Ostale Teme

BHP lečenje homeopatijom


Jedan od mogućih načina lečenja urinarnih infekcija jeste homeopatija. Pogrešno je verovanje da upotreba homeopatskih lekova isključuje upotrebu konvencionalnih lekova. Homeopatija pre predstavlja dodatnu mogućnost za pacijenta u borbi protiv upornih, ponovnih urinarnih infekcija.

Homeopatija je holistički, efikasan i naučno zasnovan način lečenja. U lečenju se ne izdvaja i posebno ne tretira oboleli deo, nego se čovek posmatra kao celina: da bismo izlečili oboleli deo, moramo izlečiti čitavog čoveka, i to na njegovom psihičkom, fizičkom i emocionalnom nivou.

Homeopatija je nastala krajem 19. veka. Osnovao ju je Samjuel Haneman, nemački lekar, hemičar i poliglota. Do otkrića homeopatije došao je zbog nezadovoljstva tadašnjim metodama lečenja koje je smatrao agresivnim i neefikasnim. Novootkriveni način lečenja proučavao je i usavršavao do kraja svog života, a potom su to nastavili njegovi učenici i sledbenici.  

Homeopatiji se za pomoć pacijenti obraćaju najčešće posle izvesnog broja ponavljajućih infekcija koje s vremenom traju sve duže, sve je kraće vreme između dve ponovljene infekcije, a odgovor na antibiotsku terapiju sve slabiji. Homeopatski lek nije sredstvo kojim možemo efikasno eliminisati bilo koju bakteriju ili bilo kog drugog izazivača bolesti. Zadatak homeopatskog leka je da povrati i animira odbrambene snage organizma, poveća otpornost, te organizam učini manje podložnim razboljevanju. 

Pošto je homeopatija naučno zasnovan metod lečenja, pri prepisivanju leka važno je poštovanje određenih principa i zakona. Za našu priču važno je pomenuti princip individualizacije. To znači da ne postoji univerzalni lek za urinarne infekcije, te se pacijenti, bez obzira na istu kliničku sliku, ne mogu istim lekom lečiti. Osim detaljnog upoznavanja simptoma bolesti i muka na koje se pacijent žali (tačne lokacije, vrste bola i neprijatnosti koju oseća, vreme javljanja i pojačavanja tegoba), za homeopatu, pri prepisivanju leka, od najveće je važnosti da razume ko je osoba koja ima problem. U kojim se okolnostima problem javio, kako se osoba u odnosu na svoju bolest ponaša, da li traži pomoć, kakvu pomoć, zašto baš takvu pomoć, da li je bolest čini uplašenom, tužnom, nervoznom.

Prema gorepomenutim principima klasične homeopatije, uvek se daje jedan lek u najmanjoj dozi potrebnoj da pokrene organizam na reakciju. U nekim zemljama Zapadne Evrope homeopatija je na izvestan način komercijalizovana, pa je moguće u apotekama kupiti lek za određenu bolest, a često se upotrebljavaju mešavine lekova. I ovakav način upotrebe homeopatskih lekova ima svoje mesto i može biti dobar način trenutnog olakšavanja tegoba. Zamerka je to što homeopatijom želimo pacijenta da lečimo tako da menjanjem osetljivosti i podložnosti organizma problem rešimo trajno.

 

Lekovi koji se najčešće koriste u lečenju urinarnih infekcija

Nux Vomica. Karakterističan simptom je stalni nagon za mokrenjem, pri čemu se izbaci mala količina urina, a suzdržavanje stvara jak bol u bešici. Bol se smanjuje grejanjem i stavljanjem toplih obloga. Osim kod cistitisa, lek može biti koristan i kod jakih bolova od grčeva izazvanih pomeranjem bubreženih kamenaca. Pacijent kome je potreban lek jako je osetljiv na bol, nervozan je i vrlo netolerantan prema svojoj tegobi. Bolest se uglavnom pojavljuje kao posledica preterivanja, najčešće u poslu, ali neretko i u drugim stvarima (alkoholu, hrani, duvanu, lekovima…). 

Cantharis. Pacijent kome je potreban ovaj lek još je ljući od pacijenta kome je potreban Nux Vom. Razlog za to jesu velike tegobe koje ovi pacijenti imaju tokom infekcije. Osnovno osećanje je jako pečenje koje se intenzivno oseća pre, posle i za vreme mokrenja. Poziv za mokrenje stalno postoji, ali je mokrenje jako otežano. Lako dolazi do razvoja uretritisa i pijelonefritisa, a nije retka ni pojava hematurije. 

Equisetum. Lek je pripremljen od biljke rastavića, koja se koristi i u fitoterapiji za lečenje urinarnih infekcija. Simptomi na osnovu kojih ćemo ga prepisati kao homeopatski lek jesu bol i nagon za mokrenjem koji se osećaju i pojačavaju kada je bešika ispražnjena. Mokrenje, dakle, ne olakšava simptome, nego naprotiv, dok je bešika puna, pacijent oseća slabije bolove. 

 

Ne tako retke urinarne tegobe, zbog kojih se muškarci obraćaju za pomoć homeopatiji, jesu hronična zapaljenja i hipertrofija prostate. Slično kao i kod drugih urinarnih infekcija, cilj lečenja jeste menjanje sklonosti organizma ka razvijanju ovakve vrste zapaljenja i vraćanje normalne funkcije rada prostate.   

 

Lekovi koji se najčešće koriste u lečenju Poremećaja rada prostate

Digitalis. Pacijent kome je potreban lek ima vrlo karakterističnu sliku simptoma. Uvećanje ili zapaljenje prostate praćeno je retencijom mokraće i stalnim nagonom za mokrenjem. Pored toga, postoje i srčane tegobe u vidu usporenog pulsa, palpitacija i povremenih angioznih bolova. Sve to praćeno je strahom od smrti i osećanjem da će srce stati.

Sabal Serrulata.   Retencija urina usled uvećane prostate takođe je simptom zbog kog se traži pomoć. Međutim, osećanje i ponašanje pacijenta kome je potreban ovaj lek potpuno je drugačije. Pacijent je zbog tegobe nervozan, depresivan, nezainteresovan. Vreme provodi razmišljajući o svom stanju i simptomima koji ga muče. Tešenje i saosećanje ga ljute.

 U jakim akutnim infekcijama, kad je prisutan veliki broj bakterija u nalazu, homeopatski lek može biti samo pomoćno sredstvo, nikako lek izbora. 

Uslovi života, starost i vitalnost pacijenta, te opšte stanje organizma jesu faktori od kojih će zavisiti uspeh lečenja. Homeopatski lek deluje tako što menja osetljivost određenog sistema organa. Osetljivost može biti urođena, nasleđena od roditelja i predaka, ali se može razviti i tokom života. Homeopatski lek, delujući na čitav organizam, može i da utiče na to da pacijent, menjajući svoje ponašanje i loše navike, postane manje podložan razboljevanju. 

Leave a Comment