Aktuelnosti

Kašalj kod dece

Nije svaki kašalj isti

Kašalj može biti akutan i hroničan, suv, iritirajući ili produktivan, kojim se izbacuje sekret. Akutni kašalj najbolje je lečiti tradicionalno, toplim, zaslađenim napicima, oblozima i inhalacijom. Lečenje hroničnog kašlja često je dugotrajno i neizvesno, a u većini slučajeva koriste se antihistaminici

Kašalj predstavlja jedan od najuobičajenijih simptoma dečjih bolesti. Iako dete koje kašlje može da zvuči kao da je veoma bolesno, obično kašalj nije znak ozbiljnog stanja. Kašljanje je, u stvari, zdrav i važan refleks koji pomaže pri zaštiti disajnih puteva u grlu i grudima. Ponekad dečji kašalj može biti ozbiljan, pa je zato preporučljivo posetiti lekara. Ali, kako razlikovati zdrav kašalj od onog koji je znak bolesti?

– Kašalj po kvalitetu može biti suv, nadražajni, iritirajući, naporan, ili produktivan, kojim se eliminiše višak sekreta iz disajnih puteva. Kašalj može biti akutan i trajati dve-tri nedelje, najčešće postinfektivni, ili hronični, koji traje duže od tri nedelje. U narodu postoji dobar izraz „zdravo kašljanje”. Takav kašalj ne treba sprečavati jer on predstavlja odbranu organizma i njime se izbacuje sekret. Čak ga treba i stimulisati – objašnjava dr Irena Kostić, pedijatar u Domu zdravlja Vračar.

Akutni kašalj

Akutni kašalj, neproduktivni, suv i dosadan, izuzetno retko može da se sprečava lekovima na bazi kodeina – centralno sprečavanje kašlja. Takva terapija može da traje samo nekoliko dana i samo kad je neophodno. Bolje je, prema rečima dr Kostić, akutni kašalj suzbijati metodama tradicionalne medicine.

– Topli, zaslađeni napici veoma su dobri, kao i tople obloge na grudima, jer se tako smiruje provokacija centra za kašalj. Inhalacija mentolom (ne sme kode dece mlađe od dve godine), na primer nanom ili bosiljkom, takođe je poželjna i bolja od inhalacije kamilicom, koja liči na ambroziju, pa može izazvati alergiju – kaže dr Kostić.

Biljni sirupi i inhalacije biljnim čajevima nose rizik od alergijske reakcije, što je često razlog zbog kojeg pedijatri izbegavaju da preporuče fitopreparate. Ipak, naša sagovornica smatra da je uvek bolje dati prirodan nego farmaceutski preparat. Kod kašlja pomažu i ekstrakt lista divljeg bršljana, koji je prirodni bronhodilatator. Ona dodaje da se kašlja ne treba bojati pod uslovom da je zdrav.

Lekovi za sprečavanje kašlja na bazi kodeina koji deluju na centar za kašalj nisu poželjni protiv kašlja sa sekretom jer ga zaustavljaju. Antitufici i lekovi tog tipa na bazi kodeina mogu se davati samo kod napornog suvog kašlja koji remeti dete u snu ili ako dete ne može da jede.

– Ozbiljan kašalj nije onaj koji ima desetak epizoda u toku dana, koji ne budi dete noću. Kašalj po ustajanju, uveče pred spavanje ili tokom prvih sat vremena sna, u najčešćem slučaju je kašalj od postnazalnog slivanja – kaže dr Kostić.

Taj kašalj leči se tretiranjem uzroka sekreta, što je najčešće postnazalno slivanje sekreta iz gornjih disajnih puteva, odnosno iz hronično zapaljenih sinusa, nosne sluznice, adenoida koje refleksno aktivira larinks. Kašalj tada sprečava slivanje sekreta u pluća i to je odbrambeni mehanizam organizma. Sekret mobilisan kašljem deca progutaju pošto do pete godine nemaju refleks da ga ispljunu. Progutani sekret često dovodi do povraćanja pri kašlju, lošeg apetita, bola u grudima i promuklosti.

Hronični kašalj

Osim akutnog, postoji i hronični kašalj. Deca s hroničnim kašljem uglavnom imaju povišenu bronhijalnu reaktivnost, ali se ona, po prestanku kašlja, normalizuje, što znači da je hronični kašalj na neki način normalna pojava u detinjstvu i ima dobru prognozu. Ako je neuobičajeno izražen ili neprijatan, moraju se potražiti njegovi uzroci. Uzroci kašlja mogu se podeliti na one kod dece bez organskih oboljenja pluća (najčešći astmatski, postnazalno slivanje sekreta) i na one kod dece koja imaju hroničnu plućnu bolest (cistična fibroza, imunodeficijencije, strana tela u disajnim putevima…).

– Kad se leči hronični kašalj, potrebno je mobilisati sekret i olakšati njegovo iskašljavanje, izbegavati iritantne faktore iz spoljašnje sredine kao što su duvanski dim, magla, smog, hladan vazduh, jaki mirisi, i uraditi supresiju stimulacije receptora za kašalj. Treba delovati na uzročnike kašlja, pa se često koriste lekovi tipa anihistaminika. Po mom mišljenju, bolji su oni starije generacije koji imaju i sedativno dejstvo. Osim antihistaminika, koriste se i inhalacioni i nazalni kortikosteroidi, lekovi koji deluju kao imunomodulatori – objašnjava dr Kostić.

Lečenje hroničnog kašlja uglavnom je neizvesno i dugotrajno. Može trajati od tri do šest meseci, nekad i duže. Kada nema dobrog odgovora na primenjenu terapiju, uglavnom se mora spovesti dodatno ispitivanje.

Svakako bi još trebalo napomenuti da deca reaguju na iritanse kojih u gradu ima veoma mnogo. I kandida može prouzrokovati kašalj koji je suv, naporan i plitak. Deca noću kašlju i zbog gastroezofagusnog refluksa, a kašalj može biti i psihogen, pa postane tik.

– Najveći broj dece s hroničnim kašljem ima dobru prognozu i često je lečenje opasnije od bolesti od koje se leči. Ne treba ga suzbijati po svaku cenu – zaključuje dr Irena Kostić.