Aktuelnosti

Probiotici u pedijatrijskoj praksi

Indikacija za primenu probiotika jesu prevencija poremećaja crevne flore u sklopu antibiotske terapije, infektivne dijareje, alergijskih i autoimunskih oboljenja, stanja poput idiopatskog iritabilnog kolona, intolerancije na laktozu i prevencija i lečenje opstipacije

Poslednjih nekoliko godina o probioticima se mnogo govori kako među zdravstvenim radnicima tako i među građanima. Jedni kažu da oni ne štete, ali da nisu od neke veće koristi, dok drugi tvrde da su izuzetno važni i efikasni. Naziv probiotik nastao je od grčkih reči pro (za nešto, nekog) i biotikos, čiji je koren u reči bios (život).

O opravdanosti upotrebe probiotika kod beba i male dece razgovarali smo s redovnim profesorom Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Nedeljkom Radlovićem, iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj ulici, koji je takođe i konsultant u Opštoj bolnici Bel Medic. – Sve do pre dvadeset godina u naučnim krugovima smatralo se da te bakterije nisu štetne, ali da nema signifikantnih dokaza da su i od neke koristi. Devedesetih godina prošlog veka brojna naučna ispitivanja egzaktno su ukazala na pozitivan efekat tih bakterija. One obezbeđuju dve trećine naših potreba za vitaminom K, kao i male količine potreba za vitaminom B1 i B2. Pored toga, one u debelom crevu imaju i antiinfektivno, imunostimulativno i imunomodulatorno svojstvo – kaže dr Radlović. On objašnjava da kolonizacija debelog creva počinje neposredno po rođenju deteta i da se kompletno formira tokom prvih nekoliko nedelja. Naravno, primena antibiotika kod dece narušava normalnu crevnu floru, što često može imati negativne efekte, od kojih je najčešća dijareja. Dijareja se javlja kod svakog petog pacijenta koji je konzumirao antibiotike, posebno one širokog spektra, oralnim putem.

Indikacije

Prva indikacija za primenu probiotika, samih ili u kombinaciji s prebioticima, jeste prevencija poremećaja crevne flore u sklopu antibiotske terapije. – Taj pozitivan efekat probiotika posebno dolazi do izražaja u prevenciji takozvanog pseudomembranoznog kolitisa koji se javlja kao posledica antibiotske terapije, pre svega kod odraslih i starih. Reč je o veoma teškoj komplikaciji antibiotske terapije koja se, ako se blagovremeno ne prepozna i ne leči, može i fatalno završiti – ističe dr Radlović. Druge po značaju indikacije jesu infektivne dijareje i kod dece i kod odraslih. Ti poremećaji, virusne ili parazitalne prirode, primarno pogađaju decu od tri do pet godina i relativno se često komplikuju dehidratacijom, a nekad i drugim komplikacijama. – Egzaktno je dokazano da prebiotici i probiotici kao biološka sredstva imaju pozitivan efekat kako u prevenciji tako i u ublažavanju tegoba, kao i u skraćenju kliničkog toka bolesti. Potrebno ih je davati dve-tri nedelje, jer sami uzročnici infekcija, a posebno u kombinaciji s antibioticima koji se najčešće bespotrebno upotrebljavaju, narušavaju crevnu floru i time ometaju oporavak bolesnika – objašnjava dr Radlović.

Sledeća indikacija jesu alergijska i autoimunska oboljenja jer te bakterije deluju imunomodulatorno, odnosno preventivno na neadekvatan imunski odgovor, bilo u alergijskom bilo u autoimunom smislu. – Dokazan je koristan, ublažavajući efekat probiotika u stanjima alergije na hranu i respiratorne i druge alergijske manifestacije. Slično je i kod hroničnih inflamatornih bolesti – dodaje dr Radlović.

Prema njegovim rečima, postoje i druge indikacije koje u poređenju s prethodnim stanjima nisu tako konzistentne. To se odnosi na idiopatski iritabilni kolon, jer ima dokaza da te bakterije deluju suprimirajuće na hipermutilitet creva. Ima dokaza i da smanjuju nivo holesterola i triglicerida u krvi. Od pomoći su i kod onih koji ne podnose laktozu jer je troše, kao što to čine i bakterije u jogurtu, kefiru ili kiselom mleku. Prema nekim mišljenjima, pomažu i u prevenciji i rešavanju opstipacije. – Ima dosta osnova da te bakterije, dugoročno gledano, doprinose i prevenciji karcinoma debelog creva, jednog od najčešćih maligniteta savremenog čoveka. Naravno, treba imati u vidu da efekat probiotika i prebiotika kao biološkog sredstva nije tako upadljiv kao, na primer, efekat antibiotika, ali je neosporno prisutan i značajan – naglašava dr Radlović. On takođe ističe i da probiotike i simbiotike ne treba davati pacijentima koji imaju primarnu i sekundarnu imunoinsuficijenciju, onima s centralnim venskim kateterom, kao ni onima u terminalnoj fazi bolesti, u ekstremno teškom stanju. Osobe alergične na gljivice ne bi trebalo da uzimaju probiotike koji u sastavu imaju Saccharomyces boulardii.