Ostale Teme

Lekovito bilje


Biljni lekovi koriste se za prevenciju, terapiju blažih oblika ili u početnim fazama i kao dopunska terapija u razvijenim fazama oboljenja. Pozitivni efekti biljnih lekovitih preparata nastupaju najčešće tek posle dve do četiri nedelje redovne primene terapijskih doza (latentni period) 

 

Diabetes mellitus (DM), najčešći endokrini poremećaj kod ljudi, zahteva strog medicinski nadzor radi balansiranja metabolisanja ugljenih hidrata. U praksi se ponekad sreću slučajevi kada su pacijentima koji koriste biljne preparate dovoljne niže doze insulina ili oralnih antidijabetika. Biljni preparati ni u kom slučaju ne mogu zameniti insulin ili oralne antidijabetike, ali bi mogli biti korisno pomoćno sredstvo u prevenciji ili na samom početku bolesti, kada se odgovarajućim higijensko-dijetetskim režimom može odložiti ili u potpunosti sprečiti razvoj DM. 

Više od 1.200 biljnih vrsta tradicionalno se koristi zbog verovanja da poseduje hipoglikemijska svojstva, ali nema dovoljno relevantnih studija koje bi potvrdile efikasnost bilo koje od njih, tako da ne postoje preporučeni biljni preparati za prevenciju i adjuvantnu terapiju DM. Brojne in vitro i studije na eksperimentalnim životinjama, kao i nekoliko kliničkih studija, dale su ohrabrujuće rezultate kada je u pitanju hipoglikemijsko dejstvo lekovitih biljaka.

Evo nekoliko biljnih droga za čiju efikasnost postoje izvesni dokazi.

List gimneme (Gymnema sylvestre) povećava oslobađanje insulina iz β-ćelija pankreasa i preuzimanje glukoze u ćelije, smanjuje apsorpciju glukoze iz creva i potrebe organizma za šećerom. Preliminarna klinička ispitivanja s dnevnom dozom 400–600 mg ekstrakta standardizovanog na 24% gimnemične kiseline (koja je odgovorna za dejstvo) dala su pozitivne rezultate.

Listovi stevije (Stevia rebaudiana), zahvaljujući steviozidu (100 puta slađi od 10% rastvora saharoze) i rebaudozidu, mogu se koristiti kao nekalorijski zaslađivač, a mehanizam potencijalnog hipoglikemijskog dejstva je inhibicija glukoneogeneze. Sprovedena je samo jedna klinička studija u kojoj je utvrđeno da 200 mg ekstrakta dnevno znatno snižava nivo glukoze.

Koren američkog ženšena (Panax quinquefolius) primenjen uz obrok ili neposredno posle obroka snižava nivo glukoze u krvi zdravih dobrovoljaca i pacijenata sa DM tip II. Predložena dnevna doza je 3 g droge i oprez kod primene uz oralne antidijabetike zbog moguće hipoglikemije.

Nekoliko kliničkih studija potvrdilo je da crni luk (Allium cepa) snižava nivo glukoze u krvi, a efekat izolovanog jedinjenja S-metilcisteinsulfoksida još je izraženiji. Više studija na eksperimentalnim životinjama potvrdilo je taj efekat, ali i odsustvo toksičnosti (crni luk se i inače smatra široko bezbednim za upotrebu). U dve kliničke studije koje su uz uticaj belog luka (Allium sativum) na kardiovaskularni sistem pratile i nivo glukoze dobijeni su kontradiktorni rezultati (sniženje, odnosno bez uticaja na nivo glukoze u krvi pacijenata).

List masline (Olea europea), zahvaljujući flavonoidima, oleanolnoj kiselini i oleuropeinu, u više studija na eksperimentalnim životinjama snižavao je nivo glukoze u krvi, i to preko dva mehanizma: potenciranje glukozom indukovanog oslobađanja insulina i povećanje perifernog preuzimanja glukoze. 

List borovnice ubran pre cvetanja biljke (Vaccinium myrtillus) posebno se preporučuje za prevenciju dijabetesa, a potencijalno hipoglikemijsko dejstvo zasniva se na prisustvu hroma. U visokim dozama pri dužoj upotrebi može se javiti hronična intoksikacija, a u toku je zvanična procena efikasnosti te droge.

Zrele mahune pasulja (Phaseolus vulgaris) dosta se preporučuju, a mogu ispoljiti dejstvo i usled prisustva soli hroma.

List ždraljevine (Galega officinalis) sadrži derivate guanidina (galegin) i soli hroma, što može objasniti tradcionalnu upotrebu kod DM. Galegin in vitro snižava nivo glukoze inhibicijom transporta glukoze u humanim epitelnim ćelijama. Visoke doze ispoljile su toksičnost na eksperimentalnim životinjama, a preparati na bazi guanidina i inače su izbačeni iz upotrebe.

List i herba koprive (Urtica dioica) takođe se ne preporučuju za komponentu čajeva protiv DM uprkos popularnosti u narodnoj medicini, pošto je u eksperimentima na miševima utvrđen suprotan – hiperglikemijski efekat.

Seme bokvice vrsta Plantago ovata i Plantago psyllium snižava pik glukoze usled odlaganja intestinalne apsorpcije šećera (zahvaljujući sluzima i vlaknima). Slično i guar guma (dobija se iz vrste Cyamopsis tetragonaloba) snižava postpradijalni nivo glukoze i glukozuriju usled prisustva u vodi rastvornih polisaharida.

Na eksperimentalnim životinjama utvrđen je hipoglikemijski efekat i za koren i list maslačka (Taraxacum officinale), list crnog i belog duda (Morus nigra i Morus alba) i grčku žalfiju (Salvia triloba).

Polisaharid inulin hidrolizom daje fruktozu, pa se preporučuje u ishrani dijabetičara, a vrste bogate inulinom (kao što su koren vodopije (Cichorium intybus) i krtole čičoke (Helianthus tuberosus) često se nalaze i kao biljni lekovi u narodnoj medicini u ovoj indikaciji. Naravno, na tržištu se mogu naći i monokomponentni, a još češće polikomponentni preparati na bazi mnogih drugih biljnih vrsta kojima se pripisuje efikasnost u tretmanu DM.

Komitet za biljne lekovite proizvode (Herbal Medicinal Product Committee – HMPC) koji je formiran u okviru Evropske agencije za lekove (European Medicines Agency – EMA) priprema nove monografije s objedinjenim postojećim informacijama (zahtevi kvaliteta, farmakološki i klinički podaci) o biljnim drogama koje se tradicionalno koriste u raznim indikacijama. Tako su, između ostalih, u pripremi i monografije Myrtilli folium, Phaseoli fructus sine semine i drugih droga koje se tradicionalno koriste kod DM.  

PIŠE: dipl. farm. Dragana Pavlović

Leave a Comment