Portret

Estetika ne trpi greške

 

 

Prof. dr Miodrag Colić

suvlasnik Bolnice za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju Dr Colić

 

Pesnik i nesuđeni arhitekta, prof. dr Miodrag Colić slučajno je postao estetski hirurg. Kada je završio Medicinski fakultet, jedna od prvih opcija bila je kardiologija, ali slučaj ili, kako priznaje, strast ka rekonstrukciji, usmerio ga je na estetsku hirurgiju i kasnije putovanja. Dr Colić zvanično je posetio sve zemlje sveta sa spiska Ujedinjenih nacija. Široj javnosti poznat je kao hirurg koji je operisao poznate, dok je rad u skromnim uslovima u humanitarnim misijama u Palestini i drugim zemljama ostao pomalo u senci poznatih.

Pre dve godine, na inicijativu Vlade Palestine, dr Colić je s grupom srpskih lekara bio gost bolnice u Hebronu na Zapadnoj obali. Nekoliko dana radili su u državnoj bolnici i obavili niz operacija iz oblasti plastične, rekonstruktivne, ORL hirugrije. 

U Pakistanu i Indiji radio je u organizaciji timova za rekonstruktivne operacije pacijenata čija su lica bila uništena kiselinom. 

– Ima tu i opasnosti, ali morate poštovati stanovništvo i lokalne običaje. Poštovanje tih normi pomagalo mi je da prebrodim nezgodne situacije – kaže dr Miodrag Colić za Pharma network.

Dr Colić ističe da više nikada ne bi otišao na Haiti zbog visoke stope kriminala, dok je Indija zemlja kojoj se uvek vraća. Nezaboravno se proveo u Papui Novoj Gvineji, a bio je i u blizini kanibala.

– Ljudožderi nemaju običaj da pojedu celog čoveka, već samo pojedine delove tela za koje veruju da imaju posebno značenje, poput srca. U Papui Novoj Gvineji živi 800 različith plemena i postoji isto toliko jezika. Žitelji te države u Okeaniji poznati su kao mrzitelji žena. Muž kupuje ženu za novac kao vlasništvo, ima pravo da bude veoma agresivan prema njoj, ali je se u isto vreme i plaši. Pre nego što uđu u brak muškarci uče brojne kletve na račun ženskog pola. Upozoravali su me da ne vodim ženu tamo da je ne pojedu – objašnjava dr Colić.

Rezultat njegovih putovanja jesu dve monografije Moj put oko sveta, u kojima je dr Colić opisao svoja iskustva s putovanja, koja su na neki način uvek bila i profesionalna. 

– Organizovao sam kurseve plastične hirurgije i bio sam zadužen za zemlje Trećeg sveta. Svako usavršavanje u inostranstvu iskoristio sam i kao priliku da se bolje upoznam s kulturom jedne zemlje. Poslovno sam, recimo, boravio u Uzbekistanu i usput sam obišao sve okolne zemlje. Kasnije sam bio u prilici da planiram putovanja, čiji je dobar deo bio u vezi sa strukom – kaže dr Colić.

Priznaje da se malo umorio od putovanja, ali i napominje da je plastična, rekonstruktivna i estetska hirurgija oblast medicine koja zahteva mnogo putovanja i usavršavanja na seminarima, skupovima i studijskim boravcima u inostranstvu.

– Svako danas sam pravi svoju šansu, ja sam učio od starijih, ali ključan je lični trud i inicijativa. Sve više stručnih skupova organizuje se i u našoj zemlji – ističe Miodrag Colić.

 

Estetska hirurgija vrh hirurške piramide

Lekarsku karijeru dr Colić je započeo u današnjoj Klinici za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju u Zvečanskoj, nekadašnjoj Vojnoj bolnici, u kojoj je, kako s ponosom ističe, prvi put u Srbiji urađena operacija pod opštom anestezijom. Danas je s bratom prim. dr Milanom Colićem vlasnik Bolnice za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju Dr Colić. 

– Estetska hirurgija je vrh plastično-hirurške piramide, nema oblasti medicine u koju ne zadire. Naizgled je možda laka, ali morate biti dobar opšti plastični hirurg i dobro poznavati sve oblasti hirurgije da biste bili uspešan estetski hirurg. To je oblast koja ne trpi greške. Danas je sve popularnija „vikend hirurgija”. Mnogi lekari pokušavaju zaobilaznim putem da dođu do estetske hirurgije, sve više se praktikuju hijaluronski fileri. Tretmane filerima rade lekari koji nisu hirurzi. Dovoljno je da nauče da upotrebljavaju laser, da nešto ubrizgaju. Prave se greške, a nezadovljni pacijenti na kraju završe pred vratima estetskog hirurga. Ljudi po inerciji te neuspehe pripisuju estetskim hirurzima, koji najčešće nemaju nikakvih dodirnih tačaka s tim propustima – objašnjava dr Colić.

 

Na pitanje da li su instant intervencije budućnost estetske hirurgije, dr Colić ne može sa sigurnošću da odgovori, ali podvlači da su te intervencije zbog cene i brzine veoma prihvaćene kod pacijenata. 

– Lakše je ubrizgati injekciju i popuniti brzo neke nedostatke nego operisati lice čoveka. Dugotrajnog i pravog efekta nekada ipak nema bez ozbiljnih operacija. Ne bi valjalo da lekari praktikuju samo te instant metode jer pravog usavršavanja nema bez pravih tehnika i operacija – napominje dr Colić.

 

Hirurg mora predvideti sve komplikacije 

Izvesna Džojsin Vildenšten potrošila je četiri miliona dolara samo na plastične operacije, Britanac Džordan Džejms Park odlučio je da potroši ogromnu svotu novca na plastične operacije kako bi izgledao kao poznata starleta. I dr Colić nam potvrđuje da često ima pacijenata s nerealnim zahtevima.  

– Savetujem pacijentima da se previše ne ogledaju, jer će uvek naći neki mali nedostatak. Ljudsko telo je živ organizam, usne mogu i da splasnu. Ono što lepo izgleda na jednoj osobi nekom drugom nikako ne stoji. Ne možete ženi sa uskim grudnim košem podariti estetskom operacijom velike grudi jer to jednostavno neće dobro izgledati. Lepota je u oku posmatrača, a dobar hirurg mora znati da predvidi kako će nešto izgledati i posle šest meseci – kaže dr Colić.

Dok je bio profesor, pričao je studentima da ne započinju operaciju ako ne znaju kakve sve mogu biti komplikacije i kako da ih reše.

– Veoma je bitno da se predvide sve komplikacije, a ako to neko ne ume, ne može biti dobar hirurg – naglašava dr Colić. PN

 


Dr Colić primljen je u stalni radni odnos 1985, u Centar za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju, po njegovom otvaranju juna te godine. Od 2001. do 2009. bio je direktor tog centra. Specijalizaciju iz plastične i rekonstruktivne hirurgije završio je 1990, a doktorsku disertaciju Uloga hiperbarične oksigenacije u lečenju elektrokucija odbranio je 1994. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Disertacija je rezultat petogodišnjeg istraživačkog rada na lečenju teških i ekstenzivnih povreda električnom strujom visokog napona. Za docenta na Medicinskom fakultetu u Beogradu izabran je 1998. godine, a za profesora 2004. Bio je na studijskim boravcima u Španiji, Meksiku i Brazilu.

Dr Miodrag Colić izabran je za člana Izvršnog komiteta ISAPS-a (International Society of Aesthetic Plastic Surgery, Board of Directors). Godine 2011. postao je predstavnik za Evropu Međunarodne konfederacije za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju (IPRAS). Počasni je konzul Perua u Srbiji.


 

Sramota je biti ružan

Nove tehnologije našle su punu primenu u domenu estetske hirurgije. Ono što se nekada graničilo s naučnom fantastikom postaje realnost savremene medicine. Lekarima 21. veka posao je olakšan, postoje tanje i deblje potkolenice, glatke i teksturirane proteze, liposukcija, liposkulptura, ali i više prostora za greške.

– Sve može da bude i lako i komplikovano, ranije je sve bilo teže, a sada se koriste laseri, ultrazvučnim talasima razbijaju se masti. Ipak, i dalje je svaka intervencija zahtevna sama po sebi i traži dodatno angažovanje, a dobar lekar mora obratiti pažnju na sve – kaže Colić.

Za vrsnog estetskog hirurga danas je, ipak, najveći izazov uklanjanje viška kože posle enormnog gubitka kilograma (Total Body Lifting). Operacija traje čak i do deset sati pod totalnom anestezijom i često uz asistenciju drugih hirurga. Zbog dugog trajanja anestezije, tu operaciju mogu da prate razne komplikacije.

– Višak kože s celog tela mora se ukloniti sa što manje ožiljaka. Tokom tog zahvata pacijent izgubi dosta krvi, koju mora nadoknaditi. Ta operacija veoma je zahtevna i sa medicinske i sa estetske strane – naglašava naš sagovornik.

Ljudi će, kako se čini, biti sve lepši, kaže dr Colić i citira reči jednog svog kolege, prim. dr Božidara Stavrića, koji smatra da je sramota biti ružan u 21. veku.

Leave a Comment