Portret

Profesor prenosi ljubav

Prof. dr Vesna Matović
Toksikolog

Vesna Matović je profesorka Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, šef Katedre za toksikologiju „Akademik Danilo Soldatović”, predsednica Udruženja toksikologa Srbije, predsednica Saveza farmaceutskih udruženja Srbije (SFUS), član Izvršnog odbora Evropskog udruženja toksikologa (Eurotox). Poznata je po tome što je pravi radoholičar i veoma voli svoj posao. Uživa u kuvanju i čitanju, a svakog petka možete je sresti na Kolarcu na koncertima Beogradske filharmonije…

 

Profesorka Matović radi na Katedri za toksikologiju od završetka studija na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu. Farmaciju je, kako kaže, upisala slučajno, na nagovor godinu dana starije drugarice koja je bila oduševljena studijama na tom fakultetu.
– Nisam bila od one dece koja odmalena znaju šta žele. Bila sam vukovac i mogla sam da upišem svaki fakultet. Razmišljala sam o medicini, filozofiji, važila sam za dobru pijanistkinju, ali odluka je pala na farmaciju. Kada bi me neko sada pitao da li bih nešto profesionalno promenila, rekla bih mu da sigurno ne bih nijedan korak – kaže profesorka Matović.
Tokom studija zavolela je farmaciju. Pred ispite je učila sa svojim najboljim drugom, pred ispitni rok znali su da uče do kasno u noć iako nisu propuštali ni druženja ni izlaske na tada popularna mesta Beograda.
– Tokom studija me je čak čuvena profesorka Zorka Blagojević pitala da li sam zainteresovana da ostanem na Katedri za farmaceutsku hemiju, ali ja sam je ljubazno odbila jer me ta oblast nije zanimala. Kasnije me je profesor Soldatović, po kome Katedra za toksikologiju nosi ime, video na predavanjima i tokom praktične nastave na toksikologiji i pitao da li me ta oblast zanima. On je umeo da priđe studentima, da ih zainteresuje za toksikologiju, a meni, koja sam već slušala toksikologiju sa izuzetnim zadovoljstvom i interesovanjem, to je pomoglo da shvatim da bih volela da se bavim time. Na Katedri sam volontirala oko dve godine, a potom od asistenta došla do zvanja redovnog profesora. Zahvaljujući profesoru Soldatoviću, koji je 2006. godine postao član Francuske akademije nauka za medicinu, shvatila sam da osnovna uloga profesora nije da prenese samo znanje već i ljubav prema toksikologiji, koja jeste bajkovita, ali vrlo ozbiljna nauka – kaže profesorka Matović.

Kratka istorija toksikologije
Iako je za otrove čovek znao još od svog postanka, jer ih je koristio prvo kao strelne otrove za lov, osvajanje ili odbranu svoje teritorije, toksikologija kao nauka počinje da se razvija od Paracelzusa (1493–1541), koji je dao poznatu definiciju Dosis sola facit venenum, što je postulat na kome počiva toksikologija, a to je da je upravo doza ta koja određuje toksičnost neke supstance. Prva grana toksikologije bila je sudska toksikologija, čiji je osnovni zadatak bio da reši letalan ishod trovanja, bilo slučajnog bilo zločinačkog. Inače, da vas podsetim da je u Grčkoj trovanje kukutom bilo zvanični način izvršenja smrtne kazne (tako je i Sokrat završio svoj život), a nemali broj papa i drugih rimskih zvaničnika je otrovan, u to vreme najčešće korišćenim arsen-trioksidom (mišomor). Danas, toksikologija se deli na više oblasti, kao što je klinička, profesionalna, ekotoksikologija, a kada govorimo generalno o naučnim istraživanjima, može se reći da se sa ispitivanja uticaja relativno visokih doza različitih potencijalnih otrova na ljudski organizam prešlo na ispitivanje niskih doza. Nova saznanja ukazuju da upravo te niske doze mogu uticati na zdravlje ljudi.
– Naročito su opasne one materije koje imaju kumulativan efekat u našem organizmu ili životnoj sredini. To su takozvani perzistentni organski zagađivači koji posle dugogodišnjeg unošenja mogu štetno da utiču na ljudsko zdravlje. Potvrđena je veza između određenih zagađivača i nastanka različitih hroničnih bolesti poput dijabetesa, gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti, kao i povećanog rizika od malignih oboljenja – objašnjava profesorka Matović.
Čovek, naravno, pokušava da smanji izloženost toksičnim agensima brojnim preventivnim merama i regulativom. Jedna od pobeda, može se reći trijumfa čovečanstva, sigurno je zabrana olovnog benzina.
– Iako je još Hipokrat, 400 godina p.n.e., ukazao na izuzetnu toksičnost tog metala, trebalo je da prođe više vekova da se izborimo za zabranu upotrebe olova u benzinu, u obliku boja i pigmenata. Međutim, pretnja ostaje, naročito za decu, koja su posebno osetljiva prema tom toksičnom agensu. Poznato je da i niski sadržaj olova u krvi dece ima za posledicu oštećenje nervnog sistema, posebno sluha, i smanjenje inteligencije deteta – upozorava profesorka Matović.

Kozmetička sredstva treba da budu regulisana
Čovečanstvo se mora izboriti za svoje pravo na bezbednu hranu, vodu i brojna sredstva koja koristi u različite svrhe. Poslednjih godina često se govori i o štetnom dejstvu kozmetike. Kako ističe profesorka Matović, kozmetička sredstva svrstavaju se u značajne uzroke slučajnih trovanja dece. To nije jedini razlog zbog kojeg bi trebalo da se donese novi pravilnik o kozmetičkim proizvodima koji će pratiti regulative EU.

Prvi put u Srbiji Svetski kongres toksikologa
Profesorka Matović trenutno se bavi organizacijom dva kongresa, VI kongresa farmaceuta s međunarodnim učešćem i Svetskog kongresa toksikologa CTDC10 (Congress of Toxicology in Developing Countries), koji će se prvi put održati u našoj zemlji, pod pokroviteljstvom International Union of Toxicology. Zasada je učešće na kongresu potvrdilo više od 70 eminentnih stručnjaka i vrhunskih svetskih profesora iz oblasti toksikologije.
– Kongres će se održati od 18. do 21. aprila sledeće godine, u hotelu Metropol, a deo aktivnosti i u SANU (Srpskoj akademiji nauka i umetnosti). Biće to tribina i izložba o istoriji toksikologije, a cilj je da se promoviše toksikologija kao nauka i Beograđani upoznaju s najznačajnijim zagađivačima i efektima alkohola, pušenja, pesticida na zdravlje ljudi. Svi koji žele da saznaju nešto više o kongresu mogu da se obrate na imejl ctdc10@pharmacy.bg.ac.rs i posete sajt www.ctdc10. Mislim da je neophodno bolje osnovno poznavanje toksičnih supstanci, njihovog dejstva i posebno prevencije. Naročito zabrinjavaju najnoviji podaci Svetske zdravstvene organizacije da svake godine od posledica zagađenja umre 13 miliona ljudi – što je 23 odsto ukupne smrtnosti – od kojih oko 40000 dece završi život usled slučajnih trovanja – kaže profesorka Matović.
– Ne manje značajan za mene je i Kongres farmaceuta koji će se održati u oktobru 2018. To je najznačajniji događaj za sve farmaceute ovog regiona i okuplja oko 1.500 učesnika, brojne naučnike i profesore različitih farmaceutskih oblasti, kao i veliki broj farmaceutskih kuća – zaključuje profesorka Matović. PN

Leave a Comment