Portret

Dobar lekarski tim je ključ napretka

Profesor doktor Biljana Mihaljević svoj profesionalni život posvetila je izučavanju limfoma, a na čelu Hematološke klinike Kliničkog centra Srbije nalazi se četiri godine. Vođena altruizmom i filantropijom, ohrabrena činjenicom da je izlečenje ove vrste maligniteta moguće kod velikog broja bolesnika, u misiji da edukuje mlade lekare i kolege da se limfom dijagnostikuje i leči na pravilan način i po svetskim standardima, doktorka Mihaljević skoro tri decenije radi s najtežim bolesnicima.

 

Ljubav prema medicini i pomaganju ljudima kada im je zdravlje ugroženo nasledila je u porodici u kojoj stasava treća generacija lekara.

– Potičem iz doktorske porodice i od malih nogu slušala sam o problemima vezanim za medicinu. Moj otac prof. dr Svetislav Kostić bio je direktor Dečje klinike u Tiršovoj i dekan Medicinskog fakulteta, moj brat je čuveni doktor Vladimir Kostić s neurologije i najmlađi akademik. Nije bilo dileme kada je došlo vreme da odlučim šta će biti moj budući poziv. Naša deca su takođe lekari, moja ćerka specijalizira psihijatriju, kao i bratovljev sin, a moj sin studira medicinu. Ovo je treća generacija lekara u našoj porodici i ja sam na tu činjenicu posebno ponosna, pogotovo što smo odabrali da radimo s najtežim pacijentima, a to su maligni i duševni bolesnici – priča naša sagovornica.

Interna medicina bila je njena želja jer se smatra kraljicom medicinskih nauka, a u toj oblasti posebno ju je zanimala onko-hematologija, tj. oblast koja se zove limfomi. Gotovo tri decenije posvećena je toj oblasti i izučavanju limfoma.

– Znate, posao s malignim bolesnicima ne može da radi svako, morate da budete filantrop i altruista, da ste stručni, sposobni, pa i talentovani da na pravi način priđete najtežim bolesnicima, da racionalno pristupate poslu i onda kada morate da napravite predikcije koje nisu ni lagane ni prijatne. Prelomni trenutak u mojoj karijeri bio je na samom početku, kada sam upisala Medicinski fakultet, a to je činjenica da je tada postavljen kamen temeljac savremene terapije Hočkinsovog ili ne-Hočkinsovog limfoma koji je pokazao da ta oboljenja jesu izlečiva. Ta mogućnost da vi nekoga godinama pratite, kontrolišete, vodite i učestvujete u njegovom ozdravljenju, da mogućnost izlečenja postoji, to je ohrabrujuće za sve lekare. To je, takođe, i veliki podsticaj da produbljujete znanja i istraživanja i pomognete i onim bolesnicima koji možda neće odgovoriti na terapiju – objašnjava doktorka Mihaljević.

Rad u ovoj oblasti medicine i proučavanje limfoma naučili su našu sagovornicu još jednoj važnoj lekciji, a to je da ne postoji razvoj i napredak ukoliko ste sami. Usavršavala se na Royal Marsden Hospital kod čuvenog profesora Daniela Katovskog, kao i u National Cancer Institute u Belinzoni, Lugano, kod profesora Gelminija, gde se uverila da u ovoj oblasti medicine samo timski rad donosi napredak. Otuda i ideja da se 2006. godine osnuje Srpska limfomska grupa sa ciljem da se svi lekari iz manjih i većih centara ujedine kako bi imali pristup najnovijim postulatima dijagnostike i lečenja tog oboljenja. Ova grupa prepoznata je u Evropi i svetu, pa je zahvaljujući tome naša zemlja ravnopravan učesnik u mnogim kliničkim studijama i projektima čiji su inicijatori međunarodni centri.

Naučena da je tim najvažniji, doktorka Mihaljević uložila je mnogo truda i rada na jačanju svog tima na Hematološkoj klinici. Taj tim danas čini desetak lekara zaposlenih na odeljenju za limfome koje broji tri jedinice – jedinicu intenzivne terapije, jedinicu za visokodoznu terapiju i transplantacijsku potporu i jedinicu za multiplinijelu.

Ohrabrujuće u ovako teškom poslu jeste to što profesorka Mihaljević može da sagleda koliko je svetska medicina napredovala u lečenju ove bolesti.

– Kada sam upisala Medicinski fakultet, stidljivo su počeli da se pojavljuju protokoli za lečenje limfoma. Bilo je raznih pokušaja tokom godina, išlo se na kombinaciju četiri citostatika, pa su im se dodavala još dva, pa četiri, pa šest, ali se pokazalo da broj lekova ne utiče presudno na tok lečenja. Tokom osamdesetih godina u San Dijegu učinjen je revolucionarni napredak na lečenju folikularnog limfoma kada je primenjena prva ciljana terapija za lečenje limfoma. Radilo se o monoklonskom antitelu koje je zaista u kombinaciji s citostaticima započelo revoluciju u lečenju limfoma. Od tada do danas mi smo svedoci novih terapijskih mogućnosti koje su zasnovane na ciljanju terapije na otkrivenim specifičnim molekulima odgovornim za patogenezu bolesti, a sve više rasvetljavani kroz metod molekularne biologije. Tako danas imamo nekoliko monoklonskih antitela i druge biološke terapije koje su procenat izlečenja podigle na značajan nivo, i danas pojedine limfome tretiramo kao hronične, ali izlečive bolesti – objašnjava doktorka Mihaljević.

Naša sagovornica ima ambiciozne planove, a jedan od njih jeste da u sklopu klinike oformi centar za limfome koji bi podrazumevao multidisciplinarnu saradnju hematologa s hirurzima, radioterapeutima, epidemiolozima, psihijatrima i lekarima fizikalne medicine kako bi se pristup i lečenje bolesnika kompletirali u dijagnostičkom smislu.

– Naš napor je da određene metode koje sad primenjujemo u naučnim radovima i doktorskim disertacijama dokažemo kao validne u svakodnevnoj praksi. Većina naših priznatih lekara nalazi se u komisijama RZZO i predstavlja glas struke. U okviru potreba za racionalizacijom sredstava, mi pokušavamo da sve novitete stavimo na listu RZZO-a, gde stvarno postoji dobra volja za saradnjom i gde se pozitivno odgovara na naše zahteve. Planiramo renoviranje odeljenja, sada postoje 33 postelje za limfome, a plan je podići kapacitet bolnice i za bolesnike kojima treba transplantacija koštane srži sa sadašnje četiri na budućih 15 postelja, a sve u sklopu renoviranja Kliničkog centra – objašnjava naša sagovornica i dodaje:

– Danas mladi lekari, nažalost, nisu zainteresovani za specijalizaciju. Nekada je bila velika čast dobiti specijalizaciju iz interne medicine, a hematologija se smatra elitnom granom u smislu istraživanja terapije. Moderna vremena donela su praktičnu pamet, pa se mladi lekari opredeljuju više za one grane medicine koje mogu da rade u privatnoj praksi i da se istaknu kao pojedinci. Zato mi lekare koji pokažu interesovanje stimulišemo tako što ih odmah šaljemo na međunarodne sastanke i oni brzo postaju deo tima, jer je u ovoj oblasti timski rad sine qua non medicinskog uspeha.

 

Dan Hematološke klinike

– Već pet godina 1. marta obeležavamo Dan klinike, kada zovemo kolege iz struke i naše prijatelje. Obeležavanje ima stručni karakter i svake godine jedno od četiri odeljenja organizuje stručni skup. Prvog marta 2013. godine odeljenja za limfome sa hirurzima iz Prve hirurške i gastroenterolozi organizovaće simpozijum Multidisciplinarni pristup limfomima gastrointestinalnog trakta. U međuvremenu, učestvujemo na regionalnom ekspertskom sastanku na kom pored predavanja pokrećemo i inicijativu za osnivanje Regionalne balkanske limfomske grupe sa zajedničkim registrom obolelih od limfoma, pa će i lekari iz regiona biti naši gosti.

Pokrenuli smo i aprilske sastanke pod nazivom Limfoma forum na kojima učestvuju lekari iz sedam centara iz Beograda. Na nivou klinike organizujemo citološke škole i planiramo da ih ponavljamo na svake dve godine za sve lekare na specijalizaciji i supspecijalizaciji iz interne medicine.

 

Udvostručena incidenca ne-Hočkinsovog limfoma

Činjenica je da je za proteklih 10 godina incidenca ne-Hočkinsovog limfoma udvostručena, što se pripisuje boljoj dijagnostici, ali i većem broju rizika. Pre svega, to su imuno dificijentne bolesti poput HIV-a ili hepatitisa C. Danas postoje i novi otkriveni agensi – helikobakter pilori povezan je s nastankom MALT limfoma. Limfom oka može nastati kao rezultat infekcije Chlamydia psittacci, ujed krpelja može da dovede do limfoma na koži. Danas se i u najozbiljnijim udžbenicima spominju boja za kosu, ishrana mastima, gojaznost, pušenje, izloženost pesticidima kao mogući pokretači bolesti.

– Ogromna sredstva izdvajaju se za istraživanje bazičnih uzroka, kao i u farmakološkoj industriji, a oboleli od limfoma su najmanje dešperatni pacijenti kada su onkološka oboljenja u pitanju. Sprovodimo edukacije u međunarodnim centrima i istraživanja u laboratoriji koju posedujemo. Zadovoljstvo mi je da kažem da je u proteklih 30 godina poseban pomak napravljen u laboratorijskom radu. Klinika za hematologiju ima laboratoriju za citogenetiku, imunofenotipiju, kulturu ćelija, imunohistohemiju, što omogućava ispravnu dijagnozu.

Leave a Comment