Aktuelnosti

Kašice

Industrijski spremljeni spanać, cvekla ili šargarepa pogodniji su za decu jer ne sadrže mnogo nitrita kao oni spremljeni kod kuće koji mogu dovesti do sindroma „plave bebe“. S druge strane, kašice pripremljene kod kuće su svežije, bez konzervansa i drugih dodataka

 

Pre razvoja industrijskog doba hrana za bebe spravljana je kod kuće, a u većini kultura sastojala se od sitno mlevene pšenice, pirinča ili ječma, pomešanih s nekom tečnošću.

Gotova, industrijski spremljena hrana za bebe pojavila se tek razvojem evropske industrijske revolucije. Prvu takvu hranu smislili su eksperti nutricionisti koji su je spravljali u savremenim manufakturama sredinom XIX veka. Najpre su se pravile zamene za majčino mleko, a onda se ta vrsta proizvodnje toliko razvila da su se već dvadesetih godina XX veka u prodavnicama mogle kupiti kašice od žitarica, voća ili povrća. Proizvođači su ih reklamirali kao moderne i tvrdili da su superiornije od onih pravljenih kod kuće. I tada je, kao i danas, to pitanje izazivalo kontroverzne reakcije. Saznanja i mišljenja pedijatara, nutricionista i ostalih stručnjaka o hrani za bebe menjala su se tokom godina.

Ranije se na gotovu hranu za bebe gledalo kao na olakšicu za roditelje, a danas je postala uobičajena, gotovo obavezna. Veoma često, naročito na Zapadu, odojče jede samo industrijski spremljenu hranu umesto domaće. U SAD-u postoji toliko veliki izbor gotovih kašica da je postalo socijalno prihvatljivo decu hraniti samo iz tegle ili konzerve.

Komercijalne kašice za bebe mnogo su obrađene i nisu sveže kao hrana spremljena kod kuće. Na primer, komercijalnim kašicama rok trajanja je oko godinu dana, dok je svežoj kućnoj varijanti mnogo kraći. Osim toga, gotove kašice često sadrže aditive, šećer ili so.

Najviše nedoumica oko ishrane gotovim kašicama postoji zbog epidemije preterane težine koja je zahvatila zapadni svet. Ako dete počne da uzima kašice, može smanjiti uzimanje mleka, koje je najbolja ishrana jer u njemu ima svega što je detetu potrebno. Mleko nikad ne može dovesti do preuhranjenosti, dok kašice mogu.

Sa druge strane, gotove kašice obezbeđuju gvožđe i minerale i različite su konzistencije za različite uzraste odojčadi. Industrijski spremljeni spanać, cvekla ili šargarepa pogodniji su za decu jer ne sadrže mnogo nitrita kao oni spremljeni kod kuće koji mogu dovesti do sindroma „plave bebe“.

– Ipak, svakom detetu treba prilaziti individualno. Najbolja mama je ona koja ima vremena za dete i koja je dobro raspoložena, a ako će joj kašice pomoći u tome da se više posveti detetu, onda ih ne treba odbacivati. Majka mora da organizuje svoj život, da svom detetu posveti vreme, da bude raspoložena kad ga uzme u ruke. Ponekad su mame opsednute hranom i ceo odnos sa detetom zasnovan je na tome. Ne treba preterivati i u svemu treba pronaći meru – smatra dr Dobrosavka Paunović-Roki, specijalista pedijatrije iz Doma zdravlja Dr Ristić, koja se već trideset godina bavi tim poslom.

Od ličnog stava roditelja zavisi da li će odojče jesti gotovu kašicu ili onu spravljenu kod kuće. Dr Paunović-Roki smatra da domaća hrana ima prednost jer ne sadrži konzervanse i aditive.

– Uvek treba imati na umu da se svaka nova namirnica uvodi pojedinačno, na tri-četiri dana, što znači u proseku dve namirnice nedeljno, da bi moglo da se kontroliše da li je beba alergična na neku vrstu hrane. Treba početi sa cerealijama, i to najbolje neutralnim pirinčanim i kukuruznim kašicama, a zatim postepeno uvoditi ovsene i ječmene. Pšenične kašice uvode se kad odojče napuni osam meseci. Što se tiče voća i povrća, stručnjaci se ne slažu s čim prvo treba početi, ali se u svakom slučaju treba držati jabuka, banana, krompira, tikve – objašnjava dr Paunović-Roki.

Veoma je važno, smatra ona, da se u početku ne daju kombinovane kašice. Svakoj hranljivoj materiji mora se ostaviti nekoliko dana da bi se videlo da li je dete možda alergično na neki sastojak. Zato mu treba davati kašicu napravljenu od jednog sastojka (banane, jabuke), a ne mešano.

– Roditelji koji odaberu komercijalnu hranu za svoje dete, pri kupovini bi obavezno trebalo da pogledaju datum do kojeg je kašica upotrebljiva. Isto tako, teglica spolja mora da bude čista. Pažljivo treba pročitati i tabelu sa navedenim sastojcima. Najbolji izbor je kašica sa jednim sastojkom, ili sa malim brojem sastojaka. Kada je u pitanju jednokomponentna kašica, bolja je ona sa više kalorija, jer to znači više kvalitetnih sastojaka po jedinici težine. Ako se uzimaju kombinovane kašice, bolje su one bez sredstava za zgušnjavanje. Trebalo bi izbegavati kašice sa dodatkom šećera i soli. Za bebu stariju od šest meseci uzeti kašicu sa sastojcima grublje strukture, da bi se podstaklo žvakanje – objašnjava za Pharma network prim. dr Jasminka Komnenović, specijalista pedijatrije i specijalista ishrane iz Ordinacije dr Komnenović.

Veoma je važno i kako postupamo s namirnicama posle kupovine. Kutije sa žitaricama trebalo bi staviti na suvo mesto, neotvorene teglice držati na sobnoj temperaturi, a teglice koje su otvorene staviti u frižider odmah po otvaranju.

– Kašica može da se jede iz teglice pod uslovom da beba pojede celu sadržinu. U suprotnom, nikako ne ostavljati ostatak hrane u teglici jer enzimi i bakterije iz bebine pljuvačke kontaminiraju hranu i ona može da se pokvari. Zato iz teglice treba uzeti onu količinu koju će odojče pojesti za obrok, a ostatak staviti u frižider. To znači da ako roditelji bebu hrane direktno iz teglice, nepojeden ostatak obavezno treba baciti. Inače, kašica se ne sme podgrevati u mikrotalasnoj pećnici – naglašava dr Komnenović.

Kašice koje sadrže prirodne konzervanse, kiseline ili šećer duže ostaju sveže od hiperproteinskih. To znači da kašica od voća, naročito od jabuke i breskve, može da ostane sveža tri-četiri dana. Proteinska hrana, odnosno kašica s mesom, brže se razgrađuje, pa je treba iskoristiti u roku od dva dana. Povrće je takođe podložno razgradnji vitamina i invaziji mikroba, te i njega treba potrošiti za dva dana.

– To ne znači da će se beba razboleti ako dva dana jede hranu iz iste teglice već takva hrana neće imati istu nutritivnu vrednost i veća je mogućnost za rast štetnih bakterija – objašnjava dr Komnenović.

U svakom slučaju, kada govorimo o ishrani beba, uvek treba ponoviti da je majčino mleko najbolja ishrana, a Svetska zdravstvena organizacija preporučuje optimalno dojenje do druge godine deteta.

– Istraživanja su pokazala da bebe koje su sisale, kasnije manje obolevaju od arterioskleroze, imunološki sistem im je jači, psihički su zdravije, a ta psihička snaga koju dobiju postaje kapital za ceo život. Creva odojčeta tek od četvrtog, a najčešće oko šestog meseca, mogu da vare hranu, iskoriste hranljive materije i viškove eliminišu iz organizma, tako da pre tog perioda nema svrhe davati mu bilo šta drugo osim mleka. Kašice treba davati kad dete počne samostalno da sedi – kaže dr Paunović-Roki.

Prema njenom mišljenju, majčino mleko je idealna hrana za odojče zbog sastava i odnosa hranljivih materija (šećera, masti i belančevina), zbog sadržaja oligoelemenata i vitamina. Veoma su retke situacije kada je neophodno da se u uzrastu do šest meseci majčino mleko zameni nemlečnim namirnicama.

– Majke često vole da daju supe, čajeve, pudinge, ali to nije dobra navika i treba ih izbegavati u celoj prvoj godini života deteta. Time se „zauzima mesto“ korisnim materijama iz mleka, smanjuje resorpcija gvožđa i unosi manje kvalitetan šećer – objašnjava dr Paunović-Roki.