Svet

Medicina se sve više razvija, a ljudi se sve manje osećaju zdravim

Tokom poslednje tri decenije u zapadnom svetu medicina i zdravtsveni sistem u velikoj meri su napredovali, ali suprotno logoci, ljudi se sada osećaju manje zdravima, pokazala je studija sprovedena na Univerzitetu u Ohaju.

U istraživanju je korišćeno nekoliko velikih internacionalnih baza podataka, u kojima su obuhvaćeni podaci iz 28 zemalja, članica Organizacije za ekonomski razvoj i saradnju (OECD), u kojima su ljudi u periodu od 1981. do 2007. godine ocenjivali svoje zdravstveno stanje.  

U većini tih zemalja je u tom periodu zdravstveni sistem podignut na viši nivo i medicina je u velikoj meri napredovala, ali Hu Zeng, vođa istraživanja, došao je do zaključka da se uprkos tome ljudi osećaju manje zdravima. 

– Veća dostupnost lekova i medicinskih sredstava ne unapređuje subjektivni osećaj zdravlja. Recimo, procenat Amerikanaca koji su 1982. godine svoje zdravlje ocenili kao veoma dobro iznosio je 39 odsto, ali taj procenat je 2006. godine spao na 28 odsto – istakao je Hu Zeng. 

On je u ovoj studiji upotrebio i metod takozvane analize suprotne činjenicama, odnosno analize onoga što se nije desilo, ali moglo je da se desi. Istraživao je šta bi se dogodilo da se medicina u međuvremenu nije toliko razvila od 1982. godine do danas, ali da su svi ostali pokazatelji, poput ekonomskog razvoja zemalja učesnica, prikazani realno. U tom slučaju, kako je analiza pokazala, procenat ljudi u Americi koji svoje zdravlje ocenjuju veoma dobrim povećao bi se za 10 odsto.

Studija Hua Zenga obuhvatala je informacije i podatke iz baza OECD Health Data, World Development Indicators, World Values Survey, European Values Study. Merena su tri pravca razvoja zdravstvenog sistema – medicinska ulaganja, koja obuhvataju ulaganja u medicinu po glavi stanovnika, medicinsku profesionalizaciju i specijalizaciju, koja se odnosi na broj lekara opšte prakse i specijalista, i razvoj farmaceutske industrije, koji obuhvata prodaju lekova po glavi stanovnika.

U periodu koji je obuhvaćen istraživanjem, ljudi su ocenjivali svoje zdravlje na skali od jedan (veoma slabo) do pet (veoma dobro). U istraživanje su uključeni i drugi faktori koji bi mogli da utiču na razvoj zdravlja, poput ekonosmkog razvoja, procenjene dužine života na rođenju, bračnog statusa ispitanika, nivoa njihovog obrazovanja i visine primanja. Kada se sve uzme u obzir, u sva tri pravca razvoja zdravstvenog sistema, pokazalo se da ljudi svoje zdravlje tokom 2000-ih ocenjuju slabije nego tokom 1980-ih. 

Kao neka od objašnjenja za takvu situaciju, Zeng navodi da je u poslednje vreme otriveno ili “kreirano” mnogo novih bolesti, ali i da se skrining sprovodi mnogo agresivinije, što dovodi do više dijagnostikovanih slučajeva. Kao primere oboljenja koja su sada mnogo više zastupljena nego ranije, on navodi poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD), depresiju i autizam.  

U istraživanju povezanom sa ovom studijiom, Hu Zeng je došao i do saznanja da tokom poslednjih godina u Americi opada nivo poverenja građana u zdravstevni sistem.

Kompletni rezultati ove studije biće objavljeni u julskom izdanju žurnala Social Science Research.