Aktuelnosti

Specifična imunoterapija sve zastupljenija

Tekst: Nađa Božović

Foto: Dragana Đorović
 

Preporučuje se da ova vrsta terapije traje od tri do pet godina, a za nju postoji i određeni protokol. U početku se daje rastuća doza alergena, a zatim se postepeno smanjuje dok se na kraju ne prekine. To je na neki način kao vakcinacija. Veoma je važno da pacijent izdrži terapiju do kraja

Smatra se da oko 600 miliona ljudi u svetu ima neku vrstu alergije, a od toga su dve trećine deca. U najvećem broju slučajeva reč je o alergijskom rinitisu, alergijskoj astmi i gastrointestinalnim alergijama. Epidemijske razmere su tolike da Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da će 2020. godine svako drugo dete biti alergično.

O tome koje se sve alergijske reakcije javljaju kod dece, kao i o tome kako ih sprečiti, a kako lečiti, razgovarali smo s prim. prof. dr Terezijom Maksimović, pedijatrom alergologom i kliničkim imunologom iz opšte bolnice BelMedic.

– Reč alergija potiče od grčkih reči alos i ergo, što znači drugačije reagovanje. To je, dakle, prekomerna reakcija organizma na neke stvari na koje neko ko nema određenu genetsku predispoziciju uopšte ne reaguje. Alergijski rinitis spada u prvi tip alergijske reakcije i kod dece je ta atopijska reakcija zastupljena u 90 odsto slučajeva. Javlja se kod dece školskog uzrasta, ali i kod radno sposobnog stanovništva. Ispoljava se kroz četiri glavna simptoma: kijanje, svrab nosa, providna sekrecija iz nosa i zapušenost nosa. Peckanje i svrab očiju takođe se često javljaju. To nije oboljenje od kojeg se umire, ali onaj ko je nekada imao simptome zna koliko je to ozbiljno i koliko otežava život i normalno funkcionisanje. Alergijski rinitis deci često ometa san, remeti im koncentraciju u školi, čini ih nervoznim. Kod odraslih, takođe, umanjuje koncentraciju, a osobe koje stalno kijaju i curi im nos često izbegavaju društvo – objašnjava dr Maksimović.

Alergijski rinitis, kako ona ističe, može da bude intermitentan i perzistentan. Perzistentan traje tokom cele godine i to je najčešće alergija na grinje, prašinu, perje, dlaku životinja ili neke plesni, dok je intermitentni, tj. sezonski rinitis, najčešće alergija na polen. Ona se javlja već u februaru ili martu i može da traje do kraja oktobra. Počinje kada cveta drveće, nastavlja se tokom prolećnih i letnjih meseci kada cveta polen trava, a onda i u jesen kada cvetaju korovske biljke poput ambrozije.

– Alergisjki rinitis je snažno oboljenje i prate ga brojni komorbiditeti. Kod dece su to najčešće otitis, konjunktivitis, polipoza nosa, sinuzitis, a veoma često i astma, čak u 40 odsto slučajeva – ističe dr Maksimović.

Najvažnija je prevencija, smatra ona, a u prevenciju spada i edukacija, kao i izdvojenost pacijenta iz alergene sredine. Kada je reč o polenskoj alergiji, to može da se uradi praćenjem polenskog kalendara. Koncentracija polena meri se na nekoliko mesta u našoj zemlji. Redovno se izveštava o koncentraciji polena u vazduhu, tako da svako ko zna na šta je osetljiv ili šta izaziva alergijsku reakciju kod njegovog deteta, aktivnosti može da planira prema tome i prilagodi se situaciji.

– Postoji, naravno, i farmakoterapija. U prvom redu su antihistaminici, zatim nazalni kortikosteroidi, a u poslednje vreme pojavili su se i antileukotrieni, kao i specifična imunoterapija na određene polene na koje je pacijent alergičan. Postoje i pomoćna sredstva u vidu sprejova na biljnoj bazi, koja takođe pomažu – ističe naša sagovornica.

Poslednjih godina, prema njenim rečima, akcenat je stavljen na specifičnu imunoterapiju, koja je dostupna u kapima i u formi injekcija. Dr Maksimović kaže da njene kolege i ona imaju dosta iskustva u tome i da su efekti lečenja uglavnom pozitivni.

– Uspeh neće izostati ako se pažljivo odabere terapija. Najbolja je monoterapija, odnosno terapija samo na jednu vrstu polena ili nekog drugog alergena. Najviše uspeha imamo s polenima, ali i s venomima pčela i osa i s grinjama. Preporučuje se da specifična imunoterapija traje od tri do pet godina, a za nju postoji i određeni protokol. U početku se daje rastuća doza alergena, a zatim se postepeno smanjuje dok se na kraju ne prekine. To je na neki način kao vakcinacija. Veoma je važno da pacijent izdrži terapiju do kraja. Najčešće imamo uspeha već nakon prve godine i pacijenti koji su prošli kroz tu terapiju veoma su zadovoljni rezultatima. Na taj način smanjuje se i potrošnja lekova.

Alergijski rinitis može da se ispolji u bilo kom periodu života, a kod dece se atopijska oboljenja javljaju najčešće već poznatim redosledom.

– U prvoj godini pojavljuje se nutritivna alergija, najčešće na mleko i jaja, zatim se oko druge godine javljaju alergijski dermatitisi, od treće godine do polaska u školu, pa i kasnije, javlja se alergijska astma, a od školske dobi javlja se polenska alergija. Taj prelaz se u alergologiji zove alergijski marš. Često umem i da prepoznam dete koje boluje od alergijskog rinitisa, i to na osnovu takozvanog alergijskog pozdrava. Jer, zbog česte sekrecije u nosu i svraba, deca koja boluju od rinitisa najčešće dlanom trljaju nos nagore, zbog čega imaju poprečnu brazdu na nosu – objašnjava dr Maksimović.

Ona ističe da se i pored toga što se toliko često priča i piše o alergijskom rinitisu, o njemu i dalje malo zna.

– Svetska zdravstvena organizacija objavila je pre nekoliko godina u časopisu Alergy and Clinical Imunology da 20 odsto stanovništva koje ima alergijski rinitis, zapravo i ne zna da ga ima. A za one koji znaju, od 17 do 23 odsto lekara opšte prakse smatra da ne treba da se leče, što znači da ni lekari ne znaju dovoljno o tom oboljenju, jer čak i od onih koji se leče, svega se 25–30 odsto leči adekvatno – zaključuje dr Terezija Maksimović.

Najvažnija je prevencija u pravom trenutku

Ljudima koji pate od alergijskog rinitisa i drugih vrsta alergija, preporučuje se prevencija kao najbolji način za ublažavanje tegoba. Antialergijsku terapiju trebalo bi početi pre sezone cvetanja polena.

– Antihistaminici se preporučuju ako neko zna na šta je alergičan, da ih uzima pre sezone. Mora se, međutim, voditi računa i o tome u kom se klimatskom području nalazi pacijent. Jer, u planinskim predelima sve cveta sa oko mesec dana zakašnjenja, dok se na moru sve završava kada kod nas tek počinje – ističe dr Maksimović.

Osim lekova, potrebna je i izdvojenost od alergena ukoliko je moguće.

– Grinje i prašina su stalno oko nas i tu je potreban određeni higijenski režim. Onaj ko je alergičan na grinje neće u svojoj kući držati zavese, tepihe, itisone i tako će smanjiti koncentraciju. Neće držati ni kućne ljubimce, jer sve krznene i pernate životinje nose grinje. One se hrane epitelom kože, svuda se nalaze u krznu životinja, a hrane se i peruti u kosi – kaže dr Maksimović.

Kada je reč o polenu, ona ističe da ne treba po vetrovitom danu izlaziti napolje, da bi trebalo što manje provetravati prostorije za vreme vetrovitih dana. Ne preporučuje se ni provetravanje ujutro jer je tada koncentracija polena u vazduhu najveća.

– Preporučuje se što češće pranje kose, posebno uveče da se ne bi u toku noći polen preneo preko jastuka na nos i oči. Ne treba sušiti veš napolju za vreme sezone polena, posebno ne po vetrovitom danu. To su sve sitnice koje su onome ko boluje od alergijskog rinitisa veoma značajne – zaključuje dr Maksimović.