Intervju

Doc. dr Ana Mitrović-Jovanović, načelnica Preoperativnog odeljenja GAK Narodni front

Kontracepcija nije tabu

Mladi se o seksualnom zdravlju informišu na internetu i u medijima, a stupaju u seksualne odnose ne znajući osnovne stvari. Edukacija počinje u porodici, ali i društvo ima obavezu da u obrazovnom sistemu prati tu temu važnu za život mladih ljudi koji tek stasavaju. Mladi bi morali da znaju da ih kontracepcija štiti za godine kad budu želeli da postanu roditelji i kakve mogu biti posledice abortusa
Ne postoje precizni podaci o tome koliko se godišnje abortusa obavi u Srbiji, ali se pretpostavlja da oko tri hiljade devojaka, uzrasta od petnaest do devetnaest godina, nasilno prekine trudnoću svake godine. U svakom odeljenju četvrtog razreda srednje škole jedna devojka imala je abortus. Među devojkama uzrasta od 20 do 24 godine koje su u stabilnoj vezi, tek svaka deveta koristi neki vid kontracepcije.  Rezultati nedavno završenog popisa stanovništva u Srbiji potvrdili su da nas je sve manje. U našoj zemlji živi sve više starih ljudi i ta tendencija će se nastaviti. Zakoni ne podstiču rađanje, porezi na sve proizvode za decu veoma su visoki, a stanovništvo nije obrazovano o reproduktivnom zdravlju. Zašto je to tako, u čemu je značaj kontracepcije i kako poboljšati trenutno stanje, govori docent dr Ana Mitrović-Jovanović, načelnica Preoperativnog odeljenja GAK Narodni front i predsednica Udruženja za reproduktivno zdravlje.

Zašto su svi ovi podaci kod nas tako poražavajući? Zašto naše žene, naročito mlade, nedovoljno koriste kontraceptivna sredstva? – Adolescentkinje ne koriste pilule jer ih niko nije naučio kako to da rade. Podržavam ideju da pilule za kontracepciju budu na listi lekova čije izdavanje finansira Fond, ali čak i onda kad su bile na listi, nisu korišćene onoliko koliko bi trebalo. S druge strane, abortusi su u Srbiji najčešći među ženama koje su već u braku. Nema tačnih podataka o tome, ali se pretpostavlja da je reč o 90/1000 žena u reproduktivnom periodu.

Podaci govore da se poslednjih godina broj abortusa smanjuje. Kako je to postignuto?

– To, nažalost, nije posledica dobrog rada već činjenice da smo stara nacija. Prosek starosti žene u Srbiji je oko 40 godina, tako da su one prirodno manje plodne. Najveći broj abortusa je među ženama koje su u braku i već imaju jedno dete, što je veoma loše. To znači da ih ili država ne podržava da rode ili mi ginekolozi posle porođaja ne razgovaramo s njima i ne predlažemo im odgovarajuću vrstu kontracepcije.

Šta je odgovarajuća kontracepcija?

– Nje zapravo nema, jer nije svaki preparat podjednako dobar za svaku pacijentkinju. Potrebno je uzeti u obzir životnu dob jer su velike razlike između adolescentkinje i žene starije od 35 godina. Mora i te kako da se uzima u obzir i lična i porodična anamneza, tj. da se iz medicinske istorije pacijentkinje proceni koja je metoda najbezbednija i najprihvatljivija. Na to treba dodati želje i očekivanja pacijentkinja. Na primer, ako je žena zaboravna, za nju kontraceptivne pilule neće biti dobra metoda. Pošto su to hormonski preparati, pacijentkinja koja zaboravlja da popije pilulu kompromituje hormonsku metodu i remeti hormonski status. Izbor zavisi i od toga da li pacijentkinja ima obilne menstruacije, pa želi to da reši, da li uskoro planira trudnoću… Razne su želje i potrebe.

Hormonske pilule kod nas su dugo na lošem glasu. Šta je razlog i kako se boriti protiv toga?

– Dugo godina su vladali strahovi i predrasude u vezi s pilulom. Ukoliko se u novinama napiše nešto negativno, to ima veliki uticaj jer određuje javno mnjenje. Lekari posumnjaju i obeshrabre se. Mnogo je urađeno na edukaciji ginekologa i to smatram velikim uspehom, jer sad su i oni sigurniji i lakše se odlučuju da prepišu hormonsku kontracepciju. Na tržištu ima mnogo pilula. To je kombinovana estrogensko–progesteronska kontracepcija. Pilule su niskodozne. Ukoliko procenimo da je neko kandidat za pilule, to znači da su one bezbedne i pouzdane. Po pravilu, pilule bi trebalo da budu izabrana metoda za adolescentkinje, a kod nas ih ta grupa najmanje koristi.

Učestvovali ste u osnivanju sajta www.21dan.com na kome tim stručnjaka, lekara i specijalista ginekologa mladima u Srbiji objašnjava sve o kontracepciji, neželjenoj trudnoći, polno prenosivim bolestima. Zbog čega ste se odlučili na to i kakav je odziv? 

– Nisu devojke krive ako im ni u porodici ni u školi niko ništa ne priča. Jedan od osnovnih problema kod nas jeste to što u školama ne postoji predmet koji se bavi zdravljem. Zbog toga se mladi o seksualnom zdravlju informišu na internetu i u medijima. Na sajt se uglavnom javljaju devojke, a postavljaju i pitanja tipa da li može da se zatrudni preko veša ili putem oralnog seksa. Mladi stupaju u seksualne odnose ne znajući osnovne stvari. Kad bi znali sve o tome, kasnije bi stupali u seksualne odnose. Naše Udruženje za reproduktivno zdravlje postoji šest godina i okupilo je nekoliko entuzijasta, mi to radimo volonterski. Otkako postojimo, napravili smo taj sajt, organizovali brojna predavanja, javne tribine, vršnjačke edukacije, ali u svemu tome važan je kontinuitet. Jedna generacija prođe, morate nastaviti da obrazujete i sledeću.  

Dosta se pričalo i pisalo o tome da žene starije od 35 godina ne bi trebalo da koriste pilulu. Kakav je vaš stav prema tome?

– Ako su žene starije od 35 godina zdrave i nemaju opterećenu anamnezu, što znači da u familiji nije bilo tromboembolijskih bolesti, infarkta, moždanih udara, naprasne smrti u životnoj dobi ispod 50 godina, onda niskodozna pilula predstavlja dobar metod. Međutim, osoba koja koristi pilulu posle 35. godine ne bi smela da je pušač, jer pušenje i upotreba hormona uvek, a naročito kod žena starijih od 35 godina, povećava rizik od neželjenih dejstava hormona.

Pomenuli smo pilule koje su deo redovne kontracepcije. Pre nekoliko godina kod nas su se pojavile i pilule za urgentnu kontracepciju i izazvale dosta diskusija u javnosti, čak i među stručnjacima. Koliko je ta vrsta kontracepcije bezbedna i šta mislite o tome što se jedna od tih pilula izdaje bez recepta? 

– Što se tiče urgentne kontracepcije, to je izuzetno dobra metoda, ali kako joj ime kaže, samo i isključivo za urgentne situacije, kada je neka od metoda redovne kontracepcije zakazala. Ta pilula nije toliko efikasna kao redovna kontracepcija. Njena efikasnost zavisi od vremena korišćenja – što se pre popije, to je efikasnija. Kod nas postoje dve vrste pilula, jedna se koristi u prva 72 sata i može se dobiti bez lekarskog recepta. To je dobro jer je efikasnija što se pre popije. Može se koristiti više puta mesečno i često ne daje značajne neželjene efekte kao što je mučnina ili pojačano krvarenje. Ženama koje imaju nezaštićene odnose i potrebu da uzimaju urgentnu kontracepciju više puta mesečno, savetujem da obavezno posete ginekologa koji će im prepisati redovnu i sigurnu kontracepciju, a ne da iz meseca u mesec koriste urgentnu. Od skoro na našem tržištu postoji i druga pilula koja ide na lekarski recept, može da se koristi maksimalno jednom mesečno i efikasna je prvih pet dana posle nezaštićenog odnosa.

Tokom razgovora s apotekarima često čujemo da takav vid kontracepcije devojke kupuju kao da su bombone, naročito u apotekama koje rade cele noći. Budući da se izdaje bez recepta, kako apotekari treba da reaguju? 

– Ovde je upravo uloga apotekara koji izdaje pilulu bez recepta velika. Smatram da bi trebalo da preporuče tu vrstu kontracepcije, ali i da upozore devojke da je potrebno da se jave ginekologu s kojim će se dogovoriti za pravi metod redovne kontracepcije. Ipak, mnogo je bolje popiti urgentnu kontracepciju nego završiti na abortusu. Smatram i da apotekar treba da kaže pacijentkinji da urgentna kontracepcija ne pruža potpunu zaštitu.

Osim pilula, na tržištu postoji i spirala. Kome je ona namenjena?

– Spirala je takođe jedan od odličnih vidova kontracepcije. Postoje dve vrste, s progesteronom i bakarne. Spirala je odlično rešenje za žene koje su u braku. Koristi se i u terapijske svrhe kod žena s obilnim menstruacijama, krvarenjima, posebno u perimenopauzi, kod žena kod kojih su urađene eksplorativne kiretaže, nekada i više njih u želji da se spreče neredovna, obilna krvarenja koja žene uvode u anemiju. Aplikacija intrauterinog sistema s progesteronom u 4/5 slučajeva biva terapija izbora. Budući da progesteron deluje lokalno, vrši direktnu atrofiju sluzokože materice (to je trenutna atrofija), što za rezultat ima stvaranje izuzetno oskudnih menstrualnih krvarenja. Povoljan efekat u maloj karlici deluje i kod pacijentkinja s bolnim menstruacijama, kao i kod pacijentkinja s endrometriozom. Efikasnost ove vrste spirale gotovo je identična sterilizaciji, s tim što je metoda reverzibilna, po vađenju spirale žena je već u toku sledećeg ciklusa fertilno sposobna.

Zbog čega su kod nas žene spremnije na abortus nego na hormonsku kontracepciju?

– Ne znam. Mi smo tradicionalna sredina i smatra se da poštena devojka nema šta da traži kod ginekologa, osim kad je već zatrudnela. Ima žena koje dođu, obave kiretažu i vrate se na posao. Postoje i one koje su imale i po petnaest abortusa. I mi ginekolozi snosimo deo krivice što ne razgovaramo s pacijentkinjama i ne ukazujemo im na sve moguće komplikacije. Posledice abortusa mogu biti trenutne u toku same intervencije: povrede, krvarenja, infekcije i odložena, kao zaostatak dela tkiva trudnoće, sekundarna infekcija, krvarenje koje zahteva reintervenciju, stvaranje Ašermanovog sindroma, neplodnost i smrtni ishod. Intervencija može da prođe savršeno, ali kad posle pet godina želite trudnoću, ne možete da zatrudnite. Posebno je opasno prekidanje prve trudnoće.

Kako, po vašem mišljenju, može da se reši problem nekorišćenja kontracepcije i prevelikog broja abortusa? Kod nas se često kontracepcija vezuje za belu kugu, a da li je stvarno tako? 

– Promene u društvu moraju da budu svuda, u porodici, u zdravstvu, svi i svuda moraju da učestvuju. Mladi najčešće u paru neće da koriste kondom ili ga koriste povremeno, a morali bi znati da ih kondom i najčešće pilula štite za godine kad budu želeli da postanu roditelji. Edukacija počinje u porodici, ali i društvo ima obavezu da u obrazovnom sistemu i medijima proprati tu temu važnu za život mladih ljudi koji tek stasavaju. Ne smeju devojke da znaju više o tašnama nego o kontracepciji. Često mladići kupuju urgentnu kontracepciju u apoteci jer je devojke sramota da uđu i da je zatraže, što znači da bi edukacija morala da obuhvati i dečake i devojčice. Kao udruženju, cilj nam je da odemo u škole, na fakultete. Od početka rada imali smo podršku Ministarstva zdravlja, a u više navrata kontaktirali smo i s Ministarstvom prosvete. Nažalost, oni to nisu prepoznali kao važno, pa nam nikada nisu pismeno odgovorili. Usmeno jesu – da deca imaju dovoljno obrazovanja. Danas omladina zahvaljujući internetu i dostupnosti informacija ima više saznanja, ali ne i znanja, i tu je veliki problem. Ne mogu biti prepušteni internetu i časopisima kao jedinom izvoru. Ovo više nije tabu zahvaljujući medijima, ali zdravstveno obrazovanje još nismo podigli na nivo koji bi podrazumevao odgovarajuću seksualnu edukaciju i znanje o tome kako se zaštititi ne samo od neželjene trudnoće već i od polno prenosivih bolesti. Moja misija je da znanje i zdravlje budu dostupni svakoj osobi na teritoriji Srbije, a ne da budu privilegija kruga dvojke.