Ostale Teme

Šećerna bolest

 

Delovanje insulina na sintezu masnih kiselina

Kada ga nema u dovoljnoj količini, nema neophodne energije za njihovu sintezu, a u isto vreme se od acetil-koenzima A u mnogo većem obimu sintetiše holesterin, pošto je njegova sinteza nižeg energetskog nivoa od sinteze masnih kiselina. Zbog toga je hiperholesterolemija redovni pratilac šećerne bolesti.

Nastanak šećerne bolesti

Šećerna bolest (diabetes mellitus) najčešći je endokrini poremećaj, koji nastaje usled nedostatka insulina. Kod te bolesti smanjeno je iskorišćavanje glukoze na periferiji, usled čega nastaju: hiperglikemija i glikozurija (povećan nivo šećera u krvi i izlučivanje šećera urinom), polidipsija (preterana žeđ), polifagija (neodoljiva glad), poliurija (izlučivanje velike količine mokraće) i gubitak telesne mase.
Dijagnoza se postavlja na osnovu najmanje dva nalaza glikemije jednake ili veće od 7,8 mmol/L, posle dvanaestočasovnog gladovanja. Posle peroralnog unošenja 75 g glukoze, nalaz glikemije u venskoj krvi jednak je ili veći od 11,1 mmol/L, posle dva časa, i bar još jedan takav nalaz u prva dva sata potvrđuje dijagnozu.

 

Hiperglikemija
Koncentracija šećera u krvi iznad 15 mmol/L
Simptomi nastaju postepeno:
jaka žeđ
malaksalost
pojačano mokrenje
suva usta
umor
pospanost
grčevi u nogama
zamućen vid  

Hipoglikemija
Koncentracija šećera u krvi ispod 3 mmol/L
Simptomi nastaju brzo:
osećaj slabosti
zbunjenost
znojenje
pospanost
drhtanje
uznemirenost
glad
vrtoglavica
gubitak svesti
čak i koma

 

Lečenje

Lečenje bolesnika mora da bude energično i trostruko: dijeta, fizička aktivnost i lekovi.

Dijetetske mere podrazumevaju strog režim ishrane. Ne slatko, ne masno, ne slano, život bez cigarete i alkoholnih pića. Ako ove mere ne pomognu, onda se uz njih primenjuje i terapija, to su antidijabetici. Antidijabetici su lekovi za lečenje šećerne bolesti. Za mlade osobe to je insulin (insulin zavisan dijabetes, tip I, juvenilni dijabetes). Kod staračkog dijabetesa, tj. kod osoba starijih od 60 godina, kada pankreas još luči nešto insulina, insulin obično nije potreban (insulin-nezavisan dijabetes, tip II) osim pri komplikacijama i u komi. Gojaznost je skoro redovni pratilac tog tipa dijabetesa.

Fizička aktivnost podrazumeva umerenu fizičku aktivnost svakoga dana (npr. šetnja).

Oralni antidijabetici su sulfonamidski (glibenklamid, gliklazid, glikvidon, glimepirid i glipizid) i bigvanidski antidijabetici (metformin). Daju se kod insulin nezavisnog dijabetesa (tip II) kao monoterapija ili u kombinaciji. Drugi lekovi koji regulišu šećer u krvi jesu akarboza, glukagon, nateglinid i repaglinid.

Insulinskom terapijom postiže se normoglikemija ili skoro normoglikemija tokom 24 sata. Dnevna doza daje se ili samo jednom, a češće podeljeno u više doza. Prema dejstvu, insulini se dele na one s brzim dejstvom, na insuline srednje dugog dejstva i insuline dugog dejstva. U osnovi, insulin je kristalna so cinka. Zbog toga se cink javlja u imenu lekova. Kada se cink dodaje rastvoru, molekuli insulina kristališu. Veći molekuli difunduju sporije. Brzodelujući analozi, lizpro i aspart formulisani su tako da brzo disosuju. Protamin je pozitivno naelektrisani peptid koji odlaže apsorpciju insulina (manje rastvorljiv kompleks). To znači da se smanjivanjem rastvorljivosti smanjuje apsorpcija i produžava delovanje.

Komercijalni preparati sadrže insulin dobijen ekstrakcijom iz goveđeg pankreasa, svinjskog pankreasa ili su dobijeni tehnikom rekombinantne dezoksiribonukleinske kiseline (DNK) – humani insulini. U bakteriju E. coli ili kvasac ubacuje se humani proinsulinski gen, pa se iz ekstrahovanih proinsulina lako dobija insulin. Humani insulin manje je imunogen od svinjskog i goveđeg.

Određivanje vrste i doze insulina vrši se za svakog bolesnika pojedinačno, i jednom određena doza ne mora da bude odgovarajuća zauvek. Greške u ishrani, fizički rad, i infekcije, mogu zahtevati potrebu za finijim podešavanjem doze u novonastaloj situaciji. Kod takvih osoba pogodno je doziranje i davanje insulina pomoću „pena”. To je dozator insulina u obliku olovke, koji osoba stalno nosi sa sobom i u zavisnosti od očekivanog fizičkog napora ili obroka, jednostavno sebi da odgovarajuću dozu insulina. Pogodan je za mlade osobe.