Istražujemo

Kupovina lekova preko interneta – falsifikati ili ne?

 

Tekst: Nađa Božović
Foto: Dragana Đorović

 

Pacijenti moraju da imaju svest o tome šta konzumiraju. Ako im za neki lek u svim apotekama traže recept, a onda ga odjednom nađu na nekom sajtu gde se prodaje bez recepta i po duplo nižoj ceni, a osim toga ne znaju ni iz koje zemlje stiže, ni ko je proizvođač, to bi trebalo da bude alarmantan signal.

 

Prodajem lek za metastatski melanom Zelboraf (vemurafenib), dve kutije sa po 120 kapsula, doza za jedan mesec; Prodajem Lorazepam, kutija 2,5 mg 1.000 dinara, šaljem post expresom, plaćanje prilikom preuzimanja; Prodajem lek Dostinex koji se koristi zbog povećanog prolaktina, lek kupljen u inostranstvu sa rokom važenja do juna 2013, moguć svaki dogovor; Prodajem Bensedin, Ksalol, Rivotril, Diazepam, Xanax, Midazolam, te vrste lekova i vitamina ne možete naći nigde, pokušajte kod mene; Prodajem Glivec 100 mg i 400 mg, švajcarska proizvodnja, Novartis; Prodajem nov, neotvoren lek za hipotireozu Novothyral, proizvođač Merck (T4/T3 combination products), 100 tableta, kupljen u Švajcarskoj, rok trajanja 5/2013, cena 10 evra (nabavna cena 23 evra); Kupujem Bensedin ili Diazepam, nije bitno od koliko miligrama, ponude slati na mail, plaćam pouzećem… Ovo su samo neki od mnogih oglasa za lekove koji se mogu naći na internetu. Zabrinjavajuće, zar ne? 

I sve to uprkos činjenici da u Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima izričito piše da je prodaja lekova i pojedinih medicinskih sredstava preko interneta zabranjena. Ne možemo, doduše, sa sigurnošću da tvrdimo da svaki od tih lekova nije prošao zvaničnu kontrolu i da je nakon legalne kupovine u apoteci neko zaključio da mu lek više ne treba i odlučio da ga proda preko oglasa. Međutim, sama odluka da se lekovi prodaju preko oglasa na internetu baš i ne uliva nadu u njihovu bezbednost, posebno ako se uzme u obzir procena Svetske zdravstvene organizacije da je čak 50 odsto lekova koji se nude on-lajn falsifikovano. 

Prema prošlogodišnjem izveštaju te organizacije, 2010. godine promet falsifikovanih lekova bio je za čak 92 odsto veći nego 2005. i ukupno je iznosio 75 milijardi dolara. Takvih podataka za našu zemlju, nažalost, nema i postavlja se pitanje koliko se zaista lažnih lekova nalazi na crnom tržištu u Srbiji. 

– U januaru 2010. godine, nakon vanredne kontrolne analize, utvrdili smo da uzorci leka Cialis uzeti s tržišta ne odgovaraju standardima kvaliteta i pakovanja. Ti uzorci su pronađeni u legalnom lancu distribucije, na osnovu prijave nosioca dozvole za lek inspekciji Ministarstva zdravlja. Po dobijanju rezultata analize, obavešteno je Ministarstvo unutrašnjih poslova, pokrenut je odgovarajući postupak za privredni prestup i podnete su prekršajne prijave protiv apoteka u kojima je pronađen falsifikat. Pored ovog, postoji još nekoliko dokazanih falsifikata lekova u Srbiji. Reč je o injekcijama Tetaglobulin iz 2005. i Tetagam iz 2007. godine – kaže za Pharma network Tatjana Šipetić, direktorka Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije.  

Agencija se u ovoj oblasti, prema njenim rečima, oslanja na svetske podatke i redovno prima međunarodne alerte u vezi sa sumnjivim ili potvrđeno falsifikovanim lekovima, koje šalju regulatorna tela u Evropi i svetu, Svetska zdravstvena organizacija i nosioci dozvola za lekove.

– Iako broj otkrivenih falsifikovanih lekova kod nas nije velik, znamo da je nemoguće da smo mi najbolja zemlja na svetu i da kod nas nema falsifikata. Potencijalno postoje, ali uz mere kontrole i uz odgovornost pojedinaca koji koriste lekove, treba da svedemo na minimum mogućnost da neko od njih strada. Potrebno je da pacijent primeti da nešto nije u redu i određeno stanje poveže s upotrebom određenog leka, a zatim to i prijavi inspekcijskoj službi. S druge strane, mi se u sistematskoj kontroli trudimo da otkrijemo da je neko prodao lek koji nije registrovan kod nas ili koji se na neki drugi način ilegalno našao u apoteci – kaže Tatjana Šipetić.   

Na internetu, nažalost, ne postoji mogućnost kontrole. U zakonu je vrlo jasno definisana zabrana prodaje lekova preko interneta upravo zbog toga što se ne kontroliše ko stoji iza sajtova. To je problem i na svetskom nivou i u svetu su apoteke koje imaju legalnu dozvolu da prodaju lekove on-lajn na poseban način obeležene kako bi ih pacijenti razlikovali. 

– Za borbu protiv falsifikata potrebna je odgovornost lekara i farmaceuta. Kolege u apotekama moraju biti svesne da su i one dužne da vode računa o tome da postoji regularan tok leka. To znači da moraju da znaju iz koje su veleprodaje uzeli lek, ko je uvoznik, da znaju da lek ide sa sertifikatom, da znaju da veleprodaja poštuje hladni lanac kada je reč o vakcinama, kao i da poštuju sve ostale bezbednosne procedure – ističe Šipetićeva. 

S druge strane, kako kaže naša sagovornica, pacijenti moraju da imaju svest o tome šta konzumiraju. Ako im za neki lek u svim apotekama traže recept, a onda ga odjednom nađu na nekom sajtu gde se prodaje bez recepta i po duplo nižoj ceni, a da ne znaju ni iz koje zemlje stiže, ni ko je proizvođač, to bi sve trebalo da bude alarmantan signal da se ne upuštaju u rizičnu kupovinu. 

– Znam da je duplo niža cena veliki mamac, pogotovo u današnje vreme, ali svako bi trebalo da misli na svoje zdravlje i lekove ne bi trebalo kupovati na internetu, pijačnim tezgama ili na ulici, već isključivo u apotekama – savetuje Šipetićeva.

Osnovni zadatak Alimsa u zaštiti tržišta od falsifikovanih lekova jeste proces registracije lekova, tj. provera da se na tržištu nađu samo lekovi koji imaju dozvolu agencije.

– Za lekove koji dolaze iz inostranstva obavlja se kontrola svake serije koja ulazi u zemlju, a ako su u pitanju domaći medikamenti, puštaju se u promet samo sa određenim sertifikatom, koji proverava odgovorni farmaceut za puštanje serije leka u promet. S te strane, mi znamo šta se nalazi na tržištu i šta je na njega dospelo legalnim tokovima, znamo tačno o kojim je serijama reč. Problem su nelegalni kanali distribucije – ističe direktorka Alimsa. 

Agencija, prema njenim rečima, ima još jedan vid kontrole. Svake godine pravi se godišnji plan rizika na osnovu kog se procenjuje koji lekovi imaju usku terapijsku primenu ili usko doziranje ili su takve prirode da se lako može promeniti njihov sastav, pa da nemaju odgovarajući efekat kod pacijenta. 

– Postoji striktan način na koji se ti lekovi boduju. Na to utiče podatak o tome koliko su zastupljeni na tržištu, u kojoj meri se troše, da li se prodaju na recept ili bez recepta. Na osnovu toga izračunava se koji lek predstavlja najveći rizik po zdravlje stanovništva i takvi lekovi se uzorkuju iz apoteka. Radi se njihova potpuna laboratorijska kontrola, jer želimo da dokažemo da lek u maloprodaji ima ista svojstva koja je imao i u momentu kada je bio registrovan – kaže Šipetićeva.

Privid je da se falsifikuju lekovi za ozbiljne bolesti, jer se, prema rečima Tatjane Šipetić, falsifikuje čak i Paracetamol, a veliki deo među falsifikatima zauzimaju lekovi za erektivnu disfunkciju, posebno Vijagra i Cijalis. 

– U Evropi su u jednom od lekova za potenciju pronašli glibunklamid, supstancu koja se koristi za sniženje nivoa šećera u krvi. Ta supstanca je nanela veliku štetu pacijentima, jer se u tom leku nalazila u velikim količinama, a ne bi smelo tu ni da je bude. Ta prevara je, na sreću, otkrivena, a u suprotnom je mogla imati teške posledice. Falsifikatori ne brinu o zdravlju pacijenata, brinu samo o svojoj zaradi – zaključuje Šipetićeva. 

Leave a Comment