Aktuelnosti

Nobelovci koji su promenili medicinu

nobelovci

Od pronalaska DNK do prve bebe iz epruvete, predstavljamo dostignuća koja su napravila revoluciju u medicini. Lekari i naučnici zaslužni za velika medicinska otkrića dobitnici su Nobelove nagrade, ustanovljene 1901. Nagrada za medicinu jedna je od pet originalnih nagrada koje je Nobel ustanovio još 1895. Do danas, Nobelovu nagradu za medicinu niko nije dobio dva puta.

 

Emil Adolf fon Bering

Prva nagrada za medicinu dodeljena je nemačkom lekaru i imunologu Emilu Adolfu fon Beringu za rad na terapiji serumima. Bering je prvi otkrio upotrebu seruma u lečenju difterije i tetanusa, čime je i zvanično postao prvi čovek koji je otvorio nova vrata medicine. Nobelovu nagradu za medicinu dobio je 1901.

Džejms Votson

Džejms Votson je za svoju ulogu u otkriću strukture DNK 1962. dobio Nobelovu nagradu za medicinu. U saradnji s Frensisom Krikom i Morisom Vilkinsom otkrio je strukturu i značaj dezoksiribonukleinske kiseline. Vrednost te Nobelove nagrade, aukcijska kuća Kristi procenila je na 2,5–3,5 miliona dolara. Pre nekoliko godina nagrada je prodata. To je bio prvi put da se Nobelova nagrada živog dobitnika nađe na aukciji. Sav prihod od aukcije otišao je u humanitarne organizacije, a na njoj su se našli i Votsonovi rukom pisani nacrti.

Ključnu ulogu u rešavanju DNK strukture igrao je i rad o rendgenskoj kristalografiji. Napisala ga je Rozalind Frenklin, ali je ostala bez Nobelove nagrade. Rozalind je umrla 1958. i zato nije ni dobila nagradu. Nobelova nagrada ne dodeljuje se posthumno.

Aleksandar Fleming

Iza najvećeg otkrića u medicini stoji škotski biolog Aleksandar Fleming. Upravo je on bio zaslužan za otkrivanje penicilina, prvog prirodnog antibiotika. Postoji anegdota koja govori da je Fleming do penicilina došao zahvaljujući svojoj neurednosti i slučajno. Dobijen iz gljivice Penicillium 1928. godine, taj antibiotik spasao je živote vojnika tokom Drugog svetskog rata. Nobelovu nagradu Fleming je dobio 1982. Zasluge za otkriće penicilina imali su i biohemičar Ernst Boris Čejn i australijski patolog Hauard Volter Flori.

Robert Edvards

Britanski fiziolog Robert Edvards dobio je 2010. godine Nobelovu nagradu za razvijanje procesa vantelesne oplodnje ljudske jajne ćelije. Edvards je pedesetih godina prošlog veka postavio teorijske osnove in vitro oplodnje, a 1969. prvi put je uspeo da oplodi jajnu ćeliju u epruveti. U saradnji s ginekologom Patrikom Steptom došao je do istraživanja koja su kasnije omogućila da se 1978. rodi prva beba iz epruvete.

Leave a Comment