Aktuelnosti

Upala uha i oštećenje sluha

Dr sc. med. Branka Mikić,
šef Odseka za audiološku rehabilitaciju Klinike za otorinolaringologiju Kliničkog centra Srbije, za Pharma network govori o tome kakve vrste otitisa postoje i u kojoj meri mogu da utiču na oštećenje sluha kod dece

 

– Postoji akutni otitis, koji se javlja u sklopu infekcije gornjih disajnih puteva i može biti virusni ili bakterijski, od čega zavisi i princip lečenja. Češće se javlja kod male dece jer im je Eustahijeva tuba široka i infekcija se lakše prenese. To je, inače, veoma rašireno stanje. Toliko je često da predstavlja i najskuplju pojedinačnu dijagnozu u američkom zdravstvu – objašnjava dr Mikić.

– Upale se ne dovode u vezu samo s infekcijom već i s određenim alergijama, naročito nutritivnog tipa. Kod novorođenčadi mogu biti i posledica nepravilnog hranjenja, tj. vraćanja mleka u Eustahijevu tubu. Težina kliničke slike veoma varira, i to od vrlo blagih simptoma, bola u uhu i poremećaja opšteg stanja do veoma teških oblika – kaže dr Mikić.

Deca koja su rođena s pupčanikom oko vrata, prevremeno rođena deca s malom telesnom masom, ispod 1.500 grama, i deca koja su bila na mehaničkoj ventilaciji više dana imaju povećan rizik od oštećenja sluha

Privremena oštećenja sluha

Kod akutnog otitisa, zbog nakupljanja tečnosti u srednjem uhu, nastaje privremeni gubitak sluha koji traje samo tokom tog akutnog stanja.

– Postoji još jedna vrsta oštećenja sluha koja se javlja usled nakupljanja tečnosti. To je entitet hroničnog sekretornog otitisa i može izazvati nagluvost koja, ukoliko se ne leči, traje i nekoliko meseci. Takvo stanje treba aktivno lečiti kombinacijom antibiotika, pseudoefedrinskih preparata za dekongestiju nosa i sekretolitika. Ako ima elemenata alergije, može se primeniti antihistaminik ili lokalni kortikosteroidni sprejovi za kontrolu procesa u nosu – naglašava dr Mikić.

– Ukoliko konzervativna terapija ne daje rezultat u roku od dva-tri meseca – nastavlja naša sagovornica – preduzimaju se mere operativnog lečenja koje može biti dvojako, ili uklanjanje adenoidnih vegetacija ili paracenteza, stvaranje otvora na bubnoj opni, eliminacija sekreta i postavljanje aeracionih cevčica. Mogu se raditi i oba zahvata istovremeno.

Entitet hroničnog sekretornog otitisa javlja se otprilike kod 18-20 odsto dece predškolskog uzrasta, najčešće od treće do osme godine, a u našem klimatskom području u periodu od kasne jeseni do proleća. Takva oštećenja sluha obično nisu velika, i ako se pravilno leče, ne ostavljaju nikakve tragove.

– U veoma retkim slučajevima, bakterijski toksini mogu dovesti do trajnog oštećenja unutrašnjeg uha, ali to je stvarno ekstremno retko. U današnje vreme, pedijatri i otorinolaringolozi redovno prate decu, kod mlađih se uvek radi timpanometrija da se ustanovi da li je u srednjem uhu tečnost ili vazduh, a kod dece starije od četiri godine rade se i audiometrijske provere sluha – kaže dr Mikić.
– Kod nas, kako detetu procuri nos u septembru, svi ga „gaje” na trideset stepeni i ne izvode napolje do proleća. Visoka temperatura u prostorijama presuši vazduh, on bude suv i topao, a dečji nos počinje i bez ikakve infekcije da se brani lučenjem sekreta. To je isto kao kad se čovek oznoji. Osim toga, važno je i održavanje higijene nosa, kod male dece preporučuje se čišćenje pumpicama, a svako dete starije od godinu – godinu i po dana može da se nauči da duva nos – smatra dr Mikić.

Trajna oštećenja sluha

Osim zapaljenskih, postoje i trajna oštećenja sluha kod dece. Ta oštećenja u vezi su sa unutrašnjim uhom i javljaju se kod jedno do dvoje na 1.000 živorođene dece, a najčešće je reč o genetskom deficitu.

– Insistiramo da se oštećenje sluha otkrije što ranije. U nekim porodilištima, nažalost ne u svim, uveden je metod skrininga i deca se pregledaju u prvih nekoliko dana po rođenju. Ako dete ne prođe na tom pregledu, radi se kontrolni pregled, a ukoliko ni drugi put ne prođe, upućuje se nama na kompletnu audiološku obradu. Jedan broj dece ne prođe na skriningu, ali na kraju ima uredan sluh – kaže dr Mikić.

Prema njenim rečima, uvođenje tog skrininga u porodilišta veoma je bitno jer to omogućava da se dijagnoza postavi do trećeg, a intervencija slušnim aparatima i vežbama započne do šestog meseca života. Rano otkrivanje i rana intervencija imaju izuzetan značaj jer je kod dece mlađe od dve godine centralni nervni sistem sklon remodeliranju, tako da se ranom intervencijom umanjuju trajne posledice tog hendikepa.

Kad se ustanovi oštećenje sluha, deca dobijaju dva digitalna slušna aparata koja selektivno pojačavaju govor. Ukoliko je oštećenje sluha veoma teško a slušni aparati nisu dovoljni, deci s najtežim oštećenjima sluha ugrađuje se kohlearni implant ili takozvano elektronsko uho koje obavlja funkciju oštećenog čula sluha. Sve to u celini finansira RFZO.

– Trajna oštećenja sluha u oko pedeset odsto slučajeva genetski su uzrokovana. Osim toga, i određene virusne bolesti majke u toku trudnoće, na primer rubeola, citomegalovirus i herpes, kao i nedostatak kiseonika na porođaju, mogu izazvati oštećenje, jer je unutrašnje uho veoma metabolički aktivno i zahtevno, deset puta osetljivije od mozga na gubitak kiseonika – objašnjava dr Mikić.

Prevencija i higijena

Ona dodaje da sluznica nosa ima trepljice i fini sloj sluzi koji aktivnim pokretima iz nosa izbacuje prašinu, infektivne agense, alergene, zbog čega je veoma važno da se aktivne vazokonstriktorne kapi za nos ne koriste duže od pet do sedam dana jer izazivaju atrofiju sluznice nosa, paralizu trepljica i trajno oštete sluznicu nosa. Smatra se da je u terapiji i kontroli mnogo bolje koristiti peroralne pseudoefedrinske preparate kojima se smanjuje lučenje sekreta, a ne oštećuje sluznica.

– Za lokalnu upotrebu preporučuju se izotonični slani rastvori, a u slučaju da postoji alergijska komponenta ili nealergijski vazomotorni rinitis, otok sluznice nosa može se kontrolisati lokalnim kortikosteroidnim sprejovima koji su predviđeni za dugotrajnu upotrebu – kaže dr Mikić.

Kod dece koja imaju ponovljeni veći broj upala uha savetuje se i primena vakcine protiv streptokoka pneumonije. Postoje različite vakcine za različite uzraste. To se naročito preporučuje kod dece koja borave u kolektivu, u obdaništima, gde se respiratorne infekcije javljaju mnogo češće.

– Uvećani treći  krajnik (adenoidne vegetacije) može da utiče na oštećenje sluha, ali treba dobro proceniti njegovu veličinu – naglašava dr Mikić. Ona objašnjava da se to tkivo adenoidnih vegetacija nekada ponaša kao sunđer i u toku akutne infekcije jeste natečeno i veliko, ali se van infekcije potpuno povuče.

– Treba biti razuman pri postavljanju indikacija za operaciju. Sada je broj operacija krajnika smanjen dvadeset puta zato što se mnogo više drži do njihove uloge u imunološkoj odbrani organizma i smatra se da krajnike ne treba vaditi ukoliko ne postoji više od sedam gnojnih angina godišnje – kaže dr Mikić.