Farmaceutska industrija Srbija

Farmaceutska komora: Lekovi iz automata opasni po zdravlje

Lekovi iz automata opasni po zdravlje

Povodom nedavih informacija da su lekovi čiji je režim izdavanja bez lekarskog recepta dostupni van apoteka i da se prodaju u automatima, Farmaceutska komora Srbije skreće pažnju stručnoj i opštoj javnosti na kršenje zakona i potencijalnu opasnost po zdravlje.

 

Kako se navodi u saopšenju Farmaceutske komore, zakonska regulativa koja uređuje oblast lekova veoma eksplicitno zabranjuje prodaju lekova van apoteka. Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, kao krovni zakon u ovoj oblasti, propisuje sledeće:

 

Zabranjeno je izdavati, odnosno prodavati lekove na malo van apoteka (član 134, stav 2).
Promet lekova na malo, kao deo zdravstvene zaštite, obavlja se u apoteci (član 145, stav 1).
Za promet lekova na malo, kao i za celokupnu izradu i rukovanje lekovima u apoteci odgovoran je odgovorni farmaceut (član 146, stav 1).

 

Promet lekova na malo jasno je definisan članom 86, stav 2. Zakona o zdravstvenoj zaštiti i obuhvata naručivanje, čuvanje, izdavanje na recept ili bez recepta, kao i prodaju lekova i medicinskih sredstava, odnosno izradu galenskih i magistralnih lekova. Iz navedenih odredbi jasno proizilazi da se zabrana izdavanja, odnosno prodaje lekova van apoteka odnosi na sve lekove bez obzira na njihov režim izdavanja, na recept ili bez recepta (tzv. OTC lekovi).

 

S druge strane, veću zabrinutost predstavlja opasnost po zdravlje, ukoliko su ovi lekovi dostpuni opštoj javnosti bez ikakvog nadzora farmaceuta, kažu Farmaceutskoj komori. Shodno navedenim zakonima, lekovi koji su izdaju bez lekarskog recepta jesu lekovi koji imaju malu toksičnost, veliku terapijsku širinu, bezbednost u predoziranju, minimalne interakcije, čije su indikacije dobro poznate pacijentu, odnosno korisniku i koji služe za samolečenje (član 54, Zakon o lekovima I medicinskim sredstvima)

 

Međutim, i ovi lekovi kao što su acetilsalicilna kiselina, paracetamol, kofein i drugo, imaju svoja neželjena dejstva i stupaju u interakcije sa drugim lekovima, pa je njihova prodaja s razlogom ograničena isključivo na apoteke. U prilog tome govori i objavljena studija o učestalosti trovanja paracetamolom u Švedskoj koja se od 2009. godine, kada je dozvoljena prodaja van apoteka, povećala za 40.5% (sa 11.5/100 000 u 2009 na 16.2/100 000 u 2013), te je shodno tome Švedska agencija za lekove 2015. godine ograničila prodaju paracetamola samo na apoteke. Naime, ukupna dnevna doza paracetamola ne sme biti veća od 4 grama kod odraslih telesne mase preko 50 kg, a rizik od predoziranja veći je kod pacijenata sa umerenim ili teškim oboljenjem jetre. Pored toga, kombinacija različitih lekova bez recepta koji sadrže paracetamol može biti opasna, jer pacijent nesvesno može da prekorači dnevno preporučenu dozu, pa pacijente treba savetovati da istovremeno ne uzimaju druge lekove koji sadrže paracetamol.

 

Za određene lekove postoje i jasne kontraindikacije kao što su za acetilsalicilnu kiselinu koja se ne sme primenjivati kod dece i adolescenata do 16 godina sa izuzetkom primene leka u specifičnim indikacijama, kao i da ovaj lek ne treba primenjivati duže od 3 dana. S tim u vezi izuzetno zabrinjava dostupnost ovih lekova deci i adolescentima, koji moraju biti pod posebnim nadzorom, posebno danas kada su na internetu dostupni različiti saveti i preporuke koji ne potiču od zdravstvenih profesionalaca.

U skladu sa određenim mišljenjima da se automat ne nalazi “van apoteke” jer je sastavni deo prostora u kome je registrovana apoteka, Farmaceutska komora Srbije će zahtevati da ovakva vrsta prodaje lekova bude zabranjena iz razloga što njihova dostupnost pacijentima svih uzrasta, bez kontrole i savetovanja koje može da pruži farmaceut, predstavlja opasnost po zdravlje.

2 Comments

  • super. ne vidim u čemu je problem. zakoni u srbiji su slovo na papiru i ničemu ne služi. nama ustav služi samo kao ukras, da kažemo da ga imamo. nije bitno što ga ni jedan građanin u srbiji ne zna. npr. ko zna da srbija ima dve zastave… ili da li je ili nije kosmet sastavni i neotuđivi deo srbije.

    lekovi i suplementi se odavno prodaju van apoteka. prvo u drogerijama, a danas sve više u online apotekama.

    • ZAŠTO MOJ KOMENTAR NIJE OBJAVLJEN U CELOSTI???! ZAŠTO GA SEČETE!? ISTINA SE (KAO I UVEK U SRBIJI) GURA POD TEPIH.
      Kao i uvek vrtite jednu istu priču. Papirni recept jeste “stariji” od onoga što vidimo u računaru, ali šta se dešava kada pacijent dođe u apoteku samo sa zdravstvenom knjižicom???! Šta se dešava kada pacijent ne stigne da podigne svoje lekove u terminu kada su isti vidljivi??! Mora da se vrati u dom zdravlja po papirne ili da plati punu cenu lek/ova (čitaj kupi lek/ove). Kako su godinama u funkciji postojali samo papirni recepti, fond je razliku u cenama generičkih lekova za plus/minus par dinara tolerisao i niko nije pravio probleme. Problem je nastao pojavom e-recepata radi želje i volje većine da postanemo članica EU, iako nismo spremi, a nećemo ni biti uskoro. Ubacićemo e-recepte, a probleme ćemo rešavati u hodu. Jedna ozbiljna država to ne čini.
      Kada planiramo da radimo nešto novo, moramo sve učesnike da obavestimo. Samo Ministarstvo zdravlja je trebalo da uradi brošure/vodiče o e-receptima koji bi bili namenjeni pacijentima, lekarima i farmaceutima. Taj materijal bi trebao da bude dostupan svima (deljen besplatno) u domovima zdravlja, apotekama ili na sajtu Ministarstva i/ili Republičkog fonda za zdravstveno osiguranja.
      Komora nikad ništa nije uradila za dobrobit farmaceutske struke. Ako jeste, dajte dokaz! Gde nam je novoizabrana direktorica?! Nismo čuli da nas je pozdravila, ohrabrila kad je izabrana na funkciju. Niko od nas je nije ni video. Verovatno gleda kako da završi doktorat koji nije stigla dok je bila na čelu ALIMS-a (završila je specijalizaciju). Jeste, završila je Farmaceutski fakultet u Beogradu, ali kako? Šlihtanjem. Stara direktorica je našla uhlebljenje na Farmaceutskom fakultetu u Novom Sadu, Univerzitet Privredna akademija. Studije je završila u Sarajevu, jer nije mogla da prinjuši Beograd. To svi znaju. Što se bar jedna od njih sad ne oglasi?! Gde su divni sekretari Komore (a među njima ima i farmaceuta) da prozbore koju reč sa nama, poniženim farmaceutima. Ne, njima je lepo, cela plata preko računa, radno vreme pristojno i šta ima više tu da se priča. Kada Komora treba da izađe u javnost, obavezno se pozove na neki član zakona ili pravilnika, a svi znamo da su oni tu samo kao ukras.
      OK, nema prodaje antibiotika, a šta je sa prodajom antimikotika, sistemskih kortikosteroida i testosteron injekcija?!! To je dozvoljeno??! Izgleda da jeste. Svaki lek u Srbiji može da se kupi u privatnoj (pa i državnoj) apoteci. Da bi imali pazar, farmaceuti su u stanju da prodaju sve, sve što im se da da prodaju. U Srbiji se NSAIL koriste preterano. Žene za menstrualne bolove koriste ketoprofen tablete i to je farmaceutima sasvim normalno. Nigde u Evropi nećete naći nimesulid tablete, a to u Srbiji ide kao čokolada. Da ne pišem za upotrebu pantoprazola, i to u dozi od 40 mg 2x dnevno, tri-četiri nedelje?!!! To farmaceuti guraju pacijentima, jer pojedini lekari profesor doktori govore kako je neophodna doživotna terapija inhibitorima protonske pumpe. Da li je nekome poznat metabolizam ovih lekova, i naravno interakcije za koje su nas na fakultetima edukovali da moramo da vodimo računa.
      Danas ni tzv. mali lanci ne mogu pošteno da funkcionišu, pa su morali da u svoje apoteke ubace neregistrovane i nedozvoljene lekove (CRNO), jer se od papuča više ne živi. Da li vi predstavnici Komore znate koliko je opasna prodaja crnih lekova?! Ne znate, ni vi, ni velika većina farmaceuta jer se u Srbiji neželjene reakcije na lekove ne prijavljuju ALIMS-u. To u našoj državi rade nosioci dozvole za stavljanje lekova u promet. To nije ni bitno, jer svaka roba ima svog kupca, a uputstvo za pacijenta niko ne čita iako je na srpskom jeziku, a kamoli na mađarskom koji malo ko razume. Da li ste vi svesni da je acenokumarol preko potreban lek mnogim ljudima, a naše farmaceutsko tržište prodaje maglu – uradite analizu Acenokumarol UNION tbl 4 mg i izađite pred pacijente da im objasnite šta im prodajete?!!! Eto vam tema za online skupljanje bodova. Niko od nas nije video da je neko pokrenuo FARMAKOVIGILANCU u Republici Srbiji. Kad smo već kod ONLINE KURSEVA, da li će ih biti, imajući u obzir da su farmaceuti nezainteresovani da nešto proučavaju, pišu, a onaj ko bi to možda želeo to da uradi, nema želju jer je cena mukotrpnog rada niska, možda oko 3000 dinara i te novce još neće ni videti, nego će biti uračunati u članarinu koju sigurno ne plaća svojom voljom.
      Kontinuirane edukacije nemaju za cilj samo skupljanje bodova i da pojedini lekari –načelnici prof dr uzmu dobre pare, one su tu da farmaceut obnovi i proširi svoje znanje! Bar tako treba da bude.
      Da li je nekom farmaceutu palo na pamet kada dobije robu od npr. Phoenix Pharme i uradi kalkulaciju šta sve mora da proda da pokrije iznos fakture, i kad pogleda zaradu – ona je ništa, praktično je i nema. Dodaj tu još struju, grejanje, lokal, knjigovodstvo.
      Lekovi i suplementi se već duže vreme prodaju van prostorija apoteke (ili kako je građani nazivaju radnjom, prodavnicom!). Prodaju se na tezgama, prodaju se online, a danas imamo i da ljudi mogu lekove pazariti i na aparatima kao što uzimaju grickalice, kafu ili čaj. Šta će nam onda apoteke?
      Što se tiče OGLASA ZA POSAO – samo se vrte uvek isti, oni koji se nalaze na lošem glasu; a u apoteke Benu, Lilly i Farmanea nikad niko nije ušao bez debele veze i/ili vezice, i to svi znaju. Isto važi i za njihove veleprodaje Phoenix Pharmu i Farmalogist. Svi mi se gade. Zašto? Zato što imaju farmaceute koji ni elementarne stvari ne znaju. Ušli smo u jednu od BENU apoteka i ostali zapanjeni jer neko ko se predstavlja kao diplomirani farmaceut ne zna pacijentu da objasni kako se primenjuje Spiriva Respimat, iako su prethodnom pacijentu prodali omegu i atorvastatin, a čuli su da pacijent nema povišene triacilglicerole. Mora da se ispoštuje vezana prodaja koju je zadao neki tzv. menadžerski tim koji je to pročitao koristeći Google. Da sam u pravu, govori komentar gospođe koja je za razliku od svojih dragih kolega priznala da u BENU apoteku može da se uđe SAMO uz pomoć veze ili vezice. Kako je gospođa navela, u Phoenix Pharmu je ušla sa preporukom (što je lepša reč) i dodala da niko ni ne prima bez preporuke, tj bez veze i/ili vezice. Da, Phoenix Pharma jeste jedan od retkih sistema koji poštuje zakon i prava radnika. Zato se bez debele veze ni ne može ući u pomenutu firmu. Dakle, PREPORUKA JE LEPA REČ ZA DEBELU VEZU I SAV LUKSUZ KOJI POJEDINCI IMAJU, DOK ISPAŠTAJU MORALNE I POŠTENE OSOBE. BENU-ovci NE ZNAJU koja je ključna razlika između diklofenak-natrijuma i diklofenak-kalijuma! Da li su navedeni lekovi skupi i bezbedni?! Da li je pošteno da se neznalice trpaju u tako dobre firme? Nije! Zato, treba samo da se stidite. Pokazali ste svoje pravo lice. Da vidimo ko će sledeći da se pohvali???!
      Činjenica je da apoteke niču kao pečurke, npr. Janković po Vojvodini. Neka se javi farmaceut iz navedenih apoteka i opiše svoj put do posla. Možda i poverujem. Činjenica je da u njima rade farmaceuti koji veze nemaju sa životom, a kamoli sa farmacijom. Svi oni su završili odsek farmacija na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, sa prosekom preko 9 (pa i 9,50), a gde im je znanje, nema ga. Ne kažem da nema izuzetaka, ljudi sa znanjem (taj broj je zaista mali), ali zaključak je da velika većina nema pojma i nije dostojna farmaceutske struke. Šta da se kaže za odsek Farmacija na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu?? Svaki komentar je suvišan. Jednostavno rečeno – SPRDAČINA sa farmaceutskom strukom i farmaceutima kao zdravstvenim radnicima, ekspertima za lekove. Pogledajte nastavni plan i program studija na sajtu fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Ista priča je tekla sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina XX veka sa Farmaceutskim fakultetom u Sarajevu. Onaj ko nije mogao da studira u Beogradu i Zagrebu, a mogao je da ode iz kuće, od roditelja, studirao je u Sarajevu. To doprinosi sve većem ismevanju – kako nas pacijenti, lekari i sestre vide? Kao trgovce u belom. Svakom od nas se desilo bar jednom u životu da je čuo da je neko od pacijenata farmaceuta nazvao “sestro!” Nikad nas kolege nisu poštovale i cenile.
      Kada tako dobro lupate o “racionalnoj” primeni antibiotika, objasnite nam kako se u privatnim apotekama rastvaraju sirupi namenjeni deci – uz pomoć jedne plastične menzure koja se nikada ne pere i sa vodom za rastvaranje adaptiranog mleka, jer neki ne znaju šta je Aqua purificata!
      Jedino Apotekarska ustanova Beograd i Apoteka Zaječar i farmaceuti koji su deo njih predstavljaju ponos farmacije

Leave a Comment