Aktuelnosti

Loš društveni položaj muči lekare

Milan Dinić

novi direktor Lekarske komore Srbije

Lekari u Srbiji poslednjih dvadeset godina ne uživaju položaj kakav zaslužuju, a posebno je loše to što su u goroj poziciji nego ikad pre. Pod tim podrazumevam loš odnos medija, a zbog toga i javnog mnjenja prema lekarskoj profesiji uopšte – kaže dr Milan Dinić, direktor Lekarske komore Srbije. S njim smo pričali o položaju lekara, izazovima s kojima se susreće i planovima LKS.

 

Kakav je položaj lekara u našoj zemlji?

Lekari poslednjih godina imaju sve lošiju poziciju. Nažalost, manjina lekara dobija 99 odsto medijskog prostora, te se stiče utisak da su svi lekari neodgovorni, neprofesionalni ili korumpirani. Realnost je sasvim drukčija i većina lekara svako jutro odlazi na posao i pregleda do 100 pacijenata dnevno. Smatram da je taj društveni položaj ono što najviše muči lekare jer su upravo oni uvek bili uz svoj narod. Nažalost, sećamo se vremena kada su plate bile i pet maraka, a lekari su radili svoj posao i brinuli o svakom pacijentu. Rad lekara svakako je finansijski potcenjen, ali to traje već dvadeset godina. Promena odnosa celokupnog društva prema lekarskoj profesiji jeste ono što najviše vređa lekare. Svake nedelje saznajemo da je bilo fizičkih nasrtaja na zdravstvene radnike i tekstovi o tome obično su intonirani tako kao da je to u redu i da je zdravstveni radnik bezmalo to i zaslužio. Građani treba da imaju na umu da su i lekari ljudi, da rade pod velikim pritiskom, jer je, nažalost, veoma mnogo i pacijenata i oboljenja. Iskreno se nadam da svi zajedno možemo i moramo ponovo afirmativno da posmatramo lekarsku profesiju. Jedino na taj način možemo stvoriti pozitivan ambijent u zdravstvenom sistemu, a samim tim i u društvu u celini. Nadam se da će država prepoznati značaj i ulogu lekara i da će uskoro obezbediti stabilniji model finansiranja zdravstva.

S kojim se izazovima lekari susreću u privatnoj praksi i državnom sektoru?

Izazovi su svakodnevni i brojni. Nema većeg izazova od brige za zdravlje drugog čoveka. Za lekare u državnim ustanovama najveći izazov je kako se uz skromna sredstva i malo vremena posvetiti pacijentu na najbolji mogući način. U privatnoj praksi najveći izazov je kako regulisati pravno-formalno status lekarskog rada, a to praktično znači izjednačavanje i uključivanje u zdravstveni sistem.

 

U kojoj se meri može unaprediti saradnja privatnih i državnih ustanova?

Saradnja između ta dva sektora postoji u praktičnom smislu. Lekari iz državnih ustanova ostvaruju dopunski rad kod svojih kolega u privatnom sektoru i oni se međusobno uvažavaju. Nedostaje, međutim, administrativna saradnja, što se ogleda u činjenici da se ne priznaju bolovanja, uputi i ostala dokumentacija izdata u  privatnim zdravstvenim ustanovama. Nju priznaju lekari, ali ne i RFZO. Na taj način prave se bespotrebne gužve po državnim ustanovama, maltretiraju pacijenti, a na kraju i omalovažava rad kolega. Jasno je da u ovom trenutku RFZO nema finansijski kapacitet da uključi privatnu praksu u sistem, ali verujem da ne postoje prepreke da se uvaže izveštaji i da ih RFZO prihvati. Često se dešava da žena održava trudnoću u privatnoj ordinaciji, ali mora s nalazima da ode u državni dom zdravlja da bi joj lekar otvorio bolovanje ili da bi joj dao uput za porodilište. To je klasičan primer opterećenja lekara i pacijenata administracijom. Ako izveštaj izda licencirani lekar u zvaničnoj zdravstvenoj ustanovi, postavlja se pitanje zašto ga RFZO ne priznaje. Osim toga, značajno bi bilo i uključivanje privatne prakse u informacioni sistem, jer bi to omogućilo bolju razmenu podataka i evidenciju obavljenih zdravstvenih usluga.

 

Zakon o zdravstvenoj zaštiti naći će se u skupštinskoj proceduri na jesen. Da li ste zadovoljni tim zakonom? 

LKS je dala svoje predloge za koje verujemo da će biti prihvaćeni. Na tu temu održano je nekoliko sastanaka s Ministarstvom zdravlja, gde smo mi precizno obrazložili svoje predloge. Predloge izmena dali su i svi naši odbori, a formirana je i grupa koja je radila na njima.

 

Koji su planovi Komore? 

LKS planira da se uključi što je više moguće u rešavanje problema zdravstvenog sistema Srbije. Verujem da imamo dovoljno znanja i iskustva da možemo da budemo ravnopravan sagovornik. Mi imamo odličnu međunarodnu saradnju, tako da možemo da doprinesemo i iskustvima zemalja iz okruženja koje su već prošle kroz tranziciju. Nema potrebe da ponavljamo njihove greške. Nadam se da ćemo uspeti da ostvarimo poslove koji su nam trenutno u fokusu, jer bismo na taj način kao Komora olakšali rad kolegama, a pacijentima omogućili bolju zdravstvenu zaštitu. PN