Portret

Srpski lekar i World Scientific

Prof. dr Aleksandar Simić, vanredni profesor na Katedri hirurgije i anesteziologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Prof. dr Aleksandar Simić, od 2010. godine načelnik Odeljenja za funkcionalnu dijagnostiku i interventnu endoskopiju Klinike za digestivnu hirurgiju – Prve hirurške klinike u Kliničkom centru Srbije, jedan je od naših najvećih stručnjaka u oblasti hirurgije digestivnih organa. Nedavno je promovisao knjigu „Hirurgija benignih poremećaja jednjaka”, koju je uredio zajedno s dvojicom svojih kolega. Tim povodom s njim smo razgovarali o učestalosti digestivnih oboljenja, intervencijama po kojima je poznat i simptomima na koje lekari opšte prakse treba da obrate pažnju prilikom pregleda pacijenata.

Koje su najčešće tegobe želuca i jednjaka?
– Brz stil svakodnevnog života i načina ishrane, koji se sve više potencira poslednjih decenija, doveo je do promena u obolevanju i simptomatologiji gornjeg digestivnog trakta. Nekada je to bila ulkusna bolest (čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu), a danas je to gastroezofagealna refluksna bolest i razni poremećaji varenja koji se i manifestuju takozvanim dispeptičnim tegobama. Kao izolovan simptom sigurno najveću učestalost u našoj populaciji ima gorušica. Ona nastaje kao posledica vraćanja kiselog sadržaja iz jednjaka u želudac i osnovni je simptom gorepomenute gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB). Taj simptom na nedeljnom nivou ima oko 10% odrasle populacije i obično znatno remeti kvalitet života. U slučaju da se gorušica javlja tokom više meseci neophodan je pregled lekara, jer komplikacije koje mogu nastati usled vraćanja želudačnog sadržaja u jednjak mogu biti veoma ozbiljne. Simptomi bolesti želuca najčešće se manifestuju kao bol u gornjem delu trbuha, osećaj usporenog varenja ili nadutosti neposredno posle obroka. Smatramo da sve te digestivne simptome treba shvatiti ozbiljno, javiti se lekaru i odraditi tražene analize i preglede.

Koliko se poslednjih godina promenila učestalost obolevanja od kancera digestivnih organa?
– Incidenca karcinoma debelog creva, koji je i najčešće maligno oboljenje digestivnog trakta, uz male varijacije praktično je nepromenjena poslednjih godina. Kod karcinoma jednjaka i želuca desile su se značajne promene, ali ne u povećanju ukupnog broja obolelih, već u promeni tipa tumora i njegove lokalizacije. Tako, na primer, tumori želuca beleže pad učestalosti, ali su zato karcinomi završnog dela jednjaka i prelaza između jednjaka i želuca znatno češći. Dakle, trenutno imamo dinamične promene histoloških tipova tumora, što je takođe verovatno posledica promene načina života i ishrane.

Posavetujte lekare opšte prakse kako da uoče simptome koji mogu da ukazuju na karcinome gornjih digestivnih organa. Da li postoje neki skriveni ili atipični simptomi na koje treba obratiti pažnju?
– Postoji nekoliko visokospecifičnih simptoma koji moraju zahtevati dodatnu i specijalizovanu dijagnostiku, pre svega gornju fleksibilnu endoskopiju. To je, najpre, svaki vid otežanog ili bolnog gutanja, tj. hroničnog bola u predelu želuca, naročito ako je povezan s gubitkom apetita i znatnim smanjenjem telesne težine. Crna stolica, tragovi tamne krvi u stolici ili anemija zahtevaju hitnu endoskopiju kao primarnu dijagnostičku proceduru. Otežano disanje, gušenje, kašalj, promuklost i bol iza grudne kosti ili u leđima javljaju se ređe, ali često mogu ukazati na tumore gornjeg digestivnog sistema. Vrlo su specifični i mogu se javiti kod bolesnika s dugogodišnjim osećajem gorušice i vraćanjem hrane iz želuca, koji su, iako nije preduzeta nikakva terapija, s vremenom počeli ređe da se javljaju lekaru ili prestali da dolaze na preglede, posle čega se javilo otežano gutanje. Svi ti simptomi u izuzetno visokom procentu mogu biti jasni znaci malignih oboljenja. Nažalost, zasada ne postoji opšteprihvaćena metoda za rano otkrivanje karcinoma jednjaka i želuca, ali se smatra da je kod svih osoba starijih od 45 godina neophodno uraditi preventivni endoskopski pregled.

Jedini u našoj zemlji radite radiofrekventnu ablaciju jednjaka. Kako funkcioniše ta procedura? Kod kojih je pacijenata indikovana?
– Radiofrekventna ablacija (RFA) predstavlja endoskopsku proceduru koja se sprovodi preko sistema balon-katetera kako bi se uklonila premaligna stanja na jednjaku. Ta procedura je indikovana i danas predstavlja jedini vid sigurnog lečenja kod dugačkih segmenata metaplastičnog, odnosno svih tipova displastičnog Barrettovog jednjaka (BJ). Barrettov jednjak, odnosno zamena sluzokože jednjaka sluzokožom želuca kod bolesnika s dugogodišnjom gorušicom, predstavlja dokazani prekursor u nastanku adenokarcinoma jednjaka. Zbog visoke učestalosti BJ, koji se javlja kod oko 12% bolesnika s gastroezofagealnom refluksnom bolešću, gde je glavni simptom gorušica, kao i posledično visokog malignog potencijala, mogućnost uklanjanja BJ predstavlja jedan od osnovnih ciljeva lečenja tih bolesnika. RFA je veoma siguran i minimalno invazivan endoskopski vid lečenja koji može otkloniti potrebu za daljom hirurškom procedurom, s minimalnim postproceduralnim osećajem nelagodnosti.

Endoskopskim putem vi u želudac ugrađujete balon radi smanjenja njegove zapremine kod prekomerno gojaznih bolesnika. Koliko često radite te intervencije? I kako funkcioniše procedura?
– Endoskopsko plasiranje intragastričnog balona već neko vreme radi se u našem regionu. Međutim, ovo je prvi put da imamo zvaničan registrovan proizvod u Srbiji. Reč je o ORBERA intragastričnom balonu, koji je u svetu najprihvaćeniji i najčešće primenjivani endoskopski balon u lečenju prekomerno gojaznih osoba. Napravljen je od visokospecifičnog materijala koji ne oštećuje sluzokožu želuca, potpuno je bezbedan za upotrebu i danas predstavlja najbolje terapijsko rešenje kod osoba koje su vrlo motivisane da smršaju, a standardne dijete i fizička aktivnost im ne pomažu. Od velike je koristi i kod osoba koje zbog gojaznosti ne mogu biti podvrgnute drugim operacijama. Intragastrični balon plasira se endoskopskim putem, kroz usta, dok je pacijent u blagoj anesteziji, i puni se fiziološkim rastvorom do zapremine 500–700 ml. Posle endoskopske procedure, koja u proseku traje oko 20 minuta, balon ostaje u želucu narednih šest meseci. Prvi period navikavanja na balon traje nekoliko dana, a najviše težine gubi se u prva dva meseca. Nakon toga je neophodno da tim u kojem su i endokrinolog i nutriticionista redovno kontroliše pacijenta i prilagođava mu dijete. Uz pravu saradnju, efekat nakon šest meseci zaista je impresivan. Smatra se da bolesnici kojima je ugrađen balon izgube više od 50% prekomerne telesne težine. Intragastrični balon ispoljava svoj efekat tako što zauzima značajnu zapreminu želuca i na taj način dovodi do rane sitosti, a samim tim i gubitka apetita, tj. smanjenog unosa hrane. Drugi način njegovog delovanja ogleda se u tome što u želucu aktivira receptore za sitost, tj. utiče na hormonsku regulaciju osećaja gladi u centralnom nervnom sistemu.

S velikim brojem svetskih stručnjaka glavni ste urednik knjige „Hirurgija benignih poremećaja jednjaka”. Koje novine u oblasti stručne literature donosi ta knjiga?
– Jedna od osnovnih novina jeste činjenica da su knjigu pisala 34 stručnjaka sa 14 univerziteta iz devet zemalja i sa tri kontinenta. Glavni urednici knjige smo dvojica mojih kolega s univerziteta u Milanu i Oregonu i ja. Izdavač je World Scientific, jedna od vodećih izdavačkih kuća iz oblasti savremene nauke, sa sedištem u Londonu, Njujorku i Singapuru, koja između ostalog ima ekskluzivno pravo da štampa naučna dostignuća dobitnika Nobelove nagrade. Ne tako veliki broj lekara u svetu bavi se problematikom hirurgije benignih oboljenja jednjaka, koja su u savremenom svetu veoma učestala. Zato, kada se na taj način objedine najsavremenija saznanja iz te oblasti, mlađi lekari, kao i lekari koji se uskostručno bave tom problematikom, mogu na jednom mestu dobiti sva saznanja o tome kako se na najsavremeniji način pravilno sprečavaju, dijagnostikuju i leče ovakva oboljenja. Sama knjiga, koja je pisana na engleskom jeziku, sadrži veliki broj tabela i grafikona, izuzetno kvalitetnih fotografija raznih dijagnostičkih procedura i operativnih zahvata, što znatno doprinosi njenom dodatnom kvalitetu. PN

Leave a Comment