj razmeri trebalo bi da imaju i veće plate – smatra dr Jovanović. 

Standardi lečenja na visokom nivou

Osnovan pre 25 godina kao deo Kliničkog centra Srbije, Urgentni centar jedan je od najznačajnijih delova tog kompleksa koji čini 26 klinika i instituta. Urgentni centar predstavlja najviši nivo organizacije i tehnologije rada na zbrinjavanju urgentne patologije na роdručju Beograda i Srbije. Pо pravilu, primenjuje multidisciplinarni pristup radu, a organizaciono se sastoji od Klinike za urgentnu hirurgiju i Klinike ze prijem i zbrinjavanje urgentnih internističkih stanja.

– U internističkoj grupaciji kardiologija zaista nosi veliki deo posla i ponosni smo na to što je Urgentni centar postavio standard u lečenju akutnog infarkta miokarda i sad je na vrhunskom svetskom nivou. U istu grupu spada i neurologija, gde se pacijenti zbrinjavaju u veoma kratkom roku. U sklopu dela za internu medicinu nalaze se i odeljenja gastroenterologije, hematologije, alergologije. S druge strane, hiruršku grupaciju čine opšta hirurgija, ortopedija, neurohirurgija, urologija, a sve to pokriva anestezija s reanimacijom. I sve je to na visokom stručnom i organizacionom nivou – ističe dr Dušan Jovanović, zamenik direktora Urgentnog centra. 

 

Jedan od humanih poteza nove uprave, koja je na čelo Urgentnog centra došla u novembru prošle godine, jeste i to što je vratila obrok za lekare koji su na dežurstvu. Osim toga, kako navodi dr Jovanović, komunikacija među osobljem podignuta je na viši nivo budući da je jedna od prvih molbi nove uprave bila da se svi zaposleni kolegijalno, profesionalno i ljudski odnose prema kolegama, pacijentima i njihovim porodicama. 

– Trudimo se da uvek podsetimo zaposlene da moraju da rade svoj posao. To ne znači da uvodimo rigorozna pravila, već samo malo zatežemo ono što postoji. Ne želimo da prođemo kroz ambulante a da u njima nema lekara specijaliste. Ne želimo da pacijenti duže vreme dozivaju a da niko od sestara ne dolazi. Jednostavno, zna se radno vreme, znaju se radne obaveze i to mora da se poštuje. Pacijenti ne smeju na svojoj koži da osete nedovoljan broj zaposlenih. Iako lekara imamo dovoljno, ne smemo dozvoliti da neko od njih želi sam da završava sve i da na taj način ne dozvoljava drugima da uče i usavršavaju se. Lekarska struka je zanat i moramo da razmišljamo o tome ko će da operiše posle nas, ko će da leči posle nas – objašnjava dr Jovanović. 

Trude se, kako kaže, da mlade obuče za rad, da ih podstaknu da rade i da što brže napreduju kako bi oni sutra postali nosioci hirurgije, kardiologije, hematologije i svih drugih odeljenja.

A da bi lekari mogli najbolje da iskažu svoje znanje, kako dodaje dr Jovanović, neophodni su aparati i lekovi. 

– Lekova sada ima i nemamo problema s nestašicama, a ukoliko se desi da nešto nedostaje, to se nabavlja za najviše 24 sata, iz zemlje ili iz inostranstva. Kada je o opremi reč, zamolili smo načelnike odeljenja da naprave spisak pet aparata koji su najhitnije potrebni njihovim odeljenjima. U roku od dva-tri meseca oko 80 odsto stavki s tog spiska je nabavljeno. Osim toga, mobilni rengden koji je od ogromnog značaja za rad s nepokretnim pacijentima u međuvremenu nam se pokvario, pa smo od donacije dobili novi. Nabavili smo i novi ultrazvuk za srce – kaže dr Jovanović.

U saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi, kako navodi naš sagovornik, uveli su i jedinicu zavoda za transfuziju krvi u samom UC, kako bi rodbina pacijenata mogla da da krv odmah tu u UC, a ne da idu u zavod. Samim tim skraćen je postupak.

Leave a Comment