Aktuelnosti

Da maminog mleka uvek ima

Svetska zdravstvena organizacija već godinama preporučuje majkama širom sveta da prvih šest meseci odojče isključivo doje kako bi ono dostiglo optimalan rast, razvoj i zdravlje. Posle toga odojčad bi trebalo prihranjivati prikladnom hranom i nastaviti dojenje do druge godine života. Poslednji sistematski izveštaj SZO-a objavljen je 2009. godine. U njemu su predstavljeni rezultati istraživanja razvijenih i nerazvijenih zemalja koji govore u prilog tome da dojenje u prvih šest meseci ima mnogo prednosti nad dojenjem tokom prva tri-četiri meseca koje se kombinuje s dohranjivanjem.

Majčino mleko je bebina prirodna hrana. U početku, tokom prve dve-tri nedelje života, može se dojiti na svaki zahtev bebe, dok ona ne nauči da sisa i dok se podoji ne ustale. Potom će se uspostaviti ritam na tri-četiri sata i to bi trebalo poštovati. Kasnije, najčešće posle mesec dana, beba sama izbacuje prvo kasni noćni podoj, a onda i najraniji jutarnji.

Dojke počinju da stvaraju mleko od dva do pet dana posle porođaja. Prvo mleko koje se stvara u dojkama zove se kolostrum. Gusto je, žućkaste boje i puno zaštitnih i hranljivih sastojaka. Ono podstiče pražnjenje mekonijuma, tj. prve stolice, pa je blagi laksans, a takođe deluje i kao blagi diuretik. Veoma je važno da beba dobije kolostrum jer on sadrži mnogo antitela i odbrambenih ćelija koje će je zaštititi od infekcija.

Sastav mleka u periodu laktacije se menja, na početku je ono vodenasto, zatim postaje gušće i bogato kalorijama, a posle tri nedelje počinje stvaranje zrelog mleka koje je dovoljno da zadovolji sve bebine potrebe za hranom u prvih četiri do šest meseci života.

Iako ima mnoge koristi za ishranu bebe i stvara čvrstu vezu između majke i deteta, dojenje može predstavljati teško iskustvo. Znatan broj majki se prvih nedelja po porođaju susreće s problemom prevelikog nagomilavanja mleka u dojkama. Kad mleko nadođe, neke žene osećaju samo blagu naduvenost dojki, dok su drugima dojke neprijatno nabrekle, teške i tople. Zbog toga je veoma bitno da beba nauči da sisa i dobro isprazni dojku. Time se sprečava zakrčenje mlečnih kanalića, stvaranje grudvica u grudima, a u najgorem slučaju i zapaljenje dojki, tj. mastitis.

Iako bebe posle nekoliko nedelja počinju snažno da „vuku“ mleko iz dojke, ipak kod nekih žena ni to nije dovoljno, pa su primorane da izmuzavaju mleko. Izmuzavanje se može raditi ručno ili pomoću pumpice. Za ručno istiskivanje mleka potrebna je veština i snaga koju porodilje možda nemaju dugo posle porođaja, tako da su se pumpice pokazale kao nezamenljiv deo opreme za bebe. Pumpica je veoma korisna onda kada posle kolostruma nadođe mnogo mleka, a odojče još ne ume pravilno da sisa, pa ne može da isprazni celu dojku. Osim toga, kad direktno dojenje nije moguće, ako majka i dete moraju da se razdvoje, majka bi trebalo da odvoji na stranu svoje mleko kako se ne bi zaustavio proces njegovog stvaranja u dojkama. Ako je majka prinuđena da počne da radi, a još uvek ima mleka, ne mora da prekida dojenje, već samo treba redovno da se izmuzava kako ne bi izgubila mleko, a dete će i dalje dobijati najprirodniju hranu.

Ako beba postane nezainteresovana za dojenje, ne treba je primoravati, ali ako majka ima mleka, može joj kašice ili povrće koje joj uvodi u prehranu praviti sa svojim mlekom, ili ga bebi dati na kašičicu ili flašicu.

U knjizi „Beba – radost i briga“ pedijatara i neonatologa Dragane Mijanović, Radovana B. Mijanovića i Siniše S. Sokića, objašnjeno je da bi sisanje u početku trebalo da traje ukupno trideset minuta, po petnaest na svakoj dojci. Oko drugog meseca života bebi će biti dovoljno i po deset minuta na svakoj dojci. Nije preporučljivo da beba dugo sisa jer ne samo što se pogrešno navikava već i bradavice mogu da puknu i da se stvore ragade. Ako beba nije isisala sve mleko iz dojki, majka bi trebalo posle podoja da izvuče ono što je preostalo.

„Posle svakog podoja, dobro opranim rukama izmuzite ostatak mleka iz obe dojke u čistu (otkuvanu) činiju i čuvajte ga u frižideru (najviše dvanaest sati). Ako beba neće da sisa, hranite je tim mlekom, ali isključivo kašičicom (prethodno ga zagrejte da ne bude ni toplo ni hladno). Ako beba počne da se hrani iz flašice, možda više nikad neće hteti da sisa. Ako uzastopno nekoliko dana dobro sisa, ne morate je dohranjivati izmuženim mlekom, pa ga prospite. Izmuzavajte se i ukoliko su vam grudi pune mleka a beba je sita.

Posle podoja i izmuzavanja operite bradavice blagim sapunom, osušite ih fenom i namažite neutralnim kremom, a jednom dnevno AD uljanim kapima. Možete ih premazati i svojim mlekom. Pre podoja operite bradavice bez sapuna.“

Ova grupa autora takođe savetuje i da se u slučaju mastitisa majka obavezno javi lekaru, a kao terapiju najverovatnije će dobiti antibiotike. Tada ne treba dojiti bebu, ali treba nastaviti redovno istiskivanje mleka iz dojki.

Postoji i opasnost od pojave ragada na bradavicama. Povređene bradavice treba prati i sušiti toplim vazduhom (fenom) i mazati AD uljanim kapima, kantarionovim uljem ili specijalnim kremama i prekrivati sterilnom gazom. Tokom podoja, odojčetu treba davati samo jednu dojku kako bi se druga odmarala.