Aktuelnosti

Adaptirane formule

Danas se o blagotvornom dejstvu majčinog mleka na zdravlje deteta sve više govori i zna već toliko da se sada mlečna formula daje isključivo onda kada dojenje nije moguće. Majčino mleko je živa hrana koja sadrži hormone, aktivne enzime, antitela i barem 400 drugih jedinstvenih sastojaka. Ono je dinamična supstanca čiji se sastav menja od početka do kraja hranjenja i prema uzrastu i potrebama deteta. Kako to mleko istovremeno osigurava i aktivan imunitet, svakim podojem beba dobija i zaštitu od bolesti.

– Naša ustanova prva je u Srbiji 1996. prihvatila deklaraciju Svetske zdravstvene organizacije o majčinom mleku i dojenju kao idealnoj hrani i načinu ishrane beba. Mi smo se sve ove godine edukovali, a sada prenosimo to znanje ovde, u školi roditeljstva, gde učimo buduće mame tehnici dojenja i prednostima majčinog mleka nad adaptiranim. Stav pedijatrije ovog doma, a i moj lični stav jeste da majčino mleko treba da bude jedina hrana bebama do šest meseci života zato što je to idealna hrana za njih – tvrdi dr Biljana Đurić-Stojanović, pedijatar u Domu zdravlja Milutin Ivković, na Paliluli.

Međutim, ako je ipak neophodno upotrebiti zamenu za majčino mleko, na tržištu se može naći nekoliko različitih vrsta. Prioritet u ishrani odojčeta imaju adaptirane formule kravljeg mleka. Ipak, u nekim zemljama, posebno u Severnoj Americi, često se koriste i formule bazirane na proteinima soje, jer ne sadrže belančevine životinjskog porekla. Kod nas se sojino mleko najčešće koristi kod odojčadi sa intolerancijom proteina kravljeg mleka, a pošto ne sadrži laktozu, daje se i kod intoleracije mlečnog šećera i galaktozemije. Zbog niza važnih nedostataka, obično, neadaptirano kravlje mleko, ne preporučuje se za ishranu odojčeta, posebno ne u prvih šest meseci života. Kravlje mleko ima previše belančevina i minerala, pa može preopteretiti bebin organizam. Osim toga, to mleko ne sadrži dovoljno masnih kiselina koje su potrebne za normalan rast i razvoj odojčeta, a ima i sasvim malo vitamina C i E, kao i joda i gvožđa, koje se slabo resorbuje u dečjem organizmu, što dovodi do anemije.

Prema preporukama Komiteta za nutriciju Evropske unije, prvog januara ove godine proizvođači su izmenili standarde u proizvodnji adaptiranog mleka. Konkretno, otkriveno je da se višak proteina u dečjem organizmu ne iskorišćava i da samo opterećuje bubrege, a ponekad izaziva i alergijske reakcije u crevima i dugotrajne prolive. Zato je količina proteina u adaptiranom mleku poslednjih godina znatno smanjena.

Osim toga, prema novim kriterijumima kvaliteta, adaptirano mleko nije puka imitacija majčinog. Mlečnom formulom treba da se postigne isti biološki efekat, to jest da beba bude zdrava, da pravilno raste i ima dobar imunitet.

Na tržištu postoje razne varijante veštačkog mleka. One se međusobno razlikuju po načinu pripreme, sastavu i uzrastu beba za koji su namenjene.

Veštačko mleko za odojčad pravi se tako da po sastavu bude približno majčinom mleku – usklađuje se odnos i vrsta proteina, masti, šećera, soli i drugih hranljivih sastojaka. Prema savetu lekara može se koristiti i mleko za bebu koja ima manje gastrointestinalne poremećaje kao što su grčevi, gasovi i retke stolice. Na tržištu postoje i mleka obogaćena vitaminom D i gvožđem, ali su namenjena bebama starijim od četiri meseca. Kada beba prelazi sa majčinog ili sa standardne mlečne formule na obično kravlje mleko, može da pije mleko sa dodatkom gvožđa, cinka, joda i vitamina C i D. To veštačko mleko detetu se daje krajem prve i u prvoj polovini druge godine života.

Postoje čak i specijalna adaptirana mleka za one bebe koje su alergične na mleko ili imaju neki poremećaj metabolizma kao što je fenilketonurija. Prema načinu pripreme, adaptirana mleka mogu se podeliti na tri vrste.

Spremno za mešanje

Ovo mleko je najviše rasprostranjeno na našem tržištu. Prodaje se u prahu, odnosno kao koncentrovana tečnost, i treba da se rastvori u običnoj ili sterilisanoj vodi. Ova varijantna je jeftinija, ali je potrebno više vremena za pripremu.

Spremno za sipanje

Ovo adaptirano mleko za bebe prodaje se u konzervama različite veličine. Konzerva se otvori, naspe u sterilnu bočicu i tako ponudi bebi.

Spremno za upotrebu

Fast food za bebe prodaje se spakovan u bočicu i namenjen je jednom obroku. Količina već pripremljenog mleka u flašici je 125, odnosno 250 ml. Na flašicu se stavi spremna sterilisana cucla i beba može da pije. Na našem tržištu teško je naći ovu varijantu adaptiranog mleka.

Prema stepenu modifikacije kravljeg mleka, razlikuju se visoko i delimično adaptirane formule. Visokoadaptirana kravlja mleka po hranljivoj vrednosti veoma su slična majčinom mleku, dok su delimično adaptirane mlečne formule predominantno kazeinske i sa većim sadržajem belančevina i elektrolita. U nekim od delimično adaptiranih ni sastav masti nije izjednačen s humanim mlekom. Čak i najbolje adaptirana mleka, sem bliskog nutritivnog kvaliteta, daleko su ispod biološke vrednosti majčinog i ne sadrže enzime, specifične i nespecifične imunološke činioce (antitela) i faktore bitne za transport mikroelemenata.

– Ako majka zbog zdravstvenih razloga nije u mogućnosti da doji dete ili postoje kontraindikacije kod bebe, onda mi preporučujemo da se koristi zamena. Zbog nutritivnih prednosti, visokoadaptirane formule kravljeg mleka predstavljaju najbolju alternativu majčinom i savetuju se do navršene prve godine života ili bar tokom prvih šest meseci. Budući da visokoadaptirane formule manje daju intoleranciju proteina, ovo je od dodatnog značaja za odojčad u čijoj familiji ima obolelih od alergijskih bolesti. Naime, neka deca rođena su sa sklonošću ka alergijama, ali srećom, na tržištu postoje i formule koje su hipoalergene i namenjene upravo toj deci – kaže Đurićeva.

U izvesnim slučajevima potrebno je izvršiti korekciju ishrane deteta, na primer kod beba sa alergijskim zapaljenjem debelog creva. Ta alergija može nastati kada se majka hrani velikim količinama mleka i sira. Ukoliko se proteini iz tih namirnica resorbuju u neizmenjenom obliku, a zatim izlučuju mlekom, preko njega ulaze u detetove organe za varenje i izazivaju zapaljenje i krvarenje završnog dela debelog creva. Međutim, ako i posle korekcije majčine ishrane problemi kod odojčeta ne prestanu, neophodno je obustaviti dojenje i preći na ishranu mlekom sa razgrađenim proteinima.

Prema rečima naše sagovornice, bebe često pate od grčeva u stomaku i gasova, ali je taj problem u većini slučajeva fiziološke prirode. Te tegobe nastaju zato što je kapacitet varenja mlečnog šećera kod tako male dece ograničen. Nesvareni deo laktoze prelazi iz tankog u debelo crevo, gde se razgrađuje sa svim pomenutim pojavama. Tada treba primeniti formule koje sadrže probiotiku i prebiotiku, koja reguliše bakterijsku crevnu floru i tako umanjuje te probleme.

– Još jedan od problema kao što je refluks, vraćanje hrane iz želuca, može se ublažiti ili potpuno sanirati specijalno adaptiranim mlekom. To su posebne mlečne formule koje sadrže materiju na bazi kukuruznog skroba koja omogućava optimalno zgrušavanje hrane u želucu, tako da ne smeta daljem varenju, i time sprečava bljuckanje – navodi Đurićeva.

Treba napomenuti da se mleka koja rešavaju neki medicinski problem po ukusu ne razlikuju od onih koja su namenjena običnoj ishrani. Neke od visokoadaptiranih formula koje se mogu naći na svetskom i našem tržištu jesu Bebelac, Aptamil, Premium, Hipon A, SMA, Impamil (nema dovoljno vitamina D i gvožđa), Bebimil 1 i 2, dok su najčešće delimično adaptirane formule Bebelac 2, Milumil, Similac, Promil, Hipon 1 i Humana 2.

Mlečna formula bira se isključivo po preporuci pedijatra koji prati bebu. Zato je od posebne važnosti da u našim porodilištima budu različita mleka, jer iako su približnog, nisu istog sastava, a i različitog su ukusa, čak i kada su potpuno istovetne hranljive vrednosti. Ukoliko majke savet u porodilištu prihvate kao medicinski, a ne kao preporuku, beba može da dobije mleko koje ne odgovara njenom ukusu. Umesto da polako uzima hranu koja mu prija, dete će gutati mleko da bi se oslobodilo gladi, kasnije će takođe samo ubacivati u sebe hranu i najverovatnije će u odraslom dobu biti gojazno.

– Na tržištu postoji dosta adaptiranih formula i sve su dobre, a naročito je važno to što svi proizvođači pokušavaju da se približe majčinom mleku. Kada me roditelji pitaju koju formulu da daju detetu, moj savet je da pokušaju da pronađu šta se detetu dopada, to jest da udovolje bebinom ukusu jer se formule uglavnom po tome i razlikuju. Svako dete je individua za sebe, a na tržištu su proizvodi sličnog kvaliteta, pa ih treba menjati sve dok dete ne bude zadovoljno. Jedino nikako ne treba dati detetu mlađem od godinu dana kravlje mleko – kaže za Pharma network doktorka Đurić-Stojanović i dodaje da stoga roditelji treba dobro da prouče mleka za zdravu i bolesnu decu i da se opredele za renomirane svetske proizvođače koji su već decenijama prisutni na našem tržištu. Roditelji takođe moraju obavezno da pogledaju i deklaraciju o poreklu i da probaju mleko pre prve upotrebe, jer je važno da bebe dobijaju mleko prijatnog ukusa. U novim mlečnim formulama zastupljene su optimalne količine laktoze (mlečnog šećera), a po najnovijim standardima beli šećer (saharoza) u mleku ne bi trebalo da bude prisutan ni u tragovima. Zato nijedno mleko za bebe koje odstupa od propisanih standarda ne sme da se koristi, pa je najvažnije za bebe, roditelje i čitavo društvo da mleko dolazi direktno iz matične fabrike, što potvrđuje carinska deklaracija sa naznačenim sastavom, mestom proizvodnje i datumom. Taj dokument potreban je i zato da bismo se uverili da i naše bebe koriste mleko koje se distribuira u evropskoj zajednici.