Home  //  Rubrike  //  Moć bilja

Biljni preparati uz promenu načina života (izbacivanje soli iz ishrane, promena ishrane, gubitak težine) pomažu u kontrolisanju slabe do umerene hipertenzije (140–160 mm Hg i 90–95 mm Hg), ali ne mogu dovesti do izlečenja. Pogodni su za dugotrajnu upotrebu kao koterapija kod hipertenzije

 

Kardiovaskularna oboljenja vodeći su uzrok smrtnosti u svetu. Biljni proizvodi mogu pozitivno uticati na brojne faktore rizika u vezi s hipertenzijom, hiperlipidemijom, hiperglikemijom, gojaznošću i stresom.  

 

Beli luk čuvar kardiovaskularnog sistema

Od biljnih proizvoda jedino se preparati belog luka zvanično preporučuju kao dodatna terapija hipertenzije. Češanj belog luka (Allium sativum) od davnina je cenjen i korišćen kao začin i lek. Crteži belog luka iz egipatskih grobnica datiraju iz 3.700 godina p.n.e. Ta biljka gaji se više od 5.000 godina, važan je deo tradicionalne medicine mnogih zemalja sveta, a pripisuju joj se brojni terapijski efekti: od lečenja prehlade i gripa pa sve do antikancerogenog delovanja. 

Brojnim ispitivanjima potvrđena je antilipemička, hipotenzivna, antimikrobna, antiinflamatorna, hepatoprotektivna, imunomodulatorna, spazmolitička, hipoglikemijska i antioksidativna aktivnost belog luka. Dokazano je da biljni proizvodi na bazi belog luka poboljšavaju reološke osobine krvi, stimulišu fibrinolizu, a snažnim antioksidativnim efektom uklanjaju slobodne radikale i sprečavaju oksidaciju lipoproteina, čime poboljšavaju lipidni status (snižavaju nivo ukupnog holesterola i triglicerida, smanjuju oksidaciju LDL-a, a povišavaju nivo HDL-a) i smanjuju predispozicije za nastanak arterioskleroze. 

 

Kliničkim ispitivanjima dokazano je da beli luk snižava i sistolni i dijastolni krvni pritisak 

 

Metaanaliza uticaja belog luka na krvni pritisak iz 1994. godine potvrdila je prosečno sniženje sistolnog krvnog pritiska za 7,7 mm Hg i dijastolnog za 5 mm Hg. Ipak, samo dve od obuhvaćenih randomizovanih, placebo kontrolisanih studija bile su ograničene na pacijente s hipertenzijom, i u njima je kod pacijenata koji su unosili preparate belog luka registrovano još veće sniženje krvnog pritiska: sistolnog za 11,5 mm Hg, a dijastolnog za 6,5 mm Hg. Hipotenzivni efekat utvrđen je i u ostalim kliničkim studijama koje su primarno pratile neke druge efekte belog luka.

Beli luk deluje preventivno na nastanak hipertenzije kod žena (i muškaraca), ali ne i na nastanak preeklampsije. 

Aktivni principi belog luka su sumporna jedinjenja – derivati cisteina (aliin i alicin, ali i jedinjenja koja nastaju iz njih: ajoeni, alil-sulfidi i vinilditiini). Standardizovani ekstrakti moraju da sadrže minimum 0,05% derivata S-alil-cisteina, a standardizacija se vrši na aliin i alicin. „Ostareli ekstrakt belog luka” – aged garilic extract (AGE) – dobijen fermentacijom, izuzetno popularan u SAD, sadrži S-alilcistein. Uljani ekstrakt (koji je bez mirisa!) i etarsko ulje belog luka ne mogu se standardizovati, a sadrže vinilditiine i ajoene (inhibiraju delovanje lipoksigenaza, pojačavaju fibrinolizu i smanjuju agregaciju trombocita).   

Bezbedan je za upotrebu, a neželjene reakcije su retke. Najpoznatija neželjena reakcija jeste karakterističan miris daha i kože, a mogu se javiti i alergija, gastrointestinalne smetnje i promena sastava crevne flore, produženo vreme zgrušnjavanja krvi i krvarenja posle operacija. Kontraindikacija za upotrebu jeste alergija na beli luk, oprez je potreban kod pacijenata koji koriste varfarin (ili druge antikoagulanse), a prestanak uzimanja belog luka i njegovih preparata preporučuje se od sedam do 14 dana pred bilo koju hiruršku intervenciju.

Značajne su interakcije belog luka s antikoagulansima (produžava se vreme koagulacije), hloroksazonom (indukuje se metabolizam), indometacinom (produžava se vreme krvarenja), inhibitorima protaze i foskolinom (sastojak biljke Coleus forskolii). 

Kada su u pitanju trudnoća i dojenje, smatra se da ne postoji opasnost od korišćenja belog luka. Neki njegovi sastojci izlučuju se mlekom, pa mogu uticati na njegov miris i ukus (nekim bebama takvo mleko se dopada, dok su druge probirljivije, pa odbijaju da sisaju). 

Allii sativi bulbus – češanj belog luka i preparati dobijeni preradom te biljne droge izvanredni su čuvari zdravlja kardiovaskularnog sistema, pa se bezbedno mogu koristiti kao prevencija i dopunska terapija kardiovaskularnih bolesti.

 

Ostale biljne droge antihipertenzivi

List, cvet i plod gloga (Crateagus spp.) deluju: pozitivno inotropno, negativno batmotropno, pozitivno dromotropno, poboljšavaju koronarni protok i protok kroz miokard, povećavaju toleranciju na hipoksiju, snižavaju periferni otpor u krvnim sudovima i blago diuretski. Kliničke studije potvrdile su pozitivne efekte na srce i cirkulaciju. Registrovano je, između ostalog, kliničko poboljšanje kod 86% pacijenata sa NYHA I i II (srčana insuficijencija I i II stadijuma prema Njujorškoj klasifikaciji). Preporučuje se unošenje tri-četiri šolje infuza pripremljenog sa 1–1,5 g suve droge dnevno ili 160–900 mg (prema nekim mišljenjima, 600–900 mg za najveću terapijsku efikasnost) standardizovanog ekstrakta (ekstrakt sa 4–30 mg flavonoida i 30–170 mg oligomernih procijanidina, koji su nosioci dejstva). Povoljni efekti terapije primećuju se posle najmanje šest nedelja upotrebe. Nema ozbiljnih neželjenih reakcija, a moguće je potenciranje delovanja kardiotoničnih glikozida.

List masline (Olea europea) deluje kao spazmolitik i antioksidans, a zahvaljujući sekoiridoidnom heterozidu oleuropeinu i kao antihipertenziv, diuretik, hipoglikemik i sredstvo za poboljšanje prokrvljenosti srčanog mišića i uspostavljanje normalnog srčanog ritma. U kliničkoj studiji koja je trajala tri meseca potvrđeno je antihipertenzivno dejstvo kod pacijenata sa esencijalnom arterijskom hipertenzijom, a uočen je i nestanak g-i tegoba koje izazivaju beta blokatori kada se primenjuju zajedno. Potreban je oprez kod osoba s kamenom u žuči (mogu se pojaviti žučne kolike usled povećanja sekrecije), a moguće su i interakcije s antihipertenzivima, diureticima i antidijabeticima. Uobičajeno doziranje kod samomedikacije jeste tri-četiri puta dnevno po šolja čaja (7-8 g osušenih listova odstoji 30 minuta sa 150 ml vruće vode).

Koren i rizom čemerike (Veratrum album) više se ne koriste zbog male terapijske širine, a i tetranda ili stefanija (Stephania tetranda) smatra se nebezbednom. U tradicionalnoj kineskoj medicini kao antihipertenzivi koriste se još i evodija (Evodia rutaecarpa) i ligustikum (Ligusticum wallichii). 

dipl. farm. Dragana Pavlović

Scroll Up