Home  //  Rubrike  //  Istraživanja  //  Muzikoterapija

Muzika ima moć da leči. Od 2008. godine muzikoterapija je u Srbiji definisana kao zdravstvena usluga klasične medicine. Kod nas se primenjuje već petnaest godina na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije.

 

noteZvuk koji se koristi u muzikoterapiji može i ne mora da bude muzika, a tehnike muzikoterapije univerzalno su primenljive kod svih ljudi, bez obzira na dob, pol ili zdravstveno stanje. Metode muzikoterapije mogu se koristiti u svim granama medicine, i u bolničkim i u vanbolničkim uslovima.

Muzikoterapija, inače, predstavlja skup metoda u kojima je zvuk osnovno sredstvo uspostavljanja komunikacije s klijentima. Koristi se u preventivne, dijagnostičke i terapijske svrhe, kao i za stimulaciju psihofizičkog i duhovnog razvoja.

Od 2008. godine muzikoterapija je u Srbiji definisana kao zdravstvena usluga klasične medicine. Kod nas se primenjuje već petnaest godina na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije zahvaljujući prim. dr sc. med. Ranki Radulović, psihijatru i muzikoterapeutu. Ta klinika trenutno je jedina zdravstvena ustanova u kojoj pacijenti mogu da se jave s uputom od izabranog lekara. Dr Ranka Radulović je začetnik muzikoterapije u našoj zemlji i osnivač Udruženja muzikoterapeuta Srbije i Hatoruma, centra za edukaciju muzikoterapeuta.

Muzikoterapija se može primenjivati i u predškolskim ustanovama i školama, kao i u ustanovama socijalnog staranja, poput prihvatilišta, zatvora, gerijatrijskih centara ili u specijalizovanim muzikoterapijskim savetovalištima poput Hatoruma.

– Hatorum je edukativni centar i savetovalište za zdrave osobe koje su pod stresom i rizikom od nastanka psihosomatskog ili psihičkog oboljenja, ali i za one koje žele da poboljšaju svoje psihomotorne sposobnosti, radne, emocionalne i duhovne kapacitete. U Hatorumu rade školovani muzikoterapeuti Udruženja muzikoterapeuta Srbije, a istovremeno je to i edukativni centar u kome se obavlja nastava za kandidate u edukaciji – ističe za dr Radulović.

ranka-radulovic

Postoje dve oblasti muzikoterapije. Jedna je aktivna, a čine je tehnike kojima se pomoću glasa i instrumenata postiže komunikacija s pojedincem ili grupom s kojima je verbalni vid komuniciranja otežan ili onemogućen. Sem nje, postoji i receptivna muzikoterapija, koja podrazumeva da se pomoću testiranog muzičkog izbora postiže željeni psihološki efekat.

– Da bi bila naučna disciplina i pridružena zdravstvena profesija, muzikoterapiju mora da primenjuje muzikoterapeut. On mora da koristi muzikoterapijsku tehniku prihvaćenu u svetu, da ima jasne indikacije za primenu te tehnike, da prati tok terapije, a efekte primene muzikoterapije prezentuje u stručnim časopisima i na naučnim skupovima. Ako nedostaje bilo koji od tih faktora, to nije muzikoterapija – objašnjava dr Radulović.

Edukacija
Program četvorogodišnje edukacije iz muzikoterapije koju organizuje Hatorum, centar za edukaciju i savetovanje pod okriljem Udruženja muzikoterapeuta Srbije, jedini je obrazovni program te vrste u Srbiji, ali i u regionu. Program je u skladu s normativima koje propisuje registar Evropske muzikoterapijske konfederacije. Program edukacije može da upiše svako ko već ima završen Medicinski fakultet, Muzičku akademiju ili fakultet humanističko-društvenih nauka, ili je na poslednjoj godini studija. Osim toga, uslov za upis je i prethodno muzičko obrazovanje kandidata, kao i psihološka podobnost za tu vrstu školovanja. Program obuhvata ličnu analizu kandidata i tačno utvrđen broj sati teorijske obuke i praktične nastave pod supervizijom. Po završetku predviđenih obaveza kandidat polaže završni ispit pred komisijom od tri člana, nakon čega se upisuje u registar punopravnih muzikoterapeuta UMTS, uz mogućnost apliciranja za upisivanje u registar evropskih muzikoterapeuta.

U Srbiji trenutno ima sedam diplomiranih muzikoterapeuta i svi su članovi Udruženja muzikoterapeuta Srbije (UMTS), koje je od 2004. godine ravnopravni član Evropske muzikoterapeutske konfederacije (EMTC). Dr Ranka Radulović je predstavnik Srbije u Skupštini EMTC, član Komisije za registar evropskih muzikoterapeuta i koordinator za radne grupe za istočnu Evropu.

Tehnike muzikoterapije
Muzikoterapija se koristi kao primarna ili sekundarna terapija. Primećeno je, na primer, da je količina lekova koju pacijenti koriste u redovnoj terapiji uz primenu muzikoterapije znatno smanjena, a remisije se postižu brže i stabilnije su. Rezultati dobijeni u magistarskom radu dr Radulović iz 1996. o primeni muzikoterapije u lečenju depresivnih poremećaja, pored ostalog, objavljeni su i u Kohrejn (Cochrane) studijama.

– Ljudi s psihotičnim poremećajima teško prihvataju terapiju, a uz muzikoterapiju im je lakše, jer tako upotrebom različitih metoda, podržavajućih, reedukativnih i rekonstruktivnih, u saradnji s terapeutom upoznaju svoju bolest, nauče da koriste preostale kapacitete, a upoznaju i efekte lekova – objašnjava Radulovićeva.

nana

U Srbiji se u muzikoterapiji koriste sledeće tehnike:

  • – analitičko slušanje muzike (metod vođenih fantazija),
  • – art muzikoterapija,
  • – integrativna muzikoterapija,
  • – metod muzičkog izbora i
  • – metod pisanja pesama.

Analitičkim slušanjem muzike, odnosno metodama vođenih fantazija, počeo je razvoj muzikoterapije u Srbiji. Ta metoda, prema rečima naše sagovornice, spada u rekonstruktivne tehnike transpersonalnog dometa, a primenjuje se kod dece i odraslih u tretmanu psihijatrijskih i psihosomatskih poremećaja, kao i kod zdravih osoba, radi povećanja introspektivnosti, asocijativnosti, adaptivnih kapaciteta i efikasnosti, u podsticanju duhovnog razvoja i prevenciji bolesti.

– Metod vođenih fantazija primenjuje se tako što klijent sluša muziku, sam ili u grupi, u dva navrata. U prvom slušanju izvuče se problem i klijent potom zamišlja situaciju o kojoj govori ta muzika, a uz drugo slušanje razgovara se o fantaziji koja pomaže da se dođe do rešenja. Umesto da se razgovora, fantazija se može i nacrtati ili napisati. Tada je u pitanju art muzikoterapija, koja je prihvatljivija za pacijente s težim psihičkim poremećajima. Naime, desna hemisfera mozga vezana je za emocije i telo, a leva za analizu i mišljenje. U slučaju traume, nastaje disbalans između te dve hemisfere, osoba je preplavljena afektom i kognitivno funkcionisanje je ugroženo. Budući da slušanje muzike aktivira desnu hemisferu, a analiza levu, uz analitičko slušanje muzike, traumatska polja se odmrzavaju, energija se vraća telu i ponovo se uspostavlja ravnoteža između hemisfera – objašnjava Radulovićeva.

petra-stojkovic

Druga značajna tehnika, integrativna muzikoterapija, koja je kod nas opisana 2001. godine u knjizi Integrativna muzikoterapija i cerebralna paraliza, nastala je na osnovu iskustava iz Specijalne bolnice za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju u Sokobanjskoj ulici. Ta tehnika može da se primenjuje u svim kategorijama urođenih i stečenih hendikepa kod dece i odraslih, kao i kod somatskih oboljenja. Terapijski ciljevi usmereni su na razvoj psihomotorike, koncentracije, doživljaja sebe i drugih, kao i na razvoj socijalnih veština i razvoj kapaciteta za rešavanje konkretnih, aktuelnih problema. Na polju socijalnih veština radi se prvenstveno na kontroli agresije, razvoju inicijative i osećaja kolektivizma i kohezivnosti s grupom. Ta tehnika je, osim u zdravstvenim ustanovama, veoma primenljiva i u predškolskim ustanovama i školama, kao i u ustanovama socijalnog staranja.

Metod muzičkog izbora primenjuje se tako što klijent sam donosi muziku koju želi da sluša i o kojoj se u toku seanse razgovara individualno ili u grupi. Veoma je efikasan za rad s velikim grupama, kao i s adolescentima.

Kako za ističe Jelena Knežević, pijanista i kandidat za muzikoterapeuta UMTS, metod pisanja pesama koristan je za rad s decom, za savladavanje straha tokom sprovođenja dijagnostičkih ili terapijskih procedura, kao i kod dece koja se nalaze u bolnici. Muzikoterapeut pomaže detetu da strah pretoči u reči, a reči u stihove. Kada se tome doda i melodija, bilo poznata bilo komponovana na licu mesta, dete savladava svoj strah.

– Ćiribu-ćiriba, ne plašim se više ja, ne plašim se mraka, s čarolijom sam jaka. Tu pesmicu smislila je devojčica tokom jedne od seansi. Pesma se zatim zapiše, snimi na CD, a često je nauče i druga deca na odeljenju, medicinsko osoblje i roditelji. Tako pesma dobija i ulogu prelaznog objekta, umesto mede ili ćebenceta. Kada idu na snimanja i ispitivanja ili ako imaju strah od samoće, deca nose pesmu sa sobom i osećaju se sigurno – objašnjava Kneževićeva.

jelena-knezevic

Primer efikasne upotrebe metoda pisanja pesama za ističe i Petra Stojković, muzički pedagog i muzikoterapeut UMTS.

– Za vreme prakse u Specijalnoj bolnici u Sokobanjskoj ulici imala sam prilike da radim s devojčicom koja je bolovala od cerebralne paralize i bila izložena porodičnom nasilju. Plašila se svega, i kada je trebalo da snimi kukove, a tokom tog snimanja potrebno je da pacijent bude miran, nju je užasavao i sam pogled na aparat. Tokom muzikoterapijskih seansi pokušale smo da dočaramo atmosferu snimanja, da je pretočimo u stihove i posle toga je devojčica uspešno završila snimanje – kaže Stojkovićeva.

Teorija zvučnog identiteta
Sa svakim klijentom na početku se obavi inicijalni muzikoterapijski intervju kako bi se utvrdio njegov problem, razmatraju se terapijski ciljevi, bira tehnika koja bi mogla da bude najefikasnija, a zatim se tokom seansi prate rezultati, jasno utvrđenim instrumentima.

Muzikoterapija kod nas i u svetu
U Srbiji je bavljenje muzikoterapijom regulisano Etičkim kodeksom Pravilnika o muzikoterapijskoj delatnosti Udruženja muzikoterapeuta Srbije. Od 2008. godine finansira je Republički zavod za zdravstvenu zaštitu kao zdravstvenu uslugu iz klasične medicine. Početkom 2011. godine Ministarstvo rada i socijalne politike i Sekretarijat za socijalnu zaštitu grada Beograda podržali su uvođenje muzikoterapije u ustanove socijalnog staranja.
Muzikoterapeuti u Evropi okupljaju se pod okriljem Evropske muzikoterapijske konfederacije (EMTC). U nekim zemljama Evropske unije, Austriji i Letoniji na primer, postoji zakon o muzikoterapiji, kao i osnovne, magistarske i doktorske studije muzikoterapije.

Izbor muzike se, između ostalog, zasniva na teoriji zvučnog identiteta, koja smatra da svaki čovek ima svoj zvučni identitet koji stiče još tokom prenatalnog razvoja, a da po rođenju na njega utiču okruženje, grupa i kultura. Osim toga, na subjektivni doživljaj muzike utiču i bio-psiho-fiziološki faktori datog trenutka, pa ljudi različito doživljavaju istu muziku kad su zdravi ili bolesni, stari ili mladi, kada je sunčan dan ili kada pada kiša.

– Ne postoji univerzalna terapijska muzika. Muzika se bira za pacijenta ili grupu pacijenata i zavisi od terapijskog cilja i faze terapije. Svi muzički pravci mogu da se koriste u terapeutske svrhe, nijednu vrstu muzike ne treba posebno izdvajati. Muzika se u muzikoterapiji koristi kao alatka, a suština terapije je u odnosu pacijenta i muzikoterapeuta, koji u okviru određenog metoda nosi potencijal za terapijsku promenu i izlečenje – kaže dr Radulović.

Muzikoterapiju bi trebalo razlikovati od muzike u medicini, koja takođe spada u opseg rada muzikoterapeuta. Ipak, kako objašnjava Milijana Majstorović-Kožul, defektolog i muzikoterapeut UMTS, slušanje muzike u medicini može sprovoditi bilo koji zdravstveni radnik, i to tako što će pacijentu pustiti muziku.

– Suštinska razlika između muzikoterapeuta i drugih zdravstvenih radnika jeste u tome što muzikoterapeuti primenjuju muzikoterapijski metod u okviru slušanja muzike i razumeju psihodinamiku poremećaja, poznaju medicinske aspekte bolesti koje uče tokom edukacije i uvek razmatraju psihosocijalne faktore, kao i transverzalni i longitudinalni vremenski presek koji prati nastanak i razvoj poremećaja – ističe Majstorović-Kožul.

Druga oblast koju treba razlikovati od muzikoterapije, prema njenim rečima, jeste muzička pedagogija. Te dve discipline imaju dosta zajedničkih elemenata, ali razlikuju se u ciljevima. Cilj muzičke pedagogije jeste edukacija, dok muzikoterapija, osim edukacije, prvenstveno ima terapijske ciljeve.

Tekst: Nađa Božović; Foto: Dragana Đorović

Scroll Up