Portret

Srpski humanitarac iz Amerike

srpski humanitarac

Dr Daniel Đurašković Megler osnovne studije završio je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a specijalizaciju iz otorinolaringologije i subspecijalizaciju za hirurgiju raka glave i vrata u Sjedinjenim Američkim Državama. Predsednik je najveće privatne klinike za uho, grlo i nos u Detroitu, a poslednjih godina posebno je aktivan u humanitarnom radu, pa pomaže gluvoj deci u SAD, Srbiji i Grčkoj.

 

Šezdesetih godina prošlog veka veliki broj lekara iz bivše SFRJ otišao je put Evrope i Severne Amerike. Jedan od njih bio je i Daniel Đurašković Megler, koji je sa suprugom Brankom, takođe doktorkom, otišao u SAD.
– Posle specijalizacije i mojoj supruzi Branki, koja je inače anesteziolog, i meni ponuđen je posao u Beogradu. Međutim, primarijus Cvejić odgovorio me je od ostanka ovde tako što mi je rekao da ću našoj zemlji više pomoći ako odem u Ameriku. Naravno, objasnio mi je i da će mi uslovi za rad biti neuporedivo bolji. Nakon dugo premišljanja ipak smo odlučili da odemo u SAD – kaže dr Megler.
Posle decenija uspešnog rada kao otorinolaringolog postao je predsednik najveće privatne klinike za uho, grlo i nos u Detroitu. Ta klinika povezana je sa gotovo svim univerzitetima u SAD. Osim toga, predsednik je i Upravnog odbora koji predstavlja 2.300 lekara u okviru sistema od sedam bolnica. Ta organizacija pravi kontakte sa osiguravajućim kompanijama, ali i u velikoj meri utiče na organizaciju zdravstva u Detroitu.

Imamo vrhunske lekare

Dr Megler kaže da su srpski lekari veoma sposobni bez obzira na to što rade u teškim uslovima. On smatra da naši lekari mogu da rade vrhunske operacije. Naravno, postoji mali procenat operacija koje ne mogu da rade jer nemaju tehničke uslove, što je posledica nedostatka novca.

Da bismo pomogli mladim lekarima iz Srbije, na klinici smo odvojili fond za njih.

To je subspecijalizacija iz ORL-a, na koju još niko nije došao jer većina naših mladih lekara hoće da ide na Mejo ili Harvard. To jesu odlične klinike, ali one se bave malim procentom retkih slučajeva. U našoj klinici mnogo je sposobnih lekara i mladi doktori mogu mnogo da nauče jer smo mi fokusirani na njih. Uvek savetujem mladim kolegama da je najbolje otići u bolnicu koja se bavi opštom medicinom jer tu mogu da steknu značajno iskustvo – objašnjava Megler.
Dr Megler je predsednik Upravnog odbora institucije koja pomaže gluvu decu. Naime, ta institucija organizuje obrazovanje gluve dece i njihovih roditelja, a kako kaže, kada su ga pozvali da bude predsednik te organizacije, otišao je na obuke i pitao roditelje i decu šta njima seminari koje posećuju znače. Roditelji su počeli da plaču od emocija i zahvalnosti i on je tada znao da će učiniti sve što je u njegovoj moći da im pomogne.

Na svakih 1.000 beba tri su gluve. Ako se u prve tri godine života ne ustanovi da su deca gluva, ona postaju gluvonema, jer se njihov mozak razvija tako da čak i kada kasnije pokušavaju da nauče da govore to mozak ne može da procesuira. Zato je veoma važno da se u prve tri godine otkrije gluvoća i da se deca testiraju na vreme. U Americi se odmah po rođenju radi skrining, i ako se otkrije gluvoća, počinje rehabilitacija – kaže dr Megler.

Deo rehabilitacije podrazumeva da se detetu daju slušalice ili da mu se operacijom ugradi tzv. kohlar implant. Ti aparati omogućavaju da dete ne bude gluvonemo. Imaće problema sa sluhom, ali će razvijati govorni jezik, pa će onda moći da se školuje i da bude deo društva. Kako napominje dr Megler, u Americi skrining po bolnicama rade volonteri i taj proces traje dva minuta.
Dete i roditelj moraju da se uključe u proces rehabilitacije. Za terapiju gluve dece neophodan je čitav tim različitih specijalnosti. Osim lekara potreban je i dobar audiolog, logoped i socijalni radnik, koji pomaže da deca dobiju stipendije i slično. Kada im se saopšti da je njihova beba gluva, roditelji budu u potpunom šoku, pa ne znaju kome da se obrate. Zato smo mi razvili fondaciju u kojoj pomažemo gluvoj deci i njihovim roditeljima. Organizujemo seminare tokom leta, svake nedelje obrađujemo druge teme. Mnogo uče o umetnosti i pozorištu, što deci mnogo znači jer posle obuka steknu samopouzdanje, pa im je lakše da se integrišu u društvo – kaže dr Megler.

Naš sagovornik smatra da je neophodno da se naša država organizuje i da se svoj deci odmah po rođenju ispita sluh. Cena tih aparata neophodnih za skrining neuporedivo je manja nego da se država o tim ljudima brine tokom celog njihovog života.

U Srbiji, nažalost, još ne postoji skrining kojim se utvrđuje da li beba čuje, ali se, koliko znam, na tome radi. Problem je naći dovoljno lekara i medicinskih sestara koje će obavljati skrining. Veoma je važno da se radi i na procesu rehabilitacije. Neophodno je da se beba prati kada sa svojim roditeljima napusti bolnicu i ode kući – kaže dr Megler.

Pomoć za decu Srbije i Grčke

Dr Megler je omogućio da dve učiteljice iz škole Stefan Dečanski borave na seminarima koje organizuje fondacija na čijem je on čelu. One su prošle obuke i u svoju školu uvele jedan od programa fondacije.
– Trenutno radimo na tome da dva dečaka iz Srbije odu u Ameriku da završe fakultet za gluve kako bi posle obrazovali našu decu. Princeza Katarina Karađorđević želela je da se organizuje pomoć za gluvu decu iz Srbije i Grčke, pa smo mi u Detroitu organizovali dobrotvornu večeru. Tu smo prikupili 120.000 dolara i od tog novca napravili fond kako bismo što više gluve dece doveli u Ameriku u naš kamp. Moram da napomenem da princeza radi odličan posao zbog toga što okuplja naše ljude iz inostranstva koji kasnije mogu mnogo da pomognu Srbiji – zaključuje dr Megler. PN

Leave a Comment