Aktuelnosti

Sezonske infekcije kod dece

Piše: Dr Tatjana Bjekić, spec. pedijatrije

Po dolasku hladnijeg vremena ordinacije i apoteke pune su zabrinutih roditelja koji traže savet i pomoć za decu kojoj curi nosić, koja kašlju, imaju povišenu temperaturu. Najčešće se kod dece javljaju infekcije gornjih i donjih disajnih puteva, tačnije kod oko 70 odsto pacijenata koji dolaze u ambulante. Ostalo su crevne, urinarne infekcije i brojne alergijske manifestacije. Javlja se i povišena temperatura bez drugih znakova bolesti. Tada posebno treba misliti na urinarne infekcije koje zahtevaju brzu reakciju i početak lečenja jer same od sebe neće proći, poput nekih drugih infekcija, a ako se blagovremeno ne leče, mogu ostaviti ozbiljne posledice. Tu je najbitnija uloga roditelja koji primete da nešto nije u redu s detetom, ali to ne mogu da definišu zbog nedostatka jasnih simptoma. Urinarne infekcije nekada je moguće otkriti i po mirisu pelena, a temperatura može da varira od blago povišene do visoke. Lekar mora sa sigurnošću da konstatuje da uzrok povišene temperature nije urinarna infekcija, kako bi mogao simptomatski da leči dete. U većini drugih situacija mogu da sačekaju do 48 sati, da se prati tok bolesti i tako izbegne davanje nepotrebne antibiotske terapije.

Odluka o terapiji donosi se na osnovu kliničkog pregleda, procene opšteg stanja deteta i laboratorijskih parametara. Dete može da ima povišenu temperaturu, kašalj ili druge znake respiratorne infekcije, ali ukoliko je temperatura pod kontrolom i opšte stanje dobro, to je umirujući znak. S druge strane, ako se dete ne ponaša uobičajeno, ako je neobično mirno, malaksalo ili pak razdražljivo i plačljivo, nedovoljno mokri, odbija svaki obrok, onda ga svakako treba odvesti lekaru.

Ranije se svako „crveno grlo” lečilo antibioticima, a sada je zlatni standard da se pre antibiotske terapije uradi laboratorija – bris grla i/ili kompletna krvna slika i CRP.

– Nije retkost da kod ,,crvenog grla” rezultati brisa pokažu sterilan nalaz i da bez antibiotske terapije nastupi kliničko poboljšanje, što svakako govori u prilog virusnoj etiologiji. Dešava se i da bris pokaže prisustvo piogenog streptokoka, a da je dete potpuno klinički zdravo. U tom slučaju ga ne treba lečiti. Reč je o zdravom kliconoštvu i takvo dete nije opasnost za ostalu decu. Dakle, ne treba lečiti dete koje je klinički zdravo, a ima pozitivan bris – objašnjava dr Bjekić.

– Institucija izabranog lekara veoma je važna jer je najkvalitetniji individualan pristup detetu, a to podrazumeva da se ono prati od rođenja, da lekar poznaje njegove najčešće zdravstvene probleme, način reagovanja na određene lekove, kao i njegov imunološki potencijal. Nažalost, pedijatar često zbog opterećenosti brojem pacijenata i administrativnim obavezama nije u mogućnosti da posveti dovoljno vremena pacijentu, posebno u savetovalištu, jer velika misija pedijatra kao preventivca jeste zdravstveno prosvećivanje roditelja – smatra dr Bjekić.

Treba istaći i značaj pravilnog ritma obroka, dovoljno sati sna, kao i boravka na otvorenom prostoru, u prevenciji dečjih infekcija.

– Sve se više priča o značaju probiotika. Njih svakako treba uzimati uz antibiotsku terapiju, kao i 15 dana posle prestanka uzimanja antibiotika. Poslednja istraživanja upućuju na to da su se indikacije za primenu probiotika pored crevnih infekcija proširile i na alergijske probleme, infekcije respiratornih puteva, a koriste se i kao sredstva za podizanje imuniteta. Objašnjenje je jednostavno. Stub imunosistema je u crevima. Imamo više bakterija nego ćelija u organizmu. Kada se poremeti crevna mikroflora, počinju i zdravstveni problemi. Zato je jedna od ideja za imunološku potporu kod dece koja se spremaju za kolektiv upravo terapija probioticima od mesec dana. Važno mesto zauzima i priča o cinku, koga nema dovoljno u zemljištu, pa ga treba uzimati u obliku odgovarajućih preparata. Kao potrebne suplemente hrani treba spomenuti omega 3 i omega 6 masne kiseline, jer su esencijalne, ali nedovoljno zastupljene u kulturi ishrane na našem podneblju – objašnjava dr Bjekić.

Novi standardi u lečenju najvećeg broja dečjih infekcija disajnih puteva nalažu da se ne žuri s primenom antibiotika. Temperaturu treba obarati tek kada pređe 38,5 stepeni Celzijusa. Kod proliva i povraćanja najvažnije je nadoknaditi izgubljenu tečnost, a po uspostavljanju oralnog unosa započeti ranu realimentaciju kako bi se skratilo trajanje crevnih infekcija i smanjila potreba za hospitalizacijom radi intravenske rehidracije.

Najvažnije je poznavati svoje dete, pratiti njegovo opšte stanje i ne juriti kod doktora na pojavu najblažeg simptoma.

Budući da su deca koja idu u kolektive sklonija infekcijama, pitanje koje se lekarima često postavlja jeste da li slati decu u jaslice i vrtiće.

– Postoje dva aspekta kada je reč o dečjim kolektivima. Jedan je imunološki i s tog stanovišta pre treće godine dete ne treba da ide u kolektiv, jer se tek u tom uzrastu očekuje zreliji imuni odgovor. To neće, kako neki misle, uticati na sposobnost socijalizacije pošto mališani do tri godine ionako ne znaju da se igraju u grupi.

– Drugi je psihološki aspekt. Ako dete mora da ide u kolektiv, tj. jaslice, onda ga je bolje dati sa 12 ili 13 meseci nego sa 18, što roditelji najčešće rade. Naime, sa 18 meseci separacioni strah je najjači kod deteta. Ono je izdvojeno iz svog porodičnog gnezda i smešteno u vršnjačku grupu, gde postoji mogućnost pravolinijskog prenosa infekcije. Dakle, pod stresom je, a na sve to izloženo i „pljusku” virusa i bakterija. I mi stariji kada smo tužni i neraspoloženi lakše se razbolimo, a tako je i sa decom – objašnjava dr Bjekić.

Prema njenim rečima, adaptacija na kolektiv podrazumeva češće infekcije. To je način za sticanje imunološkog iskustva. Međutim, ako dete ima prečeste upale ušiju, bronhoopstrukcije, epizode povišene temperature, roditeljima se savetuje da za neko vreme odlože polazak deteta u kolektiv.

Lekari bi posebnu pažnju trebalo da obrate na sekretorni otitis, tj. prisustvo sekreta u srednjem uhu, koji tu može zaostati iako dete više nema simptome poput curenja nosića, povišene temperature… Zato je veoma važno da pedijatri u svom radu koriste otoskop. Na taj način mogu zajedno sa ORL specijalistima prevenirati problem neprepoznatih infekcija uha, konduktivne nagluvosti, kao i probleme u razvoju govora.

Leave a Comment