Ostale Teme

Endoskopija: da ili ne?


Za poslednjih 20 godina u Srbiji se broj endoskopskih zahvata u Kliničkom centru Srbije smanjio sa više od 3.000 na 1.000. U isto vreme povećan je broj kolonoskopija sa oko 1.000 na oko 3.000. To je omogućilo otkriće da Helicobacter pylori dovodi do nastanka čira na želucu i njegovo lečenje bez potrebe da se obave gastroskopski zahvati.

 

Endoskopija se radi na prazan stomak i nema neke posebne pripreme pacijenta za to osim iscrpnog informativnog razgovora s lekarom pred zahvat. To nije invazivan zahvat i relativno je lak, ali njemu treba da prethodi detaljan pregled pacijenta čiji će rezultati dati dovoljno povoda da se za dijagnostikovanje koristi endoskopija. Sam zahtev je brz, neškodljiv, i radi se s lokalnom anestezijom – objašnjava za Pharma network prof. dr Tomica Milosavljević, savetnik.

Dr Milosavljević dodaje da postoji mogućnost da bez obzira na sve mere predostrožnosti jedan od 10.000 pacijenata ima komplikacije tokom endoskopskog zahvata, ali da se to događa onima koji imaju još neku bolest koja nije detektovana ili za koju lekar ne zna. 

– Da bi se takvi slučajevi izbegli, još 2001. godine donet je Priručnik u kome su do detalja propisane informacije s kojima lekar treba da upozna pacijenta pre endoskopskog pregleda, način pripreme pacijenta, detaljna obaveštenja o koristima i potencijalnim štetama zahvata. Osim pacijenta, nakon što mu se sve navedeno detaljno objasni, taj priručnik potpisuju i ordinirajući lekar i medicinska sestra koja treba da dezinfikuje aparat po evropskim standardima – objašnjava prof. dr Milosavljević. 

Procedura lečenja je takva da se onim pacijentima za koje se sumnja da imaju ulkus prvo radi test na Helicobacter pylori. Ako se utvrdi njegovo postojanje u organizmu, pristupa se lečenju bez endoskopskog zahvata. Tek ako to lečenje ne da rezultate, lekar treba da uz pristanak pacijenta odluči da primeni gastroskopiju. 

– Endoskopija nosi mali rizik, ali je najvažnije da se pre nego što pristupi tom zahvatu lekar zapita da li će posle obavljenog pregleda znati više o stanju pacijenta i načinu kako da mu pomogne. Kada kod pacijenta postoji ozbiljan poremećaj u zgrušavanju krvi, kada on ima neku ozbiljnu srčanu manu zbog koje anestezija donosi opasnost ili kada postoji krajnja nezainteresovanost pacijenta, endoskopski pregled ne treba raditi – objašnjava prof. dr Milosavljević.

Na endoskopske preglede podjednako dolaze muškarci i žene. Kod 60 odsto onih koji urade endoskopiju otkrije se gastritis, u 20 odsto slučajeva dijagnoza je čir, a 15 odsto pacijenata ima refluksni gastritis.

– Za poslednjih 20 godina broj malignih oboljenja gornjih gastro organa smanjen je za 25 odsto. Zbog promena načina ishrane stanovništva u poslednjih 20 godina i primene novih metoda lečenja, procenjuje se da će za sledećih 20 godina sadašnji broj obolelih biti prepolovljen. Tako je i u razvijenim zemljama i to je jedini oblik malignog oboljenja koji se smanjuje – kaže dr Milosavljević.

Kolegama prof. dr Milosavljević savetuje da i kod endoskopskog kao i kod drugih vrsta pregleda procene zbog čega je taj pregled potreban. 

Lekar mora da ima jasan stav šta je indikacija za pregled i da li će rezultati do kojih dođe promeniti dijagnozu i pomoći da se odredi bolja terapija. Ako je lekar u to siguran, endoskopiju treba raditi, a ako nije, bolje je da se odustane od toga.

Leave a Comment