Ostale Teme

Staro pravilo nova praksa


Antibiotike i sedative ne mogu bez recepta

Stručna javnost saglasna je da su godine ćutanja i neodgovornog izdavanja lekova bez recepta, iako su to propisi zabranjivali, ali i njihovo neselektivno propisivanje, ugrozili zdravstveno stanje nacije. S druge strane, odlukom RFZO-a sedativi posle tri meseca korišćenja mogu nastaviti da se izdaju samo uz mišljenje psihijatra.

Farmaceuti u Srbiji odskora pacijentima ne izdaju antibiotike i sedative bez recepta ili izveštaja lekara. Promena u dosadašnjoj praksi da se ti lekovi kupuju i bez recepta, iako je to oduvek bilo zabranjeno, iznenadila je pre svega pacijente. Farmaceuti su gotovo preko noći promenili način rada i prestali da izdaju te lekove bez recepta, objašnjavajući da su se, strahujući od inspektora Ministarstva zdravlja, odlučili da promene dosadašnju praksu.

Sproveli smo anketu među farmaceutima u nekoliko gradova Srbije i svi su mahom odgovarali da su čuli da inspekcije naplaćuju visoke kazne za izdavanje antibiotika bez recepta i da su prosto tu praksu prekinuli.

Novi pravilnik Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) ukinuo je pravo lekarima da propisuju sedative duže od tri meseca. Pacijenti koji uz redovnu terapiju koriste i neki od lekova za smirenje ubuduće će svaka tri meseca morati da zatraže mišljenje psihijatra pre nego što im lekar opšte prakse prepiše neki od lekova iz te grupe. Stručnjaci ukazuju da je cilj te mere da se spreči neracionalna upotreba lekova koji izazivaju zavisnost, budući da je konstatovano da se oni koriste u velikim količinama.

Stručna javnost saglasna je da su lekovi iz grupe antibiotika i sedativa oni koji se najčešće zloupotrebljavaju, tj. uzimaju na svoju ruku, što ima dugoročne posledice po zdravlje nacije.

Direktorka Lekarske komore Srbije dr Tatjana Radosavljević nam je rekla da je dosledna primena propisa koji regulišu propisivanje antibiotika i sedativa i nemogućnost da se oni kupuju bez recepta s medicinskog aspekta potpuno ispravna.

– Uzimanje tih lekova bez uputstva lekara i pravilnih indikacija jeste vrlo štetno zbog toga što se antibiotici tada koriste na nepravilan način, nedovoljno dugo, subdoziraju se, a to dovodi do pojave rezistentnih sojeva bakterija. Slično je i sa sedativima, koji, ako se uzimaju bez recepta i mimo saveta lekara, mogu dovesti do zavisnosti, te je bilo neophodno urediti i tu oblast. Lekovi nisu roba koja se može kupiti u supermarketu ili na pijaci i zato pozdravljamo mere RFZO-a – objašnjava dr Tatjana Radosavljević.

Problem neodgovarajućeg korišćenja antibiotika našao se u žiži javnosti posle objavljivanja rezultata istraživanja po kojima je samostalno kupovanje antibiotika u Srbiji veće nego u ostalim evropskim zemljama. Srbija je, naime, bila deo velikog projekta Evropskog praćenja potrošnje antimikrobnih lekova (The European Surveillance of Antimicrobial Consumption (ESAC)), za koje je finansije obezbedio Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (European Centre for Disease Prevention and Control (ECDC)). Tokom projekta koji je trajao od 2001. do 2011. napravljena je kontinuirana, sveobuhvatna i uporedna baza podataka o upotrebi antibiotika u Evropi.

Rezistentna nacija

Srbija je u vrhu po potrošnji antibiotika, od kojih je u 2009. godini čak 115 odsto više kupljeno bez recepta. Španija je u Zapadnoj Evropi označena kao loš primer, jer je u toj zemlji bez recepta prodato 30 odsto više antibiotika nego na recept.

– Cilj ovog istraživanja bio je da se prati kontinuirana potrošnja antibiotika na teritoriji evropskih zemalja upravo zbog toga što lekari dolaze u situaciju da ne mogu da izaberu efikasan antibiotik jer bakterije menjaju svoju strukturu i postaju otporne na te lekove – kaže Milica Bajčetić, predsednica Evropskog društva za pedijatrijsku farmakologiju.

Poseban problem predstavljaju grupe bakterija u jedinicama intenzivne nege, od kojih su neke postale otporne na gotovo sve postojeće antibiotike.

– Više puta isticano je da su naše analize pokazale da se potrošnja lekova u protekle četiri godine drastično povećala i da ćemo ove godine preskočiti, da tako kažem, tih magičnih sto miliona lekova izdatih samo na recept u apotekama. Kada bude potrebno, nećemo imati čime da se lečimo, a sami ćemo biti krivi za to – kaže Aleksandar Vuksanović, direktor RZZO-a.

U periodu koji je analiziran, od 2005. do 2009. godine, primetna je i tendencija rasta ukupne potrošnje antibiotika, dok između pojedinih grupa tih lekova postoje pozitivne i negativne promene u broju izdatih recepata.

Ipak, teret racionalnije potrošnje antibiotika ne bi trebalo da padne samo na leđa farmaceuta već i lekara, koji bi morali racionalnije da postupaju kada preporučuju određene antibiotike.

– Među preporukama datim u zaključku istraživanja bile su i one koje su se odnosile na ograničenje neracionalne upotrebe antibiotika od strane svih nadležnih tela, ali su pored striktne primene zakona predložene i dodatne mere kao što je praćenje propisivanja tih lekova protivno protokolima i edukativne kampanje usmerene na pojedine ciljne grupe. Koliki je stvarni efekat iznetih rezultata i preporuka još se ne zna, ali pozitivne pomake u toj oblasti u poslednje vreme svakako treba pozdraviti – objašnjava mr farm. spec. Tatjana Šipetić.

Tu su, pre svega, odgovorni lekari, jer sistem izdavanja lekova na recept koji podrazumeva da upravo oni donose odluku o terapiji osigurava da samo na stručan i kontrolisan način antimikrobni lekovi budu primenjeni kod pacijenata.

– Razmišljanje koje navodi građane na samomedikaciju je, pre svega, naivno, ali može biti i opasno. Poštovanjem osnovnih principa procene koristi i rizika od leka, koji se u ovom slučaju pre svega ogledaju u pravilnom izboru antibiotika na osnovu tačne dijagnoze, poznavanja pacijenta i farmakoloških karakteristika lekova, a zatim i njegovom tačnom doziranju prema osobinama konkretnog bolesnika i vrsti i težini infekcije, postižu se svi preduslovi za uspešnu terapiju. Iako je u vremenima koja su za nama, kada je bilo teško doći do lekova uopšte, način njihovog izdavanja trpeo razne neregularnosti, moramo se setiti i perioda pre toga, kada je bilo nezamislivo da se lek kupi ili izda na drugi način osim propisanog – kaže Tatjana Šipetić.

U slučaju farmaceuta, problem leži u tome što se njihova nemogućnost da izađu u susret potrebi pacijenta da tek tako kupi lek ne shvata kao odgovornost i briga. Farmaceuti u apotekama ne smeju se smatrati protivničkom stranom, već naprotiv, zdravstvenim radnicima koji u saradnji s lekarom vode računa da se pacijentima na ispravan i profesionalan način pruži pomoć.

– Najvažnije od svega ipak je razvijanje odgovornosti samih građana i svesti o tome da ukoliko se koristi na neodgovarajući način, lek može izazvati brojne očekivane i neočekivane neželjene reakcije, a da će se zbog masovnosti takvih pojava povećati opšta rezistencija na antibiotike – zaključuje naša sagovornica.

Leave a Comment