Ostale Teme

Preosetljivost dentina

Preosetljivost dentina je uobičajeno stanje kod 4–57% stanovništva, a kod parodontalnih pacijenata i do 98%. Podjednako je zastupljena kod žena i muškaraca, od 15 do 70 godina (30-40 godina najčešće). Normalne svakodnevne aktivnosti kao što su unošenje hladne hrane i pića ili slatkiša, udisanje vazduha, normalno održavanje oralne higijene, a takođe i stomatološke procedure u ordinaciji poput upotrebe metalne sonde, kompresovanog vazduha, temperatura vode iz vodenog mlaza ili snaga instrumenata za uklanjanje čvrstih naslaga, postaju problematične i mogu izazvati bol, što remeti kvalitet života.

To je kratak, oštar, probadajući bol koji se javlja kada je dentin izložen termičkim, hemijskim i osmotskim uticajima.

 

Etiologija preosetljivosti dentina je multifaktorijalna: 

gubitak gleđi (erozija, atricija, abrazija, defekti u gleđi);

genetska senzitivnost (dentin nije u potpunosti prekriven cementom, snižen prag nadražaja);

recesija gingive;

posledica stomatoloških intervencija (parodontološki tretman, izbeljivanje zuba);

nezbrinute karijesne lezije, loši ispuni.

 

Najčešće grupe zuba obuhvaćene povlačenjem desni i preosetljivošću jesu: premolari 38%, sekutići 26%, očnjaci 25% i molari 12%. Najčešći uzroci bola kod pacijenata jesu toplotni (hladno) 75%, taktilni (dodir) 25% i osmotski uticaji (slatko) 16%.

Profesionalna dijagnoza je obavezna kako bi se eliminisali ostali uzroci bola.

Preosetljivost dentina može biti: pojedinačna (pulpalna) ili višestruka (dentinska).

Uzročnici pulpalne preosetljivosti jesu: karijes, infekcija, postoperativna preosetljivost, bruksizam, napukline na zubima i povrede tvrdih zubnih tkiva.

Postoperativna preosetljivost javlja se kod nekih stomatoloških postupaka kao što su: parodontološki, rekonstruktivni i beljenje zuba.

Gubljenjem zubne gleđi takođe dolazi do izloženosti dentina i preosetljivosti zbog abrazije, atricije, abfrakcije, erozije i fraktura.

Izloženost dentina korena zuba javlja se u slučaju povlačenja desni i gubljenja cementa. Ona je posledica nepravilnog pranja zuba i upotrebe konca, parodontopatije, ulcero-nekroznog gingivita, starosti, povreda desni (čvrsta hrana i upotreba čačkalice) i preparacije krunice zuba.

Najviše prihvaćena teorija o  preosetljivosti dentina jeste Brannströmova hidrodinamička teorija (1972). Povlačenjem gingive i gubitkom gleđi i cementa dolazi do izloženosti dentina i otvaranja dentinskih kanala, do promene pritiska u protoku dentinske tečnosti, a kratak i oštar bol izazvan je A-beta i A-delta stimulacijom nervnog vlakna. Prema toj teoriji, preosetljivost dentina javlja se kada spoljašnji uticaji izazovu promene u protoku dentinske tečnosti. Rezultat promene pritiska kroz dentin aktivira interdentalna nervna vlakna, izazivajući bol. Pored toga, pokretanje tečnosti u dentinskim kanalima može izazvati električno pražnjenje, poznato kao streaming potential, koje isto može doprineti A-beta i A-delta stimulaciji nervnog vlakna. Postoje studije koje dokazuju da toplota izaziva relativno sporo pokretanje dentinske tečnosti i manji pritisak, što je u skladu s činjenicom da je toplota generalno manje bolni stimulans od hladnoće.

Postoje dva mehanizma u okviru principa tretmana. To su: 1. zatvaranje dentinskih kanala (najbolji) i 2. inhibicija senzitivnih nerava (depolarizacija nerava).

 

1. Zatvaranje dentinskih kanala – blokiranje bola pomoću arginina i kalcijum-karbonata: 

površina zuba, uključujući i dentin, negativno je naelektrisana;

pri fiziološkom pH pljuvačke, arginin reaguje sa CaCO3 formirajući aglomerat koji biva privučen elektrostatičkim silama privlačenja za zidove dentinskih kanala i površine dentina;  

brzo zatvaranje kanala;

sloj zatvaranja bogat je kalcijumom;

zatvoreni kanal rezistentan je na kiselinu;

mehanička barijera koja štiti nervna vlakna od spoljašnjih stimulusa;

efikasno dejstvo u tretmanu preosetljivosti dentina različite etiologije;

obezbeđuje brzo i dugotrajno dejstvo;

arginin je prirodna amino-kiselina i esencijalni element u mnogim biološkim procesima, sastavni je deo pljuvačke, kompatibilan s fluoridima i FDA ga je kategorisala kao sigurni sastojak namirnica.

 

2. Inhibicija senzitivnih nerava (depolarizacija nerava ) – ublažavanje preosetljivosti kalijumovim solima:

desenzibilizacija puferovanjem membranskog potencijala jonima kalijuma;

simptomatska aktivnost;

zahtevno vreme delovanja.

 

Prednost tretmana osetljivosti zatvaranjem dentinskih kanala (arginin i CaCO3) jeste trenutno dejstvo bez uticaja na polarizaciju nerva. Ti sastojci dostupni su u pastama za svakodnevnu upotrebu.

U okviru preventivnih mera pacijentima se savetuje: pravilno pranje zuba i upotreba konca, slabo abrazivne paste za zube koje sadrže veće koncentracije fluorida (posebno ako postoji jača osetljivost na termičke ili hemijske nadražaje), upotreba meke ili ultrameke četkice za zube, izbegavanje unosa kiselih napitaka i hrane, završavanje obroka uzimanjem mleka ili kačkavalja radi neutralisanja kiselih produkata, pranje zuba 30 minuta posle obroka kako bi se završila remineralizacija površine gleđi. Usta se posle jela isperu vodom da bi se odstranili ostaci hrane i razblažila kiselost. Izbegavati intervencije koje dovode do povraćanja, kao i uzimanje tableta u obliku rastvora (šumeće tablete), vitamina C ili salicilata. Isključivanje uzroka koji mogu da dovedu do endogenog delovanja kiselina povraćanjem, egurgitacijom (bljuckanjem), gastroezofagealnim refluksom (reflux esophagitis) ili ruminacijom – preživanjem (mericysmus). Potrebno je konsultovati se s odgovarajućim specijalistom.

U okviru sekundarne prevencije koriste se rana dijagnostika i terapija.

 

Terapija zavisno od težine

1. Blaga do umerena osetljivost: 

oralna higijena (svakodnevna upotreba zubne paste za osetljive zube i meka četkica); kućni tretman (gelovi s fluoridima).

 

2. Umerena do teška osetljivost:

tretman u ordinaciji 

(premaz – lak);

kućni tretman (gelovi s fluoridima);

oralna higijena (svakodnevna upotreba zubne paste za osetljive zube i meka četkica). 

Leave a Comment