Portret

Prof. dr Spomenka Mujović, profesorka histologije u penziji

Prof. dr Spomenka Mujović, profesorka histologije u penziji

Smeh kao lek

Doktorka ste u penziji. Kada je počelo vaše interesovanje za alternativnu medicinu i holistički pristup životu?

– Od rane mladosti interesovala me je celina života, kao uostalom i mnoge druge ljude. Često sam sebi postavljala pitanje: šta je ovaj život sve skupa? Tokom 1997. i 1998. godine pisala sam članke u listu „Ana” pod naslovom „Holistički pogled na zdravlje i život”. Pre medicine mnogo sam čitala ne samo lektiru nego i filozofske i teološke rasprave. Kasnije sam i dalje čitala koliko god sam vremena mogla ukrasti od veoma napornih studija. Davne 1963. pohađala sam časove joge Jasmine Puljo, koja je bila pionir na tom polju. To mi je pomoglo da ne napustim medicinu. Kasnije me je privukla tzv. vipasana meditacija, prava „doktorska”, jer koristi samo svesnu pažnju na dah i osećaje na telu, dva fiziološka fenomena koja nas prate od rođenja do smrti. Ta meditacija je prava psiho-neuro-endokrino-imunologija.

– Srećna sam što sam se bavila naukom u medicini i medicinom u najširem smislu, jer mi je to dalo još mnogo uvida u život. Naučila sam još na studijama da je podela medicine na uske i sve uže specijalnosti dobrodošla samo ako se ljudsko biće, telo–um, posmatra i tretira kao celina. Poželjno bi bilo da lekari budu što šire obrazovani, večno znatiželjni, budni, svesni i spremni na doživotno učenje, kao uostalom i svi ljudi. Da ne budemo „slepi kod očiju”.

Lečenje u velikoj meri zavisi od odnosa lekar–pacijent. Posavetujte lekare kako da uspostave dobar odnos s pacijentom.

– Za učitelja i roditelja nema škole, kaže narodna mudrost. Tu važi kako se ko snađe, i posle ma koliko dugog školovanja. Zato ne bih ovde delila savete lekarima. Svojim studentima često sam govorila da posmatraju pacijenta kao nekoga koga stvarno vole, do koga im je mnogo stalo, i onda neće biti problema. Otvaraju se širom vrata prave komunikacije. Lekar treba da skrene pažnju pacijentu da moraju sarađivati kao tim, a da onda, naravno, upotrebi sva znanja koja je stekao na fakultetu i u ličnom životu. Za to nije potrebno mnogo vremena. Pacijent bi trebalo da shvati da mora preuzeti svoj deo odgovornosti za vlastito stanje. Takvih lekara i pacijenata, na svu sreću, ima bar malo. Drugi se večito žale da nemaju vremena, da su preopterećeni velikim brojem pacijenata, groznom administracijom itd. I to je tačno. Mnogi pacijenti pak žale se na lekare, a neće ništa sami da preduzmu za dobrobit svoga zdravlja i života. Kao da je lekar nekakav mehaničar koji će već prema potrebi popraviti ili zameniti delove.

Instruktorka ste smeh joge. Na koji način smeh doprinosi kvalitetnijem životu?

– Narodne poslovice su nam i tu putokazi. Naš narod kaže „Ko peva zlo ne misli” jer se tok misli usporava dok pevamo i mozak se odmara. Smeh i radost takođe zaustavljaju drobilicu uma – proizvođača misli. Um je kao neko majmunče koje stalno skače s grane na granu vodeći nas večito ili u prošlost ili u budućnost i često nas zastrašuje strahovima i brigama i vodi u živo blato. Dok se smejemo, kada smo vedri, sve se menja nabolje.

– „Veselo srce kudelju prede”, tj. vedar, veseo čovek lako i s ljubavlju radi sve svoje poslove. Smeh je lek jer celokupni naš sistem um–telo dovodi u najpovoljniju „biohemijsku” situaciju. Tada se luče hormoni i transmiteri koji povoljno utiču na cirkulaciju krvi, žlezde s unutrašnjim lučenjem i imunološke (limfatične) organe i ćelije. To je i naučno dokazano.

– „Zid ruši vlaga, a čoveka briga.” Moramo uporno svakodnevno raditi na svesnosti o svemu u svome životu, a zatim i na notornim činjenicama života – prolaznosti svega. Čovek svakako treba što pre da uvidi sopstveno slepo vezivanje za nebitne tričarije oko kojih maloumno ratujemo i koje nas vode u „živo blato” patnje, materijalne i emocionalne.

Možete li da date neke jednostavne vežbe koje je poželjno uraditi ujutro za bolji početak dana?

– Svesna priprema i inspiracija za svaki dan: ujutro prvo malo svesno prodišite, popijte veliku čašu vode, uradite, na primer, nekoliko sklekova ili neke druge vežbe, završite sve što treba u kupatilu, pa popričajte sa samim/samom sobom u ogledalu, na smešan način, a bogme i na ozbiljan. Dajte sebi sve moguće komplimente koje biste želeli od drugih da zaslužite. Slobodno recite sebi da ste naj devojka/momak u galaksiji i da svim ljudima na planeti želite da budu najlepši, najpametniji, najvredniji, najhrabriji, najduhovitiji. Ja to zovem „uzmite sebe preda se i budite zdravi, jaki, lepi, pametni, vredni, hrabri, super caka (zdrav, jak, lep, pametan, veliki dečak, ma kojih godina). Postanite i ostanite dete. Moj omiljeni stih je: „Za tvoju lepotu, svete, i kada načisto ostarim, ja ću ostati dete.”

Koji su holistički lekovi za zdrav život?

– Fiziološki je neophodno dati svome celokupnom biću dovoljno odmora. Noćni odmor je veoma važan, bar pet-šest sati, a po potrebi i kraći dnevni odmori. Hrana bi trebalo da bude bar pretežno vegetarijanska. Ustanovljeno je da vlakna u celovitim mahunarkama, žitaricama, povrću, voću, raznim semenkama i orasima imaju mnogo više funkcija nego što smo mislili. U mesu, jajima, mleku i mlečnim proizvodima nema vlakana i to je sve „second hand” hrana. Meso su životinje napravile od trave i eventualno žitarica, voća i povrća. Mleko je predviđeno za mladunče, a jaja za obnovu ptičjeg roda. Sada ima vrlo mnogo dobrih informacija i na internetu, a ima i EPP zabluda. Preporučujem knjigu dr Majkla Gregora „Kako doživeti stotu” (naslov originala „How not to die” (NutritionFacts.com)) i knjigu dr Lise Rankin „Um iznad medicine”, i mnoge druge. Ko želi naći će, ko pokuca otvoriće mu se.

– Plan rada bi, pre svega mladi ljudi, trebalo da naprave za ceo život okvirno: šta želiš da uradiš u ovom životu, šta za sledećih pet godina, za godinu dana, za mesec, sedmicu i najvažnije za danas, jer od svakoga danas zavisi sve ostalo.

Šta vas inspiriše i motiviše?

– Tajne života su moja večna inspiracija, sa ovozemaljskog nivoa i sa kosmičkog nivoa. Fascinirana sam našom objektivnom ljudskom inteligencijom, s jedne strane, i totalnim neznanjem o početku i kraju ma čega. Zašto smo mi ljudi toliko primitivni i „nedovršeni” u emocionalnoj sferi? Zašto tako pametni ubijamo mlade zdrave ljude u ratovima, a presađujemo organe bolesnima da bismo im produžili život? Čudim se i divim obilju, lepoti i tajanstvenosti svega što me okružuje.

Koje su tajne srećnog i zdravog života?

– Biti svestan činjenica ovozemaljskog i kosmičkog. Grliti i bolne i divne trenutke života, prihvatiti kratkoću života i smrt na kreativan način, biti vredan i hrabar na svim poljima. PN

Leave a Comment