Apoteke

Posao ne može da se planira

 

 

Apoteka Kamilica

Apoteka Kamilica počela je da radi 1992. godine i tada je bila četvrta privatna apoteka u Beogradu. Osnovali su je Gavra Bogojević i Dragutin Rajevac, kumovi, prijatelji i potomci uglednih porodica farmaceuta. O njihovom ugledu najbolje govori podatak da je deda Gavre Bogojevića posedovao Skopsku dvorsku apoteku u vreme Kraljevine Jugoslavije, čiji je jedan od čuvenih patenata i kafetin, ili po tadašnjem nazivu – kafelin.

 Dragutin Rajevac završio je Farmaceutski fakultet u Beogradu, a karijeru je počeo u mediko-informativnoj službi ljubljanskog Leka, gde je imao sreću da radi s vrhunskim stručnjacima, od kojih je mogao mnogo da nauči. Bio je predsednik Udruženja privatnih apotekara Srbije (SPAS) i predsednik Skupštine Famaceutske komore. 

Vođenje apoteke je posao koji nikada ne može da se planira. Zbog toga je zanimljiv, ali i komplikovan jer nikada ne može unapred da se zna da li će tokom jednog dana doći pedeset ljudi i uzeti isti lek.

– Dinamika na tržišu lekova stalno se menja i to nas drži mladima. Devedesetih se znalo kada vlada nestašica nekog leka u državnim apotekama, pa smo se mi trudili da ih uvek imamo. Moj utisak je da se danas bukvalno iz minuta u minut menja tržište, pa se desi da brzo nestane neki lek – kaže Rajevac.

 

I dalje su najprodavaniji lekovi

U ponudi apoteke je više od 3.000 artikala. Uvek se trude da budu  što bolje snabdeveni i da imaju gotovo sve što je potrebno pacijentima koji dolaze kod njih.

– U našoj apoteci se i dalje najviše kupuju lekovi, koji čine 75 odsto prodaje. Zatim slede pomoćna medicinska sredstva, a najviše se prodaju preparati i suplementi koji se u tom trenutku reklamiraju na televiziji. U našem asortimanu je i sanitetski materijal, a veliki deo čine preparati koje mi pravimo u našoj galenskoj laboratoriji – ističe Rajevac.

U Kamilici s posebnom pažnjom prave kozmetiku. Preko 150 različitih oblika krema, masti i losiona proizvodi se u malim serijama isključivo za potrebe apoteke. Da bi kreme bile što kvalitetnije, u Italiji se proizvode teglice isključivo za njih jer staklo mora da bude neutralno kako supstance ne bi reagovale s ambalažom.

– Zasada smo zadovoljni postignutim efektom. Ne spremamo se za neku veliku seriju, jer kada radite velike serije, morate da nađete distributere, a oni često ne plaćaju na vreme. Ono što napravimo, mi i prodamo, samo u naše dve apoteke –  objašnjava Rajevac.

Apoteka je u blizini Očne klinike, pa ne iznenađuje što je jedan od koraka bio i kupovina laminarne komore, koja omogućava izradu lekova pod aseptičnim uslovima.

– To je kruna rada jedne privatne apoteke. Očna klinika je u našoj ulici, pa imamo pacijente koji redovno dolaze i kupuju kod nas. Izrađujemo sve vrste kapi – od onih protiv alergije pa do onih za lečenje. Jedini problem s kapima za oči jeste kratak rok trajanja, pa ako se ne prodaju, moraju da se bace. Trudimo se da količine preparata određujemo na osnovu prodaje iz prošlog meseca, ali čak i tada se dešava da ih bacimo – kaže Rajevac.

 

Komunikacija je osnov dobrog funkcionisanja

Za dobro funkcionisanje apoteke ključni su ljudi koji rade. Ako oni nemaju dobru komunikaciju, posao trpi. U dve apoteke Kamilica radi dvanaestoro ljudi koji se međusobno odlično slažu.

– U našoj apoteci možda su bile dve-tri situacije u kojima nismo mogli da nađemo zajednički jezik, a prošlo je više od 40 ljudi. Mogu da kažem da smo mi porodica i to je ključni uslov za dobro funkcionisanje svake firme. Niko od mojih kolega nije nezadovoljan, bar meni niko nije došao i rekao: „Ja ovo ne mogu”. Zajedno rešavamo sve probleme, ali zajedno slavimo i rođendane dece i mojih unuka – s ponosom ističe Rajevac.

Vlasnici privatnih apoteka poslednjih godina opterećeni su nelojalnom konkurencijom. Previše je apoteka, a tržište nije regulisano. Marže na lekove su niske, a i dalje nedostaju ključni zakoni koji se tiču apotekarske delatnosti.

– Tokom rada u SPAS-u i Farmaceutskoj komori sa svojim kolegama sam pokušavao na sve moguće načine da farmaciju stavim na mesto koje zaslužuje. Nažalost, nismo u tome uspeli. To neko čudno tržište je preovladalo. Kod nas ne postoje nikakva pravila. Republike bivše Jugoslavije imale su precizne uslove pod kojima se otvaraju privatne apoteke. Tako su Slovenci odredili da apoteke jedna od druge moraju da budu udaljene 400 metara, a kod nas, nažalost, nije tako. Mnogo puta pričali smo o tome s ministrima zdravlja, ali oni nisu razumeli. Obično su u Ministarstvu zdravlja lekari koji se ne razumeju u problematiku farmaceutskog tržišta – zaključuje Rajevac. PN

 

Leave a Comment