Svet

Dubinsko sekvenciranje ebole pokazalo da je razvoj virusa mogao biti sprečen

DNK analiza virusa ebole, koji je ubio više od 11.000 ljudi, pretežno na zapadu Afrike, pokazala je da bi širenje tog virusa najverovatnije moglo da bude zaustavljeno, samo da je reagovano mesec dana ranije, istakli u stručnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Istraživača iz SZO i nekoliko relevantnih laboratorija širom sveta, sa ciljem da trasiraju razvoj virusa ebole, koristili su tehniku takozvanog dubokog sekvenciranja kako bi identifikovali rutu širenja virusa. Svoja saznanja objavili su u stručnom časopisu Nature, a podatke do kojih su došli planiraju da iskoriste za prevenciju i sprečavanje sličnih epidemija u budućnosti. Imajući u vidu da je smrtonosni virus ebole pogodio više od 27.000 ljudi, od kojih je više od 11.000 i usmrtio, podaci do kojih je došao globalni tim naučnika od velikog su značaja.

Istraživanje je pokazalo da je prvi slučaj ebole zabeležen kod dvogodišnjeg dečaka iz Gvineje, koji je zaražen u decembru 2013. godine, nakon kontakta sa zaraženim slepim mišem. To poreklo zaraze bilo je identifikovano tek u decembru 2014, a virus se u međuvremenu raširio u Sijera Leone, Liberiju i druge zemlje. Poreklo prvih virusa u svakoj od zemalja, navode stručnjaci, nije poznato i zasniva se na epidemiološkim analizama, a do sada je pronađeno više različitih linija razvoja ovog virusa. 

Genetski kod iz 179 uzoraka ebole analizirala je Evropska mobilna laboratorija, smeštena u Gvineji za vreme epidemije. Rezultati su pokazali da je smrtonosni virus iz Gvineje u Sijera Leone prešao u aprilu 2014, a zatim su porekla virusa počela da se mešaju, pokazujući u septembru i oktobru potpuno nove, mutirane verzije virusa. U Gvineji je virus počeo da izumire na proleće 2014, ali se već u junu vratio, i to još jači i agresivniji. 

– Prvobitno zaustavljanje širenja virusa skoro da je u potpunosti uspelo. Da smo se našli na licu mesta u februaru 2014, umesto u martu, mogli bismo da sprečimo drugi nalet virusa u Gvineji. Spasili bismo mnoge živote, ali i veliki broj pacijenata poštedeli muka zbog zaraze ebolom – istakao je za britanski Guardian Majls Kerol, vođa istraživačkog tima mikrobiologa iz organizacije Public Health England.

Kerol je dodao i da lekcije naučene iz ove tragedije treba pametno da budu upotrebljene za brže reagovanje i sprečavanje sličnih epidemija u budućnosti.

Leave a Comment