Konferencije

Silikon


Osnovni sastav silikona čini silicijum, koji posle kiseonika predstavlja najzastupljeniji element na Zemlji (28 odsto, kao silicijumov dioksid u pesku i mineralima). U periodnom sistemu elemenata nalazi se ispod ugljenika i ima veliku sposobnost vezivanja s kiseonikom. Može da formira četiri kovalentne veze i da gradi makromolekule.

 

Veza silicijuma s kiseonikom vrlo je jaka, ali veoma fleksibilna, pa stoga silikoni predstavljaju najfleksibilnije poznate polimere čije je temperaturno područje primene od – 40 °C do 250°C, a karakteriše ga visoka hidrofobnost.

Još od 1889. godine Frederik Stenli Kiping (1863–1949), profesor hemije na Univerzitetu u Notingemu, proučavao je silicijumova jedinjenja i njihovu sintezu, kao i prevođenje u optički aktivne izomere. Primenu Kipingovih polimernih jedinjenja industrijski hemičari počeli su 1937. godine zbog njihovih izvanredno povoljnih osobina, pošto su netopivi, nereaktivni i stabilni prema grejanju. Industrijska proizvodnja silikona u formi ulja, maziva, smola i elastomera uzela je zamah 1944. godine. 

Za izradu medicinskih proizvoda silikon se koristi duže od 40 godina. Dokumentovano kliničko iskustvo potvrđuje sigurnost upotrebe silikona u medicini i danas. 

U Srbiji, s generičkim nazivom silikon, 175 medicinskih sredstava ima dozvolu za stavljanje u promet, objavljenu u Službenom glasniku Republike Srbije. Od silikona se, između ostalog, izrađuju umeci za potkolenu (transtibijalnu) egzoskeletnu i endoskeletnu protezu (funkcionalnu) i natkolenu (transfemoralnu) egzoskeletnu i endoskeletnu protezu (funkcionalnu), spoljna proteza za dojku, ortopedske cipele s ulošcima, stalni – Foli (Foley) urin kateter s urin kesama sa ispustom, tvrda kontaktna sočiva, facijalna epiteza za lice, silikonski upijajući flaster i mnoga sredstva koja se koriste u stomatologiji (npr. otisni materijal), dermatologiji i drugim granama medicine.

Mr sc. pharm. Gordana Mihajlović