Ostale Teme

Savetovališta za dijabetes


Oboleli od šećerne bolesti u Srbiji imaju mogućnost da se o samoj bolesti, načinima lečenja i dostupnoj terapiji informišu u nekoliko udruženja i saveza koji su aktivni i okupljaju tu grupu pacijenata i lekara 

 

Dijabetološki savez Srbije, inače član International Diabetes Federation, ima nekoliko dominantnih aktivnosti. Pre svega zastupa interese osoba s dijabetesom i na konferencijama za štampu inicira promene, lobira kod uticajnih faktora da se one ostvare, razgovara s organima vlasti i zdravstvenim osiguranjem da se sistemski poboljša status osoba s dijabetesom. 

Zbog obilne ishrane s mnogo masnoća, smanjene fizičke aktivnosti i stresnog načina života, dijabetes tipa 2 u velikom je porastu. Dobra vest je što se taj tip dijabetesa može zdravim stilom života odložiti ili znatno usporiti. Zato savremen pristup dijabetesu podrazumeva i otkrivanje osoba koje su u riziku da dobiju dijabetes tipa 2, da se utiče na njih da promene stil života. 

– Jedan nemački fond zdravstva pokazao je da ulaganje u samokontrolu vrlo brzo dovodi do značajnih ušeda u lečenju kasnih komplikacija dijabetesa, a naravno i do poboljšanja kvaliteteta života osobe s dijabetesom i jedno od naših stalnih nastojanja jeste da se poveća broj test tračica koje oboleli od dijabetesa mogu dobiti o trošku zdravstvenog sistema. Dobra glikoregulacija sprečava komplikacije dijabetesa, pa je rana i odgovarajuća insulinizacija takođe jedan od naših prioriteta – kaže za Pharma Network prim. dr mr sc. Miodrag Đorđević, predsednik Saveza.  

On dodaje da se u Srbiji insulin kasno uvodi, a kasnije retko intenzivira terapija, što se mora promeniti, i zato Savez stalno insistira da osobe s dijabetesom šire svoja pozitivna iskustva preko socijalnih mreža i podržava strukovne organizacije zdravstvenih radnika u edukaciji za brigu o dijabetesu.

Jedno od takvih udruženja jeste i Udruženje za edukaciju dijabetičara Srbije. 

– Pre dvadeset godina bili smo u obavezi da prijavimo svakog novoobolelog od dijabetesa i sigurna sam da za taj period postoji tačan broj obolelih. Nažalost, ta obaveza danas nije na snazi, pa se o broju dijabetičara u našoj zemlji samo nagađa. Procene su da se broj obolelih danas kreće oko pola miliona. Više zabrinjava činjenica da na svakog dijagnostikovanog ide bar jedna osoba koja je u takozvanom preddijabetesu i kod koje postoji rizik da se bolest ispolji za nekoliko godina – objašnjava predsednica Udruženja prof. dr Georgina Pudar.

Prema njenim rečima, sa stanovišta lekara, dosta je nesinhronizovano praćenje obolelih od dijabetesa na relaciji dom zdravlja i sekundarna i tercijarna zdravstvena ustanova. Osim toga, gašenje Savetovališta za dijabetičare po domovima zdravlja uskratilo je kvalitetno i stručno praćenje dijabetičara od dobro edukovanog kadra na primarnom nivou zdravstvene zaštite i usmerilo znatno veći broj pacijenata ka ambulantama kliničko-bolničkih centara. 

– Pacijenti su veoma nezadovoljni jer je bolest nedovoljno regulisana u smislu da su u domovima zdravlja upućeni na izabranog lekara i čekaju po mesec dana da bi dobili uput za endokrinologa u nekom od KBC-ova, gde opet zbog velikog opterećenja na zakazivanje pregleda čekaju po dva-tri meseca ako nisu hitni slučajevi – nastavlja dr Pudar. 

S njom se slaže i dr Đorđević, koji smatra da su eliminisanjem dispanzera i savetovališta stvoreni veliki problemi u lečenju osoba s dijabetesom jer opšta medicina uglavnom nije uspela da odgovori na brojne potrebe te velike grupe zahtevnih pacijenata. 

 

Edukacija dijabetičara

Osim specijalizovanih savetovališta i edukacije lekara, veoma je važna i edukacija samih dijabetičara. Udruženje za edukaciju bavi se time i to je danas jedan od važnih terapijskih postupaka. 

– Edukovan dijabetičar ima osnovna saznanja o svojoj bolesti, on zna pravilno da primeni savetovane terapijske postupke, a sve radi sprečavanja komplikacija dijabetesa. Edukacija nije lak proces i zahteva mnogo upornosti i angažovanja lekara i pacijenta. Mi svakog aprila i novembra organizujemo predavanja u Zadužbini Ilije M. Kolarca i ona su veoma dobro posećena – naglašava dr Pudar.  

Naši sagovornici slažu se da kad neko dobije dijabetes, mora biti svestan kakav je tok bolesti i šta on sve može da učini da ga uspori. 

– Naravno, edukacija ovde igra važnu ulogu i lekar bi trebalo da novodijagnostikovanom dijabetičaru posveti nekoliko minuta da bi mu dao osnovna obaveštenja o samoj bolesti i svrsi postupaka koje će radi lečenja preduzimati. Depresija se najčešće javlja kasnije u toku bolesti i proizlazi iz saznanja da je bolest nepovoljno regulisana i da je dovela do razvoja neke od hroničnih komplikacija kao što su oboljenja srca, bubrega, očiju – objašnjava dr Pudar.

 

Skupo lečenje

Kad prihvate bolest i počnu da sprovode terapiju, oboleli se susreću s problemima kontrole svoje bolesti. Bilo bi dobro kad bi na račun Fonda mogli da obezbede glukometar i određeni broj tračica za glukometar. 

– Za sada na to imaju prava samo pacijenti koji su na četiri doze insulina, odnosno na intenziviranoj terapiji. Osim toga, postoji čitava grupa novih lekova za lečenje dijabetesa tipa 2, inkretinski analozi i mimetic, koja se kod nas još nije pojavila, a vrlo je važno ne kaskati mnogo za svetom. Ta grupa lekova ne samo što omogućava gotovo fiziološku regulaciju glikemije nego i doprinosi normalizaciji telesne mase gojaznih osoba s dijabetesom. Mi stalno lobiramo da se ti lekovi pojave i u Srbiji – zaključuje dr Đorđević.  

Tekst: Nevena Juruković i Bojana Ilić

Leave a Comment