Ostale Teme

Šećerna bolest


Prema podacima Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut, u Srbiji ima više od 600.000 dijabetičara, a svake godine lekari otkriju 16.000 novoobolelih. Oko 90 odsto dijabetičara boluje od dijabetesa tipa II, i u 80 odsto slučajeva bolest nije dobro kontrolisana

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, šećerna bolest je hronična bolest koja se javlja kada pankreas ne proizvodi dovoljno insulina, ili kada organizam ne može efikasno da koristi insulin koji proizvodi. To dovodi do povećane koncentracije glukoze u krvi (hiperglikemija).
Tip 1 dijabetesa (ranije poznat kao insulin-zavisni ili dijabetes koji je nastao još u detinjstvu) karakteriše nedostatak proizvodnje insulina.
Tip 2 dijabetesa (ranije poznat kao insulin nezavisni ili dijabetes koji je nastao kod odraslih osoba) karakteriše neefikasna upotreba insulina od strane samog organizma. Nastaje kao posledica viška telesne mase i fizičke neaktivnosti.
Gestacioni dijabetes je hiperglikemija koja se prvi put prepoznaje u toku trudnoće.

Podela na dve grupe važna je s farmakološkog aspekta jer olakšava razumevanje mehanizma dejstva lekova u terapiji šećerne bolesti.

Pojednostavljeno, dijabetes tip I povezan je s gubitkom pankreasnih ćelija koje sekretuju insulin, a dijabetes tip II s rezistencijom ciljnih ćelija na dejstvo insulina.

Normalna koncentracija glukoze u krvi iznosi od 3,75 do 6,0 mmol/L, i poznato je da je glikemija, tj. koncentracija glukoze u krvi, osnovni faktor koji reguliše lučenje insulina i glukagona, pored nekih drugih hormona.

Insulin je, kao i glukagon, hormon pankreasa. Oba utiču na metabolizam ugljenih hidrata.
Humani insulin je mali protein koji sintetišu beta-ćelije pankreasa. Sadrži 51 amino-kiselinu i sastoji se iz dva polipeptidna lanca, međusobno povezana disulfidnim vezama. Lanac A sastoji se od 21, a lanac B od 30 amino-kiselina. U terapiju bolesnika s dijabetes melitusom uveden je 1924. godine kada je jednom dečaku koji je umirao od dijabetesa dat ekstrakt pankreasa sc, i to četiri puta dnevno. Od tada do danas isprobani su mnogi načini primene insulina, ali je sc put ostao najpraktičniji.

Insulin deluje na:
1. ulazak glukoze u ćelije,
2. biohemijske procese gde se oslobađa energija,
3. sintezu masnih kiselina.

Delovanje insulina na ulazak glukoze u ćelije i biohemijske procese gde se oslobađa energija

U suštini, svaka ćelija u organizmu je „zaključana” za ulazak glukoze, a time i za podmirenje svojih energetskih potreba. Usled toga, odnosno da bi se obezbedile vitalne energetske potrebe, povećava se razgradnja masti. Na taj način ne samo što se gube materije neophodne za druge potrebe organizma već i nastaju međuprodukti koji ne mogu da sagore jer nedostaje „vatra”, tj. energija koja se stvara sagorevanjem glukoze u ćelijama. Da bi glukoza mogla da uđe u ćelije, one se moraju prethodno „otključati”, za šta je neophodan insulin. I to je upravo onaj krug u normalnom metabolizmu ćelije koji počinje insulinom kao „ključarem”, a završava se ulaskom glukoze i njenim oksidativnim metabolizmom.

Zbog svih ovih poremećaja u metabolizmu ugljenih hidrata i masnih kiselina, kao krajnji produkt nastaje aceton.

Dokazivanje ketonskih tela (aceton) u urinu veoma je važno za otkrivanje metaboličke dekompenzacije kod šećerne bolesti. Prekomatozna i komatozna stanja praćena su skoro uvek  ketoacidozom i ketonurijom. Smanjenje insulina dovodi do pojačane razgradnje masnih kiselina i do izlučivanja krajnjeg produkta acetona, koji oštećuje nervni sistem. Značajno je to što kod dece može doći do nagle ketoacidoze dok još šećerna bolest i nije otkrivena, i kod odraslih gde bolest nije dobro regulisana insulinom. Pored izlučivanja ketonskih tela u urinu, iz usta se oseća zadah na aceton i dolazi do povećanog izlučivanja šećera urinom, i to kada se pređe „prag” glukoze koji se nalazi kod njene koncentracije u krvi od oko 9 mmol/L. To je dvostruko štetno: gubi se energetska vrednost glukoze i oštećuju bubrezi. Izlučivanje šećera urinom je prvi simptom šećerne bolesti, pa je to i jedna od metoda u traganju za neotkrivenim dijabetičarima. On se dokazuje ispitivanjem urina pomoću test traka, ujutro. Veoma je bitno da se test pravilno izvodi i isključe drugi uzroci glikozurije.

Leave a Comment