Ostale Teme

Ulkus je bolest zabrinutih


U homeopatskoj medicini osnovni pristup je holistički. Sama doktrina homeopatije zahteva da se čovek posmatra kao celina fizičkih, emotivnih, mentalnih i duhovnih karakteristika i da se kao univerzalna jedinka i leči. Svi simptomi čine totalitet simptoma.

 

Oni nisu bolest per se, već odbrana organizma koji je mobilisao snage protiv negativnog delovanja stresa, bakterija, virusa, mentalnih i emocionalnih poremećaja… Simptomi ne čine oboljenje, već su pozitivne reakcije kojima organizam odgovara na stimulaciju i pokušava da ponovo uspostavi ravnotežu, homeostazu. Homeopata ih ne uklanja, već stimuliše taj odgovor organizma i omogućuje adaptaciju i izlečenje, što se postiže adekvatnim stimulusom, tj. homeopatskom lekovitom supstancom.

Da bi se uspostavila ravnoteža organizma, treba potpomagati te reakcije, a ne suprimirati ih. Lek izbora jeste lekovita supstanca koja kod zdravih ljudi izaziva one specifične simptome koje ima bolesna osoba. Princip similia similibus curentur može se objasniti ovako: ista supstanca koja proizvodi specifične simptome kod zdrave individue može da izleči bolesnika od bolesti koja ima iste ili slične simptome. 

Bolest za homeopatu jeste stanje disharmonije, koja uključuje: 1. dejstvo štetnog činioca, 2. osetljivost organizma osobe koja je obolela i 3. individualnost pacijenta, što utiče na različito ispoljavanje bolesti. Poslednja dva činioca predstavljaju podlogu za obolevanje pojedine osobe. To znači da ukoliko je sistem, tj. individua u harmoničnom stanju na sva četiri nivoa (duhovnom, mentalnom, emotivnom, fizičkom), tada prethodno navedeni štetni faktori neće narušiti dinamiku vitalne sile, ni zdravlje osobe. Ukoliko bilo koji od navedenih činilaca strukture nije u balansu, ceo sistem dolazi u stanje poremećene homeostaze i stvaraju se uslovi za pojavu simptoma bilo kog poremećaja ili bolesti, u zavisnosti od genetske predispozicije osobe, etioloških faktora i dr. 

U slučaju gastričnog i duodenalnog ulkusa, uvek će se preporučiti konstitucionalno, tj. individualno temeljno lečenje. Nakon što se pacijent stabilizuje na mentalno-emotivnom, odnosno duševnom nivou, simptomi će se povlačiti sami.

Postoji čitava paleta lekovitih supstanci koje mogu delovati na različite simptome: Calcarea carbonica, Sulphur, Silicea, Phosphorus, Nux vomica, Argentum nitricum, Kalii bichromicum, Sanguinaria, Natrium muriaticum, Pulsatilla, Arsenicum album…

Odabir lekovite supstance stvar je temeljnog postupka: homeopata razgovorom, opsežnom opservacijom i iskustvom određuje sredstvo koje će stabilizovati vitalnu silu određene osobe, dok ista supstanca kod druge osobe sa datom dijagnozom neće biti od koristi.

Moguće je uspešno tretirati ova oboljenja homeopatski ukoliko se pridržavamo osnovnih principa i filozofije homeopatskog lečenja. Trajanje tretmana je individualno i zavisi od stanja osobe, uzrasta, trajanja tegoba, podržavajućih faktora..

 


 

Predispozicije za bolest

Za čir na želucu i duodenumu, prema mom iskustvu, presudna je predispozicija za bolest ili mijazmatski faktor. Važan je i podržavajući faktor koji može biti bilo šta što osoba nije u stanju da otkloni iz svog života, a što joj oduzima energiju. Može da se kaže da su bolesti digestivnog trakta bolesti zabrinutih ljudi, previše odgovornih, koji ne mogu da se opuste, ljudi previše osetljivih na kritiku… Ulkusi su stanja gde osobu briga grize (grizlica) i peče iznutra, jer se kao modalitet mogu javiti i pekući bolovi. Takođe je prisutan i strah od promene i nedovoljna ljubav, tj. mržnja prema sebi, drugima, životu… To su ljudi koji uglavnom gutaju svoje emocije, pa ih onda one izjedaju. Homeopatija poznaje pravilo, ili zakonitost da su telo i duša u interakciji, i kada je duša manje sposobna da se iznese sa problemom, telo preuzima simptome (bolest), a ako je telo slabo da podnese i izdrži simptome, onda to učini duša.

Leave a Comment